Najbolje je tek pred nama: 13 vrhunaca koje dostižemo tek u četrdesetima i kasnije

U stvari, veća je verovatnoća da ćete pobediti na ultramaratonu u srednjim godinama, a da ne spominjemo da ćete postati srećniji, mudriji i samouvereniji kada je vaše telo u pitanju

Lako je fiksirati se na sve u čemu se pogoršavate kako starite. Mišićna i koštana masa opadaju od vaših 30-ih, a srednji život se može osećati kao klizav, zbunjujući nagib ka propadanju. Ali da li postoje stvari u kojima čak i neko tako star može da bude bolji?

Pretpostavku da je starenje neizbežan proces kognitivnog i fizičkog opadanja je jedan Daniel Levitin, profesor neuronauke na Univerzitetu McGill, pokušao da ospori u svojoj knjizi "The Changing Mind".

„Naš društveni narativ nije zasnovan na nauci – u potpunosti je zasnovan na predrasudama“, kaže on. „Suprotno popularnom mitu, nikada ne prestajemo da učimo ili razvijamo nove moždane veze.

„Stariji odrasli mogu usporiti i ne biti u stanju da povrate sećanja ili reaguju tako brzo kao mlađi odrasli, ali mogu biti superiorni u nizu veština rešavanja problema, posebno onih koje uključuju iskustvo i akumulirano znanje“, dodaje Levitin.

Iskustvo, odlučnost i fokus mogu nadoknaditi nedostatak brzine i gubitak mišića u nekim fizičkim aktivnostima: olimpijci postaju sve stariji i izgleda da elitni sportisti duže ostaju u vrhu svoje igre.

Dakle, može li to još uvek biti pred vama? U mnogim oblastima jednostavno ne znamo, jer nedostaje kvalitetno istraživanje na tu temu.

Ali u međuvremenu, evo nekih vrhunaca koje, čini se, dostižemo u kasnijem životu.

Četrdesete

Šah: 40

Studija 125 godina šahovskih mečeva, koja je analizirala više od 1,6 miliona poteza u 24.000 partija, otkrila je da su igrači napravili najoptimalnije poteze sa oko 40. Učinak je počeo da opada sa oko 45, ali ne do statistički značajnog stepena. Mnogo toga se dešava u šahu – percepcija, pamćenje, rešavanje problema – ali izgleda da „trening i akumulacija iskustva“ starijih igrača daju trajnu prednost.

Profimedia

Ultra-maratoni: 40-49

Pređite u nemilosrdni svet ultra-maratona (sve duže od standardnog maratona, često 50 ili 100 km, uključujući višednevne trke od više stotina kilometara). Studija iz 2020. na ljudima koji su završili ultramaratone na 100 km otkrila je da su žene dostigle vrhunac između 40 i 44 godine, a muškarci od 45 do 49 godina.

Ovo nije slučajnost: istraživanja dosledno potvrđuju da ultra-trkači dostižu vrhunac mnogo kasnije od drugih sportista. Što je još zanimljivije, što je trka duža – trajanje ili razdaljina – čini se da će vrhunac performansi biti stariji.

Dr Beat Knechtle je sproveo veći deo istraživanja o starosti i ultra-maratonima; 59-godišnji VN Švajcarske je i sam ultra-sportista. To ima mnogo veze sa iskustvom i načinom razmišljanja, kaže on: „Iskustvo, početak sporo, sporo, fokusiranje na cilj... mlađi sportisti uvek žele da ostvare mesto, podijum, vreme. Stariji poput mene kažu da je prvi cilj završiti, a završiti znači pripremiti se i otići na trku znajući da je potrebno, na primer, pet ili 10 ili više dana. Knechtle je upravo završio „deka gvožđe“ koje zvuči zastrašujuće, a to je 10 triatlona za 10 dana; bio je jedini finišer (drugi profesionalni triatlonac odustao je posle sedam dana).

Postoji li fiziološka granica preko koje nikakva taktička prednost neće biti dovoljna? Knechtle sumnja na oko 70, iako pominje nekoliko ultra-pobedničkih 70-godišnjaka, uključujući i jednog koji ga je pobedio. Stariji ljudi, spekuliše, imaju slobodnog vremena da svoju energiju usmere na trening.

Profimedia

Čitanje raspoloženja stranca: 40-e (i dalje)

U testu „um u oči“, učesnici gledaju fotografije očiju stranaca i moraju da pogode njihovo raspoloženje; koristi se kao test za emocionalnu inteligenciju. Istraživanje je pokazalo da ljudi počinju da postižu najviše rezultate u 40-im godinama.

Dr Džošua Hartsorn, profesor psihologije na Bostonskom koledžu u Masačusetsu, analizirao je podatke kao deo šire studije o tome kada različite kognitivne sposobnosti dostižu vrhunac.

„Ono što je bilo interesantno“, kaže on, „je da se činilo da su ljudi pali u 40-im godinama, ali posle toga ne vidite mnogo na putu opadanja; izgleda da neće biti gore." Ovo je replicirano, kaže Hartshorne, u drugim testovima emocionalne inteligencije. Nastavljamo da dobro čitamo ljude od naših 40-ih sve do starosti.

Pedesete

Dresura: pedesete

Određeni broj olimpijaca u konjičkom sportu je stariji (Britanac Nik Skelton osvojio je zlato u preponskom jahanju sa 58 godina u Riju; Australijanac Endrju Hoj osvojio je ekipno srebro i pojedinačno bronzu u disciplini u Tokiju sa 62 godine), ali posebno dresurni jahači. Dresura – ​​to jest konjski ples, možda nije najpristupačniji sport, ali godine nisu prepreka za izvrsnost. Hiroši Hokecu se takmičio na Olimpijskim igrama u Londonu sa 71, a Australijanka Meri Hana u Tokiju sa 66, dok je Stefan Peters osvojio timsko srebro za SAD sa 56 na istim igrama.

Pixabayj

Autor Džodžo Mojes jaše od detinjstva; ove godine ne samo da se prijavila na svoje prvo takmičenje u dresuri sa 54 godine, već je i pobedila. Trening je bio težak: „Skoro sam prestala jer sam pomislila: jednostavno sam prestara i krhka da bih se izborila sa ovim“, kaže ona. Odlukom da to posmatra kao „proces“ i fokusiranje na postepena poboljšanja nastavila je dalje. Starost donosi mentalnu otpornost i perspektivu, smatra ona. „Bolje ste u stanju da racionalizujete. Kažete: OK, možda zeznem, ali nije katastrofa. Takođe, mislim da u ovom uzrastu imamo mnogo više volje da uložimo u trening. Razumem da ništa ne dolazi bez truda. Nemam prirodne sposobnosti, tako da je jedina stvar koja će uspeti da uložim sate. Bilo je neverovatno zadovoljstvo osećati da mogu da izazovem sebe i to uradim.”

Samopoštovanje: 50-70

Zdravo samopoštovanje je ključna komponenta dobrog mentalnog zdravlja, a dugoročna analiza podataka pokazala je da se penje od adolescencije naovamo, dostižući vrhunac negde između 50 i 70. Zanimljivo, istraživanje iz 2020. iz Japana pokazalo je da samopoštovanje nastavlja da raste od adolescencije pravo u starost, bez pada koji su otkrile druge studije. Istraživači su spekulisali da bi to moglo biti zato što ljudi u Japanu imaju „skromnije i uravnoteženije stavove prema sebi, ne samo u starosti“, što čini vrhunce i strme padove manje verovatnim.

Profimedia

Aritmetika: 50

U istom istraživanju o kognitivnim vrhuncima, Hartshorne i njegova koautorka, dr Laura Germine, proučavali su istorijske podatke o IQ testiranju za više od 2.000 Amerikanaca. Rezultati su bili raznovrsniji nego što se očekivalo. „Istorijski gledano, smatralo se da postoje otprilike dva aspekta inteligencije“, kaže Hartshorne. "Koliko brzo možete da mislite i koliko već znate." Osnovna pretpostavka je da mladi ljudi brzo razmišljaju i tako imaju bolje rezultate na testovima koji zahtevaju brzinu, dok stariji ljudi rade bolje na testovima znanja.

„Ispostavilo se da je svet mnogo komplikovaniji od toga“, kaže Hartshorne. „Videli smo da su stvari dostigle vrhunac na oko 18 kao što se očekivalo; videli smo stvari koje imaju vrhunac u sredini; i videli smo da stvari dostižu vrhunac kasnije nego što se očekivalo.”

Jedan od vrhunaca kasnijeg života - možda kasnije nego što možete zamisliti - je u aritmetičkoj sposobnosti, sa ispitanicima koji su najbolje sposobni da rešavaju aritmetičke probleme oko 50. godine.

Freepik

Šezdesete

Dobitnik Nobelove nagrade: 61 i 63

Ciljajte visoko: osim dobitnika nagrada za fiziku, koji su obično mlađi, dobitnici Nobelove nagrade su često u 50-im i 60-im godinama. Prosečna starost pobednika je sada 44 godine, ali 17-godišnja Malala Jusafzaj i 25-godišnji Lorens Breg, koji je dobio nagradu za fiziku 1915. godine, to značajno iskrivljuju. Godine u kojima je većina pobednika dobila konačno priznanje su 61 i 63 godine (izjednačene sa po 33 nagrade). Ako se držite književnosti, imate još duže da postignete veliki uspeh: 2018. godine National Geographic je izračunao prosečnu starost dobitnika Nobelove nagrade za književnost - 65 godina.

Rešavanje sukoba: 65

Još 2010. istraživači su pokušali da testiraju „mudrost“ tražeći od učesnika da proučavaju društvene sukobe, kako na nivou zajednice, tako i međuljudske, i predlažu rešenja, koja su potom stručnjaci na slepo ocenjivali.

„Stariji učesnici su pokazali više mudrosti od mlađih... i odraslih osoba srednjih godina“, zaključuje se u studiji, sa 64,9 kao prosečnom godinom učesnika u 20% najboljih izvođača. Za Levitina, to je očigledna mudrost koja se povećava sa godinama. „Mudrost je rezultat skupa stvari koje smo videli i iskusili, naše sposobnosti da otkrijemo obrasce u tim iskustvima i našu sposobnost da na osnovu njih predvidimo buduće ishode. Što ste više iskusili, više mudrosti ste u stanju da iskoristite.”

Profimedia

Seksualno zadovoljstvo i mudrost: 60-te?

Bilo bi lepo verovati Match.com-ovoj anketi „Singles in America“ iz 2018. godine, koja je anketirala više od 5.000 neudatih odraslih, pronalazeći da je optimalna starost za seks među slobodnim ženama 66 (i 64 godine za muškarce). Ali nisu sve istrage ponudile takve ohrabrujuće vesti: nemačka longitudinalna studija iz 2020. pokazala je „što je osoba starija, to je manje zadovoljna svojim seksualnim životom“ (iako je 35% osoba od 65 do 80 godina bilo zadovoljno). U Švedskoj, međutim, studija starijih od 60 godina pokazala je da je samo 24% nezadovoljno svojim seksualnim životom.

To je zbunjujuća slika, ali druga studija na više od 6.000 ljudi u SAD starosti od 20 do 93 godine otkrila je da „SKoL“ – to je seksualni kvalitet života – ostaje stabilan kako starimo. Autori sugerišu da starenje „može biti povezano sa sticanjem veština i strategija koje mogu ublažiti pad SKoL-a povezan sa uzrastom, posebno u kontekstu pozitivne veze“. Oni su ovaj skup veština nazvali „seksualna mudrost“, što je lep koncept.

Profimedia

Rečnik: 65

Deo Hartshorneove studije iz 2015. o kognitivnim vrhuncima uključivao je prikupljanje podataka od 10.000 ljudi koji su testirani sa zagonetkama. U tom smislu, vokabular je dostigao 65. To i nije toliko iznenađujuće, prema Hartshorneu, čija je oblast stručnosti jezik: „Postoje stvari koje zaista zahtevaju mnogo vremena. Samo toliko jezika morate da naučite. Nije važno koliko brzo razmišljate; ne postoji način da se zaobiđe činjenica da su potrebne decenije da se naiđe na određene reči.”

Zanimljivo je da su se performanse u ovome značajno poboljšale između podataka o kvocijentu inteligencije koje je Hartshorne proučavao od kasnih 90-ih (koji su pokazali da je rečnik počeo da se smanjuje od kasnih 40-ih) i onlajn testa. „Vrhunac vokabulara je sve kasnije i kasnije“, kaže Hartshorne. To bi moglo da se odnosi na promenljivu prirodu posla i način na koji društvo postaje sve više zavisno od teksta (većina rečnika se uči putem štampe, a ne govora, objašnjava on).

„Možda smo primetili da se rečnik ljudi smanjuje u kasnim 40-im godinama prošlog veka jer nisu mnogo čitali kada su izašli iz škole, dok sada, i za posao i za zabavu, provodimo više vremena sa medijima“. Svo to pomeranje možda će vam ipak doneti nešto dobro.

Biti fin: preko 60

Istraživanja sugerišu da su starije osobe emocionalno stabilnije i manje impulsivne; bolje su u stanju da održavaju pozitivne odnose; a „prijatnost“ se značajno povećava sa godinama. Da li samo postajemo lepši? Postoje i strukturne promene u mozgu i neurohemijske. Amigdala, centar za strah u mozgu, smanjuje se sa godinama, što dovodi do toga da stariji odrasli postaju poverljiviji, saosećajniji i empatičniji. Muškarci proizvode manje testosterona, što ih čini manje agresivnim i manje neprijatnim. I pojavljuje se pozitivna pristrasnost u sećanju – stariji odrasli imaju tendenciju da se prisećaju više pozitivnih sećanja, a manje negativnih. Oni takođe postaju tolerantniji i prihvataju - ono što nazivamo "sindrom bake i dede". Jedan od razloga je taj što posle određenog uzrasta shvatite: bilo mi je prilično dobro. Stigao sam dovde. Zahvalan sam."

Sedamdesete

Samopouzdanje: 74 (za žene)

U anketi iz 2014. godine od 80.000 Amerikanaca, zadovoljstvo imidžom tela dostiglo je vrhunac kod žena na 74. Za muškarce je došlo čak i kasnije, na oko 80. Anketa iz 2014. teško da je definitivan dokaz, ali je pregled literature iz 2015. takođe otkrio „važnost datu imidžu tela u odnosu na fizički izgled je niži” kod zapadnih seniora nego kod njihovih mlađih kolega.

Pixabay

Osamdesete

Sreća: 82

„Sreća može izgledati kao mlada osoba“, kaže Levitin. „Ali iznenađujuća stvar je kada se od starijih ljudi traži da odrede najsrećniji period svog života, najčešći odgovor nije doba u detinjstvu, tinejdžerima ili ranom odraslom dobu, već 82. (To je proizašlo iz telefonske ankete o blagostanju Amerikanaca.)

Kada pogledate sve u čemu možemo da se istaknemo u kasnijem životu, možda to ipak nije toliko iznenađujuće, piše Guardian.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi