Život nam retko daje drugu šansu – kontrolišite srce

Život je lep kada o njemu brinemo.

Dvadeset deveti je septembar – Svetski dan srca i dan kada treba da postavimo sebi pitanje kolika je cena nebrige o našem najvažnijem organu. U brojkama, cena je ovolika:

Godišnje 52.330 ljudi u našoj zemlji umre od bolesti srca, što je učešće od 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu. I nije tako samo kod nas. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre od posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.

Da statistika ne bude tako crna, dovoljni su sitni koraci i male životne promene svakog od nas.

Na Dan srca, u pomoć smo pozvali doktora za srce, profesora doktora Nebojšu Tasića, kardiologa u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, s kojim pričamo o infarktu kao nejčešćem oboljenju srca, ali i fenomenu zlatnih sati nakon što ga neko doživi.

– Retko život daje drugu, a još ređe treću ili četvrtu šansu. Infarkt miokarda ili srčani udar nastaje kao posledica zapušenja koronarnih arterija koje hrane srčani mišić. Kao posledica toga, dolazi do ishemije, odnosno odumiranja mišićnog tkiva koje ta arterija hrani – objašnjava profesor Tasić.

 

Vreme je mišić

Pre 35 godina, jedan od pionira savremene kardiologije, čuveni Eugen Braunvald, u medicinu je uveo termin “vreme je mišić”.

– Kao posledica ove revolucionarne hipoteze, danas znamo da je jedini način da očuvamo naš srčani mišić da što pre “otpušimo”, odnosno rekanališemo zapušenu arteriju. Danas za to imamo dva glavna alata: lekove, odnosno trombolitičku arteriju, koja, ukoliko ne možemo da pacijenta u okviru 120 minuta dopremimo do sale za kateterizaciju, uspeva da otpuši arteriju i spase život. Drugi i danas najvažniji vid lečenja je perkutana revaskularizacija miokarda (PCI), odnosno otpušavanje arterije u sali za kateterizaciju.

 

Ne ignorisati simptome

Veoma je važno da pacijenti ne ignorišu simptome infarkta: jak bol u grudima praćen malaksalošću, ponekad i znojenjem i tahikardijom. Anginozni bol može biti i u vidu “pečenja” u grudima, bola u stomaku i drugih vidova bola, tako da je veoma važno ne ignorisati te simptome  i što pre se javiti lekaru.

– Tada su ključni zlatni sati. U okviru tih 120 minuta, ako “otpušimo” arteriju najčešće sprečavamo znatno oštećenje srčanog mišića i omogućavamo srcu da se oporavi – kaže Tasić.

Ali najbolje je sve to sprečiti. Dođite u HISPA centar, jer pravovremena zaštita kroz HISPA programe personalizovane prevencije čuva na adekvatan način vaše srce i krvne sudove, zaključuje profesor Nebojša Tasić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi