Gordan Matić za 24sedam: Filmovi s potpisom "made in Serbia" više se ne snimaju uz pomoć štapa i kanapa

Gordan Matić, reditelj i scenarista filma “Pucnji u Marseju” čija se bioskopska premijera očekuje 9. oktobra u Kombank dvorani u Beogradu, na godišnjicu ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića, govorio je za naš portal o tom ostvarenju koje baca novo svetlo na atentat, kao i o stanju u domaćoj kinematografiji iz perspektive direktora FCS.

Sudeći prema rezultatima nedavnih festivala i velikim uspesima naših filmova, kako ocenjujete situaciju u našoj kinematografiji? Da li iz kvantiteta uspeva da ispliva kvalitet?

Naravno da ne mogu da budem objektivan kada je reč o proceni situacije u našoj kinematografiji. Međutim, ako pogledamo šta o tome kažu uspesi naših stvaralaca na stranim festivalima i marketima, moram reći da je naša kinematografija ušla u jedno doba renesanse. Pored uspeha na festivalima to dokazuje i velika raznolikost filmskog izraza naših autora. Od izbora tema do stilskih pristupa. Zaista danas možemo reći da prosečan gledalac “ima šta da vidi” sa pojavom svakog novog ostvarenja “made in Srbija”. Svuda u svetu nastaju i loši, i dobri, i odlični filmovi. Tako je i kod nas. Dobro je da sa povećanjem broja filmova ne gubimo na kvalitetu, već mislim da dobijamo pre svega neke nove stvaraoce sa svojom estetikom kojom je osvežen naš filmski izraz.

Šta se to promenilo?

Mislim da se nekoliko stvari tu odmah primećuje. Mnogi kreativni ljudi iz kreativne industrije, poput advertajzinga, su se okrenuli audiovizuelnim naracijama jer osećaju da sada mogu u kontinuitetu da stvaraju u oblasti filma i serija. Zatim, tu je nikada veći budžet za snimanje filmova i serija u čijem finansiranju prednjače FCS i Telekom, a vidno učestvuje i RTS.

Takođe, FCS ima segmentirane konkurse naročito prilagođene recimo debitantima, koji dobijaju priliku da iskažu svoje nove pristupe naraciji. Pogledajte samo u poslednje 2-3 godine, imali smo više od 10 debitanata.

Koliko je cela situacija sa pandemijom uticala i utiče na rad FCS?

Teško je. Svi se prilagođavamo u hodu. Zaista sam ponosan na sve zaposlene u FCS-u koji bukvalno niti jednog dana nisu stali sa radom, čak niti tokom perioda zaključavanja. Taj entuzijazam i napor se i reflektuje danas na prilici da uživamo u svim našim novim filmskim ostvarenjima. Puno smo pomogli i u stvaranju protokola za snimanja i testiranja za filmske ekipe.

Šta je potrebno da jedan film poseduje da bi bio odabran, a šta ne sme da ima? Šta film čini umetničkim delom?

Odgovor na ovo pitanje su pokušali da daju mnogi teoretičari i kritičari filma za poslednjih 100 godina od kada je film priznat kao umetnost – moja skromna definicija jeste – film je umetničko delo ako osetimo i emotivno učestvujemo u filmu pred nama. Nasuprot tome je konzumiranje pokretnih slika i vizuelnih atrakcija.

Pokazalo se da se filmovi nekad najbolje prave u okvirima i “pomoću štapa i kanapa”, ali šta je potrebno da se dogodi da srpska kinematografija izađe iz tih okvira i šta sve utiče danas na stvaranje filma?

Mislim da su se “štap i kanap” kod nas zaista promenili ako još uvek možemo i da govorimo o tome. Naravno sistem treba unaprediti i na tome se radi kroz novi zakon koji je u najavi. Želja je da se stvori filmski fond koji bi donosio stabilnost kod završetka filmova, i njegove promocije.

Kod nas je još uvek zanemarljiv broj filmova i serija apsolutno orjentisan ka uspehu na biletarnicama, prodaji sekunda na televiziji ili na platformama – ali neminovno je da će se deo audiovizuelnog stvaralaštva tako preorjentisati.

Vaš film “Pucnji u Marseju” je imao premijeru na festivalu u Herceg Novom, prikazan je na Sarajevo film festivalu i u Nišu. Kažete da baca novo svetlo na ubistvo kralja Aleksandra. Koje je to novo svetlo? Hoće li publika saznati nešto novo o pozadini ubistva?

Film prikazuje prilično tačno ono što se dogodilo tokom suđenja atentatorima, i možda još zanimljivije, ono što nije rečeno, a svi su očekivali da bude deo ovog velikog, a zaboravljenog istorijskog događaja.

Često je predmet vašeg interesovanja istorija, zbog čega?

To je splet okolnosti. Definitivno nije samo istorija, ali producenti i fondovi su do sada prepoznavali samo te moje projekte. Nadam se uskoro radu na jednoj komediji, a zatim i na jednom trileru. Mada imam i još nekoliko projekata zasnovanih na istorijiskim događajima i likovima.

Poznato je da naš narod ne poznaje dovoljno istoriju, a da li je spreman i zainteresovan da je nauči?

Rekao bih da jeste. Mnogi događaji i likovi iz naše istorije treba da se približe našem gledaocu kako bi imao stav o tim događajima. Film je divan način za takvu komunikaciju, naročito o temama o kojima ranije niko nije želeo da priča i snima. Postale su često predmet manipulacija i mitomanije.

Pročitajte još

Najbolji filmovi o 11. septembru: Ostvarenja dostojna tragedije (VIDEO)

Šta se događa sa projektom “Košare”? Da li će se i kada nastaviti snimanje?

Nadamo se da hoće. Poslednja informacija koju imam jeste da je snimanje u novembru, a da će film biti završen naredne godine i prezentovan krajem leta. Očekujem uskoro nove detalje o ovom projektu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi