Kultno mesto na koje je Kiš dolazio iz Pariza, Pavić ga napustio, a Desanka odbranila od političara: Sajam knjiga kroz vreme i sećanja

Istorija Beogradskog sajma knjiga, koji danas otvara kapije nakon dve godine pauze zbog pandemije, duga je 65. godina. Mnogo toga se promenilo za sve ove godine, u svetu i kod nas, pa i države u kojima je nastajao Sajam, ali žar i strast prema knjizi, svih onih koji dođu ostao je isti.

Sajam knjiga je retko mesto na svetu gde pisci mogu da vide svoje čitaoce, a čitaoci svoje pisce i proćaskaju kao stari prijatelji koji se dugo nisu videli.

Sajam je mesto gde ćete videti najveće zvezde kako se vrzmaju između štandova knjiga, i gde im nećete zatražiti autogram iako stoje pored vas, jer pobogu šta u tom trenutku ima važnije od knjige po koju ste došli!?

Na sajmu možete videti političare i sve im "sasuti u brk", dok oni nemoćno pokušavaju da nađu izlaz između štandova.

ATAImages/Antonio Ahel

Sajam je mesto na koje će vas na silu dovesti iz škole, a vi ćete kući poneti najlepše uspomene. Sajam je mesto gde možete otići bez ijednog dinara u džepu, a nekim čudom vratićete se sa gomilom knjiga u kesi.

Sajam je mesto gde možete besomučno da listate najlepše knjige na svetu, a da vam niko ne "dahće iza vrata i pita šta želite". Sajam je mesto gde možete da se sakrijete od radoznalih očiju i ljubomorno listate knjigu koju ste pronašli posle "sto godina".

Profimedia

Sajam je mesto gde možete pronaći knjige nobelovaca, velikih književnika, antikvarne knjige, ali i nove romane estradnih ličnosti, političara, a u najnovije vreme jutjubera i tiktokera.

Do 1940. godine u Kraljevini Jugoslaviji je organizovano više sajmova knjiga.

Neki od njih su održavani na Starom sajmištu dok su pre njegove izgradnje knjige izlagane na svim onim mestima gde je kulturni sadržaj bio tražen - od kafane do knjižare, piše u svojoj knjizi  "Šezdeset godina Sajma knjiga u pisanim medijima” dr Irina Milutinović.

Profimedia

Zanimljivo je da je prvi Sajam knjiga održan na velesajmu u Zagrebu, 1956. godine, pod pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita.

Na jednom mestu našli su se brojni veliki književnici, poput Ive Andrića i Miroslava Krleže, kao i brojna štampana izdanja domaće i svetske književnosti. Procenjuje se da je te godine bilo izloženo više od 12.000 knjiga i to samo iz Jugoslavije.

Već naredne 1957. godine, Sajam knjiga preseljen je u Beograd u novoizgrađeni kompleks sajmišta. Novina je bila i to da se na sajmu nalazilo i skoro 40 stranih izdavača iz Evrope, Amerike i Azije.

Sajam je trajao u kontinuitetu šest dana u Hali 3 Beogradskog sajma, a otvorio ga je Rodoljub Čolaković - revolucionar i književnik, važna ličnost tadašnje Jugoslavije.

ATAImages/Antonio Ahel

Godine kada je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine Sajam je posetilo više od 150.000 posetilaca.

Ipak, šezdesetih godina bila je vrlo jasno vidljiva i politička pozadina koja se krila iza ove manifestacije. Sajmove su svečano otvarali političari. Zbog toga je budućih nekoliko sajmova bilo  posvećeno Lenjinu, Marksu, Komunističkoj partiji Jugoslavije...

ATAImages/Antonio Ahel

- Sajma knjiga se sećam iz njegovog najlepšeg perioda, a to su, bar za mene, sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka. Generacija pisaca koja više nije među nama, redovno je dolazila na Sajam bez obzira na obaveze. Danilo Kiš je dolazio iz Pariza, Bora Pekić iz Londona. Obično smo nakon promocija završavali u kafani, na ručku ili večeri i družili se - prisetio se za 24sedam dramski pisac Dušan Kovačević.

- Pogledajte ovu ogromnu količinu tajni oko sebe! Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna. Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte… - govorila je o Sajmu naša neprevaziđena pesnikinja Desanka Maksimović, daleke 1988. godine.

ATAImages/Antonio Ahel

Upravo je prekinula tradiciju da Sajam otvaraju predstavnici vlasti. Iste godine desio se i incident kada su izdavači iz Irana napustili Sajam protestujući zbog objavljivanja ”Satanskih stihova” Salmana Ruždija.

U prvoj deceniji 20. veka Sajam su između ostalih otvarali: Svetlana Velmar Janković, Vida Ognjenović, David Albahari, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Laslo Vegel, Svetislav Basara, Ljubivoje Ršumović, Emir Kusturica, Matija Bećković i drugi.

Facebook/sinhro.rs

Veliki književnik Milorad Pavić je o Sajmu knjiga 1990. godine govorio:

…"Danas književnost živi od pokojnih klasika i od živih čitalaca koji sada postavljaju novo pitanje: možemo li voleti jednu knjigu, a ne koliko je cenimo ili koliko je lepa… Tražite, dakle, ovde, večeras, knjigu koju ćete moći da volite. Time možda pomažete ovoj planeti da preživi…

Međutim, devedesete su bile najteže za Sajam koji je prolazio kroz najteže trenutke.  

Televizija Beograd ne prenosi 1992. godine otvaranje Sajma, kao ni dodelu nagrade za roman decenije ”Hazarski rečnik”, koju je dobitnik Milorad Pavić napustio zbog buke sa okolnih štandova.

Nakon prolaska kroz brojne krize Sajam počinje da se oporavlja već 1996. godine.

Profimedia

Danas je Sajam knjiga jedna od najznačajnijh kultrunih manifestacija u zemlji koja okuplja veliki broj izlagača, gostiju iz inostranstva i posetilaca a prati je bogat program. Od 2002. godine uvedena je i institucija zemlje počasnog gosta, a ove godine to je Rumunija.

Za sve ove godine uspona i padova, različitih promena Sajam je uspeo da dokaže, da je kao i knjiga - neuništiv. I zato mu nikad bolje nije stajao slogan kao ove godine, a koji glasi "Povratak napisanih"!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi