Telo vam šalje signal koji ne smete da ignorišete: Zašto se budite između 3 i 5 ujutru?

Buđenje usred noći, posebno u periodu između tri i pet sati ujutru, jedna je od najčešćih tegoba povezanih sa spavanjem. Mnogi ga doživljavaju kao iznenadni prekid dubokog sna, nakon čega je često teško ponovo utonuti u odmor. Iako se u popularnoj kulturi ovaj period ponekad naziva “misterioznim” ili čak “đavoljim časom”, medicina ga objašnjava kroz sasvim konkretne biološke procese.

Tokom noći ljudski organizam prolazi kroz cikluse sna koji se menjaju u intenzitetu, pa smo u ranim jutarnjim satima prirodno osetljiviji na spoljašnje i unutrašnje podražaje.

Fiziološke potrebe su čest okidač za buđenje

Jedan od najčešćih razloga noćnog buđenja jeste potreba za mokrenjem, poznata kao nokturiја. Ona može biti posledica prevelikog unosa tečnosti uveče, naročito ako se konzumiraju kafa ili alkohol, ali i znak određenih zdravstvenih stanja.

Pexels

Kako organizam tokom noći nastavlja da radi, čak i male promene u balansu tečnosti mogu dovesti do toga da se san prekine upravo u ovom periodu. Kod nekih ljudi ovo je povremena pojava, dok kod drugih može ukazivati na potrebu za dodatnom medicinskom pažnjom.

Spoljašnji faktori koji remete kvalitet sna

Okruženje u kojem spavamo ima veliki uticaj na to koliko duboko i neprekidno spavamo. Buka sa ulice, svetlost koja dopire kroz prozor, vibracije telefona ili promene temperature u prostoriji mogu biti dovoljni da nas probude, naročito u fazama lakšeg sna.

Kako noć odmiče, san prirodno postaje plići, pa je organizam sve osetljiviji na spoljašnje smetnje. Zbog toga se često dešava da se buđenja javljaju upravo u ranim jutarnjim satima.

Hormoni, stres i unutrašnji ritam organizma

Hormonske promene, posebno tokom menopauze ili usled disbalansa hormona, mogu značajno uticati na kvalitet sna. Noćno znojenje, naleti vrućine i nemir često dovode do prekida sna i otežanog ponovnog uspavljivanja.

Pexels

Stres i anksioznost takođe igraju važnu ulogu. Tokom noći, kada spoljašnji podražaji nestanu, mozak može intenzivnije obrađivati misli i brige, što dovodi do buđenja u satima kada bi telo trebalo da bude u najdubljem odmoru.

Godine i poremećaji sna kao dugoročni faktor

Sa godinama se prirodno smanjuje količina dubokog sna, dok se povećava osetljivost na zvuk i svetlost. Zbog toga starije osobe češće prijavljuju noćna buđenja i ranije ustajanje.

Pored toga, različiti poremećaji spavanja poput insomnije, apneje u snu ili poremećaja cirkadijalnog ritma mogu dovesti do toga da se buđenja ponavljaju upravo u istom vremenskom okviru tokom noći.

Kako smanjiti učestalost noćnog buđenja?

Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih promena navika koje mogu poboljšati kvalitet sna. Preporučuje se izbegavanje kasnih obroka i stimulansa poput kofeina i alkohola u večernjim satima, kao i stvaranje mirnog i tamnog okruženja za spavanje.

Freepik

Takođe, važno je održavati dosledan ritam spavanja, ići u krevet i buditi se u približno isto vreme, kao i obezbediti dovoljno dnevnog svetla tokom dana. Uvođenje lagane fizičke aktivnosti i tehnika opuštanja u večernjoj rutini može dodatno doprineti stabilnijem i kvalitetnijem snu.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi