Olovka piše srcem od grafita: Mogu se koristiti pod vodom i u nultoj gravitaciji

Olovke su veoma svestrane: sa njima možete da pišete pod vodom, naopako i u nultoj gravitaciji.

Kažu da jedna grafitna olovka sadrži dovoljno grafita da nacrta liniju dugu 56 kilometara ili napiše 45.000 reči. Samo od jednog stabla može da se napravi 300.000 a godišnje se proizvede preko 15 milijardi olovaka. Zato nije ni čudo što je i dalje veoma tražen proizvod i da je koristimo čitavog života.

Prve olovke, koje su zapravo bile neka vrsta metala ili stilus, kako su ih zvali, nastale su u starom Rimu, mada su grafit koristili još stari Asteci.

Revolucija je nastala kada je u engleskom rudniku u Kamberlendu pronađen grafit. One je oblagan i lepljen drvenom korom i tako su stvorene prve grafitne olovke koje nisu bile ni malo praktične. Bile su velike, grube i nezgrapne i sa njima su rukopisi bili prilično nečitki.

Izgled sličan današnjem dobile su pre dva veka kada je u nemačkom gradu Nirnbergu 1795. godine počela proizvodnja grafitnih olovaka. Pravila ih je porodica Faber ali nisu bili baš najboljeg kvaliteta jer se grafit mrvio i ostavljao prljav trag na papiru.

Nikolas Žak Konte, naučnik u Napoleonovoj vojsci, napravio je modernu olovku 1795. godine. Njeno srce nastalo je mešanjem grafita, gline i vode na 1000 stepeni. Ova smesa je pretvarana u štapiće, koji su zatim pečeni u peći, a onda oblagani tankim slojem drvene kore.

Džon Štajnbek je dnevno koristio 60 olovaka za pisanje svojih novela.

A kada su olovke postale popularne, onda su postale neophodne i gumice. Amerikanac Himen L. Lipman je 30. marta 1858. godine patentirao prvu olovku sa ugrađenom gumicom a zatim je patent prodao za 100.000 dolara. Zato se 30. marta obeležava Dan olovke.

Pre nego što je gospodin Lipman pronašao gumicu i postavio je na olovku, korišćene su mrvice hleba za brisanje neodgovarajućeg sadržaja. I to se tako činilo poprilično dugo – od 1612. do 1770. godine. Onda je sasvim slučajno otkriven kaučuk koji se pokazao odličnim za brisanje tragova olovke sa papira.

U američkoj mornarici postoji pravilo da se crvene olovke ne koriste za obeležavanje mapa jer noću brodovi koriste crveno svetlo pa oznake na mapama postaju nevidljive što može da dovede do katastrofe.

Koliko su olovke bile vredne govori i činjenica da je u engleskom parlamentu izglasan akt kojim je bila predviđena kazna od sedam godina zatvora za krađu olovke.

Možda se pitate zašto su olovke uglavnom žute. To je tradicija koja datira od kraja 19. veka jer se tada u Kini proizvodio najbolji grafit na svetu. Na Zapadu su želeli da kupcima stave do znanja da su njihove olovke najboljeg kvaliteta a žuta boja je bila kraljevska.

Tomas Edison je imao olovke specijalno izrađene za njega jer su morale da budu deblje od prosečnih olovki.

Kosmonauti su se uglavnom oslanjali na stare dobre grafitne olovke a onda je NASA 1965. godine odlučila da kupi 34 mehaničke olovke koje je platila 4.382,50 ili 128,89 dolara po olovci. Nakon negodovanja javnosti i požara u kabini Apolo 1 1967. godine, odlučeno je da se više mehaničke olovke ne koriste.

Pročitajte i ovo:

Samo u Americi! Pakleni grad u kome možete biti gradonačelnik na dan

Šminka zbog koje se gubila glava: Preparati sa živom, sumporom, olovom i balegom

Hobotnice, fascinantna morska bića sa tri srca

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi