Rastafarijanstvo: Religija oslobođenih robova, koji veruju da je čuveni vladar njihov mesija! (FOTO/VIDEO )

Rastafarijanstvo je „način života“ i monoteistički religiozni pokret, nastao kasnih 1920-ih i ranih 1930-ih na Jamajci. Ono je mešavina i hrišćanstva i judaizma, narodnih predaja, legendi i mitova. Poštuju Boga koga nazivaju Dža!  Nemaju sveštenike već starešine sa mudrošću i iskustvom, niti crkvu, jer smatraju da je crkva u svakom čoveku. 

Rastafarijanci veruju da je rajski vrt u stvari u Etiopiji, i da su oni potomci i pripadnici 12 izraelskih plemena. Ovaj pokret ima duboke korene u afričkoj kulturi i borbi protiv kolonijalizma. Rastafarijanci veruju u povratak Afrikanaca na svoje korene, uključujući i njihovu religiju, kulturu i istoriju. Rastafarijanstvo se takođe fokusira na odbacivanje zapadnjačke kulture i na promovisanje prirodnog načina života, uključujući vegetarijanstvo i upotrebu biljaka za medicinske svrhe.

Jedan od najpoznatijih aspekata rastafarijanstva je korišćenje kanabisa (marihuane) kao sakramenta. Rastafarijanci veruju da je kanabis dar od Boga i koriste ga u meditaciji i molitvi.

Pixabay

Rastafarijanstvo je uticalo na muziku, modu i kulturu širom sveta, posebno na rege muziku, koja se smatra muzičkim izrazom rastafarijanstva. Sam pokret se omasovio širom sveta nakon uspeha Boba Marlija i njegove muzike 1970-ih.

Printscreen/YouTube

 

Rasprostranjeni širom sveta

Nije moguće precizno odrediti koliko ima rastafarijanaca u svetu, jer se rastafarijanstvo ne pripisuje nijednoj centralnoj organizaciji i nema službeni popis pripadnika. Međutim, prema procenama koje se oslanjaju na istraživanja i ankete, veruje se da ima između 700.000 i 1,5 miliona rastafarijanaca širom sveta.

Najveća koncentracija rastafarijanaca je u Jamajci, gde se procenjuje da čine oko 5% populacije. Takođe postoji velika rastafarijanska zajednica u drugim zemljama Kariba, SAD-u, Velikoj Britaniji, Kanadi i drugim zemljama širom sveta.

Dredovi nisu "modni" detalj

Prema Starom zavetu Raste veruju da se ne treba šišati jer je u tome njihova snaga. Dredovi na glavi raste predstavljaju njihove korene, povezanost sa zemljom, precima i prirodom.

Takođe predstavljaju grivu lava, simbol Afrike.

Pixabay

 

Rastafarijanci smatraju Hajla Selasija svojim mesijom

Rastafari ima svoje korene u filozofiji Markusa Garvija koji je rođen na Jamajci 1887. godine, bio je politički aktivista i pristalica samoosnaživanja crnaca. Mnogi Rastafari smatraju Garvija prorokom, slično ulozi Jovana Krstitelja u hrišćanstvu.

U svojim učenjima, podsticao je one iz afričke dijaspore da se ne samo vrate u Afriku, već i da „pogledaju u Afriku, kada će crni kralj biti krunisan“. To proročanstvo se ostvarilo krunisanjem poslednjeg cara Etiopije Hajla Selasija!

Sledbenici učenja Markusa Garvija okupili su se da formiraju religiju 1930. godine, kada je Hajle Selasije postao car Etiopije. 

Rastafarijanci smatraju cara svojim mesijom, dajući ime pokretu po njegovom rođenom imenu, Ras Tafari Makonnen. 21. aprila 1966.

Hajle Selasije I posetio je Jamajku prvi (i jedini) put. Taj dan se sada smatra svetim.

Rastafarijanske boje

Rastafarijanske boje su crvena, zelena i zlatna.

Ponekad im se dodaje crna. 

Pixabay

 

Crvena označava krv onih koji su ubijeni za oslobođenje crnačke zajednice, kroz istoriju.

Zelena predstavlja vegetaciju Jamajke i nadu u iskorenjivanje potiskivanja.

Zlatna boja simbolizuje bogatstvo Etiopije, dok crna označava boju Afrikanaca koji su pokrenuli Rastafari.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi