Menhetn u pustinji: Jemenski grad Šibam poznat je po svojim neboderima od blata, najstarijim na svetu (VIDEO)
Smešten na raskrsnici između Evrope, Afrike i Azije, nekada je bio važna stanica za trgovce začinima i tamjanom
Grad Šibam, poznat kao "Menhetn pustinje", smešten je u dolini Hadramaut u Jemenu i predstavlja jedinstveni istorijski dragulj. Ono što Šibam čini posebnim jeste njegova izuzetna arhitektura nebodera od blata, koji se uzdižu do nekoliko desetina metara visine, a važe za prve i najstarije nebodere na svetu. Ove građevine datiraju iz 16. veka, mada su temelji grada postavljeni još u 3. veku pre nove ere.
Neboderi od blata
Zgrade Šibama izgrađene su gotovo isključivo od blata, a njihova visina i konstrukcija su prilagođeni zaštiti stanovnika od beduinskih napadača. Ove nebodere od blata karakteriše masivna, ali elegantna struktura sa vrlo malim prozorima na nižim nivoima, što je dodatno otežavalo pristup neprijateljima. Prizemni spratovi bez prozora korišćeni su za skladištenje stoke i žitarica, dok su gornji nivoi obično služili kao zajednički spratovi za druženje. Najviši neboderi dosežu do 17 spratova, što je izuzetno za gradnju od blata. Povezujući mostovi i vrata između zgrada takođe su pružali sredstvo za brzo bekstvo, što je još jedna od impresivnih odbrambenih karakteristika grada.
Najviša zgrada je visoka 30 metara, ali treba imati u vidu da su ove visoke zgrade od blata izgrađene pre 1.700 godina. Svaka zgrada sadrži između pet i jedanaest spratova sastavljenih od jedne ili dve sobe po spratu. Izgrađeni u trapezoidnoj strukturi, zidovi kule su debeli oko metar u osnovi, a na vrhu se penju na samo 30 centimetara kako bi se smanjila težina gornjih delova i opterećenje na osnovu.
Pročitajte još:
Kada su izgrađeni, ravni krovovi zgrade su premazani belim krečnim malterom, dajući im izgled planina prekrivenih snegom, ali služe u svrhu zaštite gornje konstrukcije koja je stalno ugrožena vetrom, kišom i erozijom, te zahteva stalno održavanje. Godine 2008. tropski ciklon je poplavio Šibam, oštetivši nekoliko struktura i preteći da sruši njegove zemljane kule.
Urbanističko planiranje
Šibam nije samo čudo iz drevnih vremena zbog svoje arhitekture, već i zbog svog urbanističkog planiranja. Ulice su uske i lavirintski postavljene kako bi se smanjilo sunčevo zagrevanje i omogućila lakša odbrana. Svaka zgrada unutar grada je takođe konstruisana tako da podrži svoje komšije, stvarajući zajedničku strukturalnu podršku, što je ključno za opstanak ovih građevina na surovim vremenskim uslovima.
Šibam je istorijski cenjen zbog svojih genijalnih metoda urbanog planiranja, posebno sa arhitekturom koja je u harmoniji sa stanovništvom duboko odanim tradicionalnoj muslimanskoj kulturi. Rane inkarnacije islamske arhitekture mogu se primetiti u fenestracijama na višim nivoima struktura, dok su nivoi tla bili diktirani sigurnošću, stvarajući odbrambeni sistem nalik tvrđavi za zaštitu tamošnjih bogatih stanovnika.
Propada, iako na Uneskovoj listi svetske baštine
Šibam je uvršćen na Uneskovu listu svetske baštine 1982. godine, čime je međunarodna zajednica priznala njegovu kulturnu i istorijsku vrednost. Međutim, i pored priznanja, Šibam se i dalje suočava sa izazovima održavanja i zaštite, posebno zbog ratnih sukoba i prirodnog eroziranja materijala od kojeg su zgrade sagrađene.
Ovaj "Menhetn pustinje" predstavlja ne samo arhitektonsko čudo, već i svedočanstvo o istorijskoj snalažljivosti i prilagodljivosti ljudi koji su vekovima znali da iskoriste najbolje iz onoga što im priroda pruža, te tako ostavili trajan pečat na kulturnu mapu sveta. Bila bi prava šteta da ga neki drugi ljudi unište.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari