U zabačenom filipinskom selu pokojnici se ne sahranjuju, već sede na "stolici smrti", dime se, pa se okače da vise na liticama (FOTO)

Možda zvuči neobično, ali pogrebna tradicija jednog filipinskog naroda postala je svojevrsna turistička atrakcija.

Reč je o narodu Igorot koji živi u zabačenom selu Sagada na najvećem filipinskom ostrvu Luzon. Selo je udaljeno više od devet sati vožnje od Manile, a već više od dve hiljade godina praktikuju svoj neobičan pogrebni ritual.

Naime, leševi pokojnika se ne sahranjuju, već vezuju ili kače za litice visoko iznad zemlje.

Takav pogrebni obred je jedinstven za Filipine, mada slična praksa može se naći kroz istoriju u delovima Kine i Indonezije.

Ova tradicija i dalje živi samo u Sagadi i mada je sve manje "visećih sahrana" Igoroti ne planiraju da od njih odustanu, već žele da nastave tradiciju.

To je privuklo radoznale turiste koji su u velikom broju počeli da posećuju Sagadu, pa se može reći da su se pokojnici pobrinuli da njihovi potomci i meštani dobiju preko potreban ekonomski podsticaj.

 

 

Kako izgleda pogrebni običaj Igorota?

On počinje još pre nego što osoba umre. Stariji ručno oblikuju svoj kovčeg od drvenih brvana i rezbare ga, najčešće ispisuju svoje ime da se zna ko u njemu leži. Ako je neko bolestan ili suviše slab da sam pripremi kovčeg, pomaže mu porodica.

Kroz istoriju, njihovi kovčezi su bili dugački svega metar, pa su kosti pokojnika često morale da se lome kako bi stale u tu premalu kutiju. To je imalo svoju simboliku, a to je da se "sve vraća na početak", odnosno da se pokojnik vraća u položaj fetusa, u kojem je rođen.

U moderno doba, oni su dugački oko dva metra, pa pokojnik u njega staje bez surovog lomljenja kostiju, dok su ostali elementi tradicije ostali nepromenjeni.

Pre nego što se mrtvo telo stavi u kovčeg, ono se stavlja u drvenu "stolicu smrti", vezuje listovima ratana i vinove loze i prekriva ćebetom. Telo se dimi da bi se njegovo raspadanje odložilo nekoliko dana da bi rođaci imali vremena da mu odaju počast.

I dok se rođaci pozdravljaju sa pokojnikom, u liticu se zabijaju klinovi koji će ga držati, na mesto gde će biti sanduk. Veruje se da što su mrtvi postavljeni na većoj visini, veća je i šansa da će njihovi duhovi dostići viši nivo u zagrobnom životu.

Profimedia

Do mnogih mesta gde se nalaze leševi teško je doći, ali možda je tako bolje - iz poštovanja prema pokojnicima, ali i zbog bezbednosti.

Tako se na liticama mogu videti kovčezi koji su stari i preko sto godina, lagano trule i raspadaju se, sve dok i ne padnu sa svojih "balkona", piše punkufer.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi