Pisali su 10.000 reči dnevno, objavljivali knjige na 40 dana i imali tiraže od 2 milijarde primeraka: Najprevođeniji pisci na svetu

Ko su pisci čija se dela najviše prevode?

Odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati, kao što se to na prvi pogled može učiniti. Da li se misli na celokupan piščev opus, ili na najprevođenija književna dela? Kakve prevode treba uzeti u obzir, isključivo zvanične ili i one piratske? Da li uopšte postoji jedinstvena baza uporedivih podataka na osnovu koje bi se mogao dati odgovor na ovo pitanje?

Liga naroda je još 1932. godine osnovala prvi registar za centralizovano sakupljanje podataka o prevođenju i različitim prevodima - Index Translationum.

Međutim, već 1946. godine nadležnost nad ovim registrom preuzima Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, poznatija kao Unesko, koja i danas njime rukovodi.

Digitalizovan je već 1979. godine, od kada se neprestano ažurira. Čini ga više od dva miliona unosa, koji obuhvataju podatke za stotinak zemalja sveta – članica Uneska. Iako ovaj indeks nije savršen i sadrži neke greške, i dalje predstavlja dobar pokazatelj trendova u prevođenju.

U njemu su sadržane informacije samo o zvaničnim prevodima, a lista najprevođenijih pisaca zasnovana je na ukupnom broju prevoda svih dela jednog autora.

Prema ovom indeksu, najprevođeniji pisci na svetu su:

10. Jakob Grim 

Profimedia

Jakob je stariji od braće Grim, a Index Translationum njegovog godinu dana mlađeg brata Vilhelma stavlja već na 11. mesto na listi najprevođenijih pisaca. Bajke braće Grim su nastale tako što su njih dvojica zajedno prikupljala i zapisivala nemačke narodne bajke, pokušavajući da ih prenesu u izvornom obliku. Jakob Grim bio je književnik, a smatra se i osnivačem savremene germanistike.

Takođe je bio i jedan od prvih filologa koji se bavio izučavanjem narodnog jezika. Braća Grim su znala i srpski jezik, koji su naučili od Vuka Karadžića sa kojim su bili prijatelji. Jakob je na nemački preveo Vukovu gramatiku samo šest godina nakon što je ona objavljena na srpskom jeziku. On je napisao i predgovor za zbirku srpskih bajki objavljenih na nemačkom, koje je prevela Vukova ćerka Mina.

9. Stiven King 

Profimedia

Američki pisac Stiven King proslavio se pisanjem horora i drugih fantastičnih priča. Njegov prvi horor roman "Keri" (Carrie, 1974) doživeo je veliki uspeh i odmah je štampan u tiražu od 30.000 primeraka.

Međutim, ova knjiga je veoma lako mogla i da ne bude napisana. King je, nezadovoljan svojim radom, u jednom trenutku rukopis bacio u đubre, ali ga je, na sreću, njegova žena spasla.

Tokom života napisao je više od 60 romana, kao i brojne priče i novele, pa čak i nekoliko scenarija. Mnogi njegovi radovi su ekranizovani, a u nekima od njih se i lično pojavljuje. Njegova dela prodata su u više od 350 miliona primeraka, a za svoj stil pisanja često govori da je književni ekvivalent big meku.

8. Hans Kristijan Andersen 

Profimedia

Hans Kristijan Andersen je jedan od najpoznatijih danskih pisaca. Pisao je i romane, drame, poeziju, autobiografije, pa čak i putopise, ali su ova dela uglavnom nepoznata izvan Danske. Andersen je stekao međunarodno priznanje i ostao upamćen kao pisac za decu. Prva zbirka njegovih bajki objavljena je 1835. godine na danskom jeziku, da bi se već 1845. godine pojavili njihovi prevodi na još četiri strana jezika.

Danas su Andersenove bajke četvrto najprevođenije književno delo na svetu i broj jezika na koje su prevedene iznosi čak 160. Sam Andersen je imao teško detinjstvo, a tokom života se često osećao kao otpadnik. Smatra se da je osećanje sopstvene otuđenosti prikazao u priči "Ružno pače", kao i da su brojne druge njegove bajke prožete autobiografskim elementima.

7. Vladimir Iljič Lenjin 

Profimedia

Jedini autor sa ove liste koji nije književnik jeste Vladimir Iljič Lenjin - politički filozof. Lenjin je predvodio revolucionarno krilo Ruske socijal-demokratske radničke partije, boljševike, sa kojima je nakon Oktobarske revolucije 1917. godine preuzeo vlast i uspostavio Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika. Lenjin je izrazito mnogo pisao o komunističkoj teoriji, u velikoj meri se oslanjajući na radove Karla Marksa.

Na nekim mestima se ipak udaljavao od Marksovih ideja, razvijajuću tako sopstvenu misao. Njegova teorijska razmatranja postala su zvanična ideologija Sovjetskog Saveza i s vremenom su prihvaćena kao marksizam-lenjinizam. Lenjinovi radovi su masovno prevođeni sa ruskog na jezike ostalih sovjetskih republika, kao i na jezike drugih komunističkih zemalja širom sveta. Kao simbol komunističke revolucije njegovo telo je nakon smrti mumificirano i postavljeno u mauzoleju gde se i danas može videti.

6. Danijela Stil 

Profimedia

Žanr ljubavnih romana teško bi bilo zamisliti bez američke književnice Danijele Stil. Pre nego što je započela karijeru profesionalnog pisca Danijela se bavila odnosima sa javnošću. Njen prvi roman "Odlazak kući" (Going home, 1973) čitalačka publika u prvi mah nije prihvatila. Međutim, Danijela nastavlja da piše, i tek sa četvrtom knjigom "Obećanje" (The Promise, 1978) postiže značajniji uspeh. Do danas je objavila 189 knjiga, uglavnom ljubavnih romana, ali i nekoliko dečjih knjiga, pa čak i zbirki pesama.

Još uvek aktivno piše, a poznata je i po tome što radi na nekoliko knjiga istovremeno. Za pisanje koristi isključivo model pisaće mašine iz 1946. godine marke Olympia. Njena dela prevođena su širom sveta i dostupna su na čak 43 različita jezika.

5. Barbara Kartland 

Profimedia

Barbara Kartland je jedan od najplodnijih i komercijalno najuspešnijih pisaca 20. veka, svetski prepoznata i zbog svog humanitarnog angažovanja. Napisala je 723 knjige, od kojih je čak 160 objavljeno posthumno, što znači da je tokom svoje karijere pisca objavljivala novu knjigu u proseku na svakih 40 dana.

Takođe drži i Ginisov rekord za najviše knjiga objavljenih u periodu od jedne godine – 26. Iako su njena dela prevođena na 38 svetskih jezika, ona je ipak ostala relativno nepoznat autor domaćoj čitalačkoj publici, jer su se prvi prevodi Barbare Kartland na srpskom jeziku pojavili tek pre nekoliko godina.

Pored izrazito plodne karijere pisca, Barbara je bila i strastveni pilot, a učestvovala je u dizajniranju jedne od prvih vazduhoplovnih jedrilica. Kraljica Elizabeta II dodelila joj je 1991. godine Orden Ujedinjenog Kraljevstva zbog doprinosa svetskoj književnosti, proglasivši je damom (eng. Dame).

4. Inid Blajton 

Inid Blajton/Profimedia

Četvrta na listi najprevođenijih autora nalazi se britanska književnica Inid Blajton, koja je pisala i pod pseudonimom Meri Polok.

Smatra se da je tokom svoje karijere, koja je trajala duže od 40 godina, objavila više od 800 dečjih knjiga, uspevajući da napiše i do 10.000 reči tokom jednog dana. Njena najpoznatija dela su serijali "Pet prijatelja" (The Famous Five, 1942-1963) u kojem četvoro dece sa svojim psom prolaze kroz razne avanture, i "Nodi" (Noddy, 1949-1963), koji je poslužio kao inspiracija za istoimeni crtani film.

Ovaj crtać u kontinuitetu se emituje od 1955. godine i još uvek redovno dobija nove epizode. Likovi u knjigama Inid Blajton imaju izražene dobre i loše osobine, dok su same knjige pune moralnih pouka. Optuživana je da su njene knjige rasističke, ksenofobne i seksističke, ali su one još uvek ostale omiljene među brojnim mališanima širom sveta.

3. Vilijam Šekspir

Foto: Profimedia

Vilijam Šekspir je bio pesnik i glumac, i naznačajniji engleski dramski pisac. Njegove drame bile su namenjene jednom malom engleskom pozorištu, ali se danas izvode širom sveta.

Pozorište za koje se vezuje Šekspirovo ime jeste londonski "Gloub" (Globe Theatre). Izgradila ga je pozorišna trupa kojoj je i sam Šekspir pripadao 1599. godine; međutim, pozorište je izgorelo 1613. godine za vreme izvođenja predstave Henri VIII. Tada je jedan top koji je služio za davanje specijalnih efekata zapalio krov.

Pozorište je ubrzo obnovljeno, ali je 1644. godine ponovo uništeno. Njegova treća, moderna rekonstrukcija završena je 1997. godine. Šekspir se prvi put pojavio na srpskom jeziku u prevodu Laze Kostića, a "Romeo i Julija" (Romeo and Juliet, 1597) premijerno su izvedeni u Narodnom pozorištu 1875. godine. U čast Vilijama Šekspira Dan engleskog jezika obeležava se 23. aprila, datum koji označava njegov rođendan, ali i godišnjicu smrti.

2. Žil Vern 

Profimedia

Žil Vern je bio francuski pisac, koji se smatra za jednog od pionira u žanru naučne fantastike. Bio je veoma zainteresovan za nauku, iako sam nije bio naučnik. Njegova dela puna su tehnoloških predviđanja od kojih su se mnoga vremenom i ostvarila.

Podmornica sa pogonom na baterije, kakve se i danas koriste, najpre je nastala u njegovoj mašti kao "Nautilus". U drugoj priči iz 1865. godine govori o svemirskom putovanju na Mesec.

Tu se spominje i lokacija na Floridi za koju je smatrao, na osnovu sopstvenih proračuna, da će biti najpogodnija za lansiranje rakete. Vernova lokacija bila je udaljena svega nešto više od 200 kilometara od stvarne lansirne rampe sa koje je započeta misija "Apolo 11", više od stotinu godina kasnije. Iako je Žil Vern pisao prvenstveno za odraslu publiku, brojni loši prevodi su njegove ideje pojednostavili i njegovim delima nametnuli status dečje književnosti.

1. Agata Kristi 

Profimedia

Najprevođeniji pisac na svetu je Agata Kristi. Njene knjige prodate su u više od dve milijarde primeraka, na 44 jezika, što je ujedno čini i najprodavanijim književnim autorom na svetu. Agata Kristi poznata je po svojim detektivskim romanima.

Bila je član, a u jednom periodu i predsednik, Londonskog detektivskog kluba, književne organizacije osnovane 1930. godine. Kao član kluba morala je da se zakune da će u njenim pričama detektivi istinski rešavati zločine sa kojima su suočeni i da se pri tome neće oslanjati na božanska proviđenja, žensku intuiciju ili božja dela, kao i da od svojih čitalaca neće kriti ključne tragove za rešavanje slučajeva. Već u prvoj knjizi "Tajanstveni događaj u Stajlsu" (The Mysterious Affair at Styles,1920), koju je napisala kao odgovor na sestrino izazivanje, pojavljuje se čuveni ekscentrični detektiv Herkul Poaro, koga je publika ubrzo zavolela.

Nakon što Poaro umre 1975. godine, 36 knjiga kasnij, dobija pravu umrlicu u dnevnim novima "Njujork tajms" (The New York Times).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi