Sto godina “Uliksa” Džejmsa Džojsa: Kontroverzna knjiga koja je izazvala gađenje i postala remek-delo

Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine, roman “Uliks” Džejmsa Džojsa postao je ne samo kruna njegove asketski dosledne umetničke misije, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči.

Krajnje svedena i jednostavna priča ovog dela obuhvata život tri glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu.

Nema više heroja, nema više podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja.

Profimedia

Ipak, ono “da” na kraju čuvenog monologa Moli Blum kojim se roman završava, ne mora značiti tek rezignirano mirenje s užasom praznine, već možda i radosno prihvatanje života koji, iako lišen mitske uzvišenosti, nije ostao lišen svakog smisla.

Stari mitovi su mrtvi – valja izmišljati nove. Džejmsu Džojsu je to u “Uliksu” mnogostruko pošlo za rukom: uostalom, stvorio je roman koji je i sam prerastao u mit, trajno otvoren za nova čitanja i tumačenja. 

U proleće 1921. godine, pariska knjižarka Silvija Bič hvalisala se planovima da objavi roman koji je smatrala remek-delom i koji će se svrstavati među klasike engleske književnosti.

Drugog februara 1922. godine, objavljeno je prvo izdanje ”Uliksa”, taman za Džojsov 40. rođendan.

Roman je izazvao kontroverzu i bio je dočekan sa gađenjem kod mnogih, čak i među samim piscima.

Profimedia

Virdžinija Vulf ga je opisala kao „koještariju".

– Pročitala sam 200 stranica do sad – ni trećinu; i zabavila su me, stimulisala, šarmirala, zainteresovala prva dva ili tri poglavlja – do kraja scene na groblju; a onda me zbunilo, dosadilo, iritiralo i razočaralo češanje bubuljica jednog uznemirenog, nesvršenog studenta. I Tom, veliki Tom, misli da je ovo u istom rangu sa “Ratom i mirom”.

- Nemušta, neučtiva knjiga čini mi se; knjiga samoobrazovanog šljakatora, a svi mi znamo koliko oni mogu biti obespokojavajući, egoistični, naporni, sirovi, napadni i na kraju mučni. Kada možemo da dobijemo kuvano meso, zašto bismo tražili sirovo?

- Ali mislim da ukoliko ste anemični, kao što je Tom, slava vam teče venama. Pošto sam ja iole normalna, uskoro ću biti ponovo spremna za neki klasik - napisano je u dnevniku Virdžinije Vulf, 16. avgusta 1922. godine.

Delovi “Uliksa” su 1920. godine objavljivani u nastavcima u američkom časopisu ”Litl rivju”, što je dovelo do suđenja za opscenost koje se završilo tako što su urednici novčano kažnjeni i naloženo im je da zauvek prestanu da ga objavljuju.

Cenzurisan je i u Velikoj Britaniji

Silvija Bič, vlasnica pariske knjižare „Šekspir i družina", čvrsto je rešila da ga objavi u knjiškom obliku, što je i uradila, finansirajući ga delom od vlastitog novca, oslanjajući se na pretplatnike.

Frankfurtski sajam knjiga/Profimedia

Profesorka Keri Volš, direktorka Instituta za irske studije na njujorškom Univerzitetu Fordam, izjavila je za BBC da je odluka da objavi knjigu Silviju Bič pretvorila u „kulturološku heroinu avangarde".

- Ljudi su bili svesni toga da će ovo biti jedna od knjiga koja će definisati modernizam, tako da je ona znala da će osigurati sebi mesto u književnoj istoriji njenim objavljivanjem - kaže profesorka Volš za BBC Njuz Severne Irske.

Džojs i Bičova su se prvi put upoznali 1920. godine, nedugo pošto se on preselio u Pariz.
Odavno je napustio Irsku u samonametnutom izgnanstvu, živeći u Trstu, Cirihu i glavnom gradu Francuske.

Bičova je njihov susret opisala kao moćan trenutak, kaže profesorka Volš.

"Džojs je u tom stadijumu bio veoma umoran. Proveo je jako mnogo vremena boreći se da završi 'Uliksa', da se probije kroz Prvi svetski rat i preživi, tako da je osećao da bi ona mogla da pruži neku vrstu stabilnosti i podrške njemu i njegovoj porodici", dodaje ona.

"Ona je bila mnogo više od izdavačice - bankarka, agentkinja, administratorka, prijateljica porodice."

Pixabay

”Ali posle sporova oko izdavačkih prava, odnos između Džojsa i Bičove bio je narušen i Silvija se na kraju odrekla izdavačkih prava na roman”, piše profesorka Volš u ”Pismima Silvije Bič”.

Rendom haus je objavio ”Uliksa” 1934. godine, pošto je prethodne godine ukinuta američka zabrana objavljivanja.

To mu je donelo širu publiku, ali je prošlo 20 godina pre nego što su pisci počeli da „svojataju" Džojsa, kaže Džon Mekort, profesor engleskog sa Univerziteta u Mačerati, u Italiji.

Iako je Džojs bio duboko nezadovoljan prijemom ”Uliksa”, ostao je jednako nepokolebljiv, dodaje profesor Mekort.

Odbijao je da promeni jedan jedini zarez.

- Video je da postaje kontroverzna ličnost i uložio je sve na tu kartu, koliko god ga to koštalo - kaže profesor sa Univerziteta u Mačerati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi