Vek od rođenja Dobrice Ćosića: Književnik koji nije mogao da odbije ulazak u politiku

Dobrosav Dobrica Ćosić rođen je 29. decembra 1921, a preminuo 18. maja  2014. godine. 

Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993), a pored toga bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU.

Ćosić je u svom poslednjem intervjuu izjavio da nije mogao da odbije da uđe u politiku.

- Prosto sam morao da se prihvatim te dužnosti, iako je ona bila apsolutno protiv mene kao pisca, u sukobu s mojim osećanjima i sa mojom ambicijom. Znao sam da je cena izuzetno velika i da ću na neki način prestati da budem pisac. I negativna percepcija Dobrice Ćosića kao pisca, posebno kod mladih generacija, počinje od trenutka kada sam postao predsednik, kada sam postao čovek vlasti, mada sam 20 godina pre toga bio disident sa najvećim policijskim dosijeom - rekao je tada književnik i akademik.

Profimedia

Aleksandar Mandić, dugogodišnji blizak Ćosićev prijatelj, je na nedavnoj tribini posvećenoj ovom piscu izdvojio nešto što smatra izuzetno važnim za razumevanje položaja Dobrice Ćosića i za vreme njegovog života i sada. 

- On je bio predmet mržnje, i to se nije prekinulo. Postoje velika uzdržanost i ustručavanje da se o njemu kaže lepa reč. Takozvana „druga Srbija“ je uputila mnogo uvreda i najgorih reči na njegov račun. Verovatno nema oklevetanijeg čoveka u svoje vreme, i to se nekako produžilo i danas. I dan - danas postoje mnogi ljudi koji se ne ustručavaju da kažu lepu reč o njemu jer se boje reakcije, što me čini besnim. Sam Dobrica je tokom života to podnosio neverovatno, nikada nije reagovao i potpuno se uzdao u svoje delo. Rekao je da je važno da njegovo delo preživi, jer će onda i on biti živ - rekao je Mandić. 

Ćosić je započeo svoj književni rad romanom „Daleko je sunce“ 1951. godine, u kome evocira svoje ratničko iskustvo iz narodnooslobodilačke borbe i slika moralnu i psihološku krizu ličnosti u uslovima rata. 

ATA Images

Dok je ovaj roman za sadržinu imao najsvežije događaje nacionalne istorije, drugi roman „Koreni“ koji je objavljen 1954. godine uzima građu iz stvarnosti Srbije s kraja 19. veka. To je slika raskola u jednoj patrijarhalnoj porodici, ali i raskola u narodu.

Ovde je Ćosić pažljivom psihološkom analizom razotkrio mentalitet srbijanskog sela, uočio začetke i uzroke političkih previranja, predočio nekoliko upečatljivih karaktera. 

Nakon kultnog romana „Koreni“ sledi delo „Sedam dana u Budimpešti“ (1956), potom roman „Deobe“ (1961), u kome se Ćosić ponovo vraća Drugom svetskom ratu. Središnja tema ovog romana je deoba u narodu, deoba na partizane i četnike i posledice ove podele.

U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti“ u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina. Tako, nastavljajući priču o pojedincima iz porodice Katića iz sela Prerova, započetu u romanu „Koreni“, Ćosić ispisuje sagu ne samo o porodici Katić nego i o Srbiji koja je doživela golgotu.

Pisac Vladimir Kecmanović je nedavno istakao da je „Vreme smrti“ verovatno najznačajnija Ćosićeva knjiga dok su njemu literarno kao piscu najbitniji „Koreni“. 

Godine 1982. Dobrica Ćosić objavljuje još eseja pod nazivom “Stvarno i moguće”, a potom trilogiju “Vreme zla” (“Grešnik” 1985, “Otpadnik” 1986. i “Vernik” 1990), koja se može odrediti kao politički roman, u kojem Ćosić nastavlja priču o pojedincima iz iste porodice, ali i o ličnostima koje su započele svoj romaneskni život u “Vremenu smrti”. 

Printcreen/Youtube

 

Tako je “Vremenom smrti” i “Vremenom zla” popunjena praznina između romana “Koreni” i romana “Deobe” i ostvarena kontinuirana povest o Srbiji, Prerovu i dvema prerovskim porodicama. Kao kruna svega, 1996. godine dolazi delo “Vreme vlasti”, u kojem se nastavlja povest započeta romanom “Koreni”.

Ovim kapitalnim delima inspirisana je i serija “Koreni”. Takođe snimljena je i serija “Vreme zla”.

Ponekad nazivan “ocem nacije”, Ćosić je u toku Narodnooslobodilačke borbe bio politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista “Mladi borac” i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. 

Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina. Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. 

Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovića, 1966. godine.

Reditelj Aleksandar Mandić, je na nedavnoj tribini otkrio javnosti do sada nepoznat detalj. 

-Ranković ga je u jednom trenutku pozvao da ga poseti da bi mu predao neke svoje papire. To je bilo pred Rankovićevu smrt. Dobrica je morao taj susret da odloži. Ranković je zatim otputovao u Dubrovnik i tamo umro, a tih papira više nema. Dobrica nije mogao dovoljno da se nakaje što ih nije dobio - otkrio je Mandić.

Naučni skup "Romani Dobrice Ćosića" Tanjug/Zoran Žestić

Od 14. februara do 26. aprila, 1961. godine Dobrica Ćosić je, kao član državne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu “Galeb” kojim su obilazili afričke zemlje. 

Godine 1968. otvara pitanje Kosova i Metohije čime izaziva pažnju članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. 

Godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao “srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru”.

Od 1969. do 1972. bio je predsednik Srpske književne zadruge.

Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. 

Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 

Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine, a smenjen je godinu dana kasnije (1. juna 1993.) glasanjem oba veća Saveznog parlamenta. 

Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.

Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina. U svojoj knjizi “Kosovo” (2004) bavi se ovom temom, a ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine.

Naučni skup "Romani Dobrice Ćosića" Tanjug/Zoran Žestić

Povodom Ćosićevog 80. rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđić (nazvavši ga pritom “Srpskim Tomasom Manom”) i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadić je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. 

Slobodan Milošević je na suđenju u Hagu nazvao Ćosića “najvećim srpskim živim piscem”.

iše od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982).

Njegov prijatelj Mandić sa kojim je često šetao uz reku otkrio je i jedan intiman detalj.

- Umeo je da priča kako vetar rasteruje sve, kako rasteruje smrad, ustajalo i buđavo - rekao je njegov dugogodišnji prijatelj. 

Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93. godini, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služio episkop bački Irinej.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi