Izdaja Ane Frank: Knjiga koja je ovih dana izazvala burne reakcije širom sveta

Anelis Mari Frank, poznatija kao Ana Frank, imala je 13 godina kada je za rođendan, 12. juna 1942. dobila knjižicu za autograme. Odlučivši da je pametnije da je koristi kao dnevnik, Ana ju je popunila, kao i još dve beležnice, ne znajući da će baš njene misli postati najprecizniji opis skrivanja Jevreja od nacističkog horora.

Pisala je o promenama koje su se desile pošto je Nemačka okupirala Holandiju, ali i o ograničenjima i o tugovanju za bakom koja je umrla ranije 1942. godine kada je Ana, 6. jula, sa porodicom otišla u tajno sklonište nesvesna da će tu ostati pune dve godine.

„Hoću li ikada moći da napišem nešto veliko? Hoću li ikada postati novinarka ili pisac“, pitala se Ana 5. aprila 1944. godine. Dnevnik je pisala sve do 1. avgusta te godine. Nacisti su je pronašli 4. avgusta.

Profimedia

Imala je svega 16 godina kada je preminula u koncentracionom logoru Bergen-Belsen, od tifusa, u martu 1945, samo nekoliko nedelja pre oslobođenja. Datum smrti nikada nije sa sigurnošću utvrđen, ali se procenjuje da je to bilo 16. marta.

Istraga holandskih vlasti o izdaji Ane Frank, koja je trajala punih šest godina,  identifikovala je osumnjičenog za smrt jedne od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta u istoriji.

Anino skrovište je, kako prenosi agencija Rojters, otkrio je jevrejski notar Arnold van der Berg, prema tvrdnjama tima u kojem se nalazio penzionisani agent američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Vinsent Pankok i oko 20 istoričara, kriminologa i stručnjaka za analizu podataka.

Vrlo je verovatno da je Van den Berg odao porodicu Frank kako bi spasao sopstvenu, rekao je član istraživackog tima Piter van Tvisk za dnevni list “NRC njuzpejper”.

Kako je saopšteno, pokušaj identifikacije izdajnika nije imao za cilj da izazove krivično gonjenje, već da reši jednu od najvećih nerazjašnjenih misterija u Holandiji tokom Drugog svetskog rata.

Profimedia

Koristeći tehnike analize velike količine podataka, sastavljena je glavna baza podataka sa listama nacističkih saradnika, istorijskih dokumenata, doušnika, policijskih evidencija i prethodnih istraživanja kako bi se otkrili novi tragovi.

Desetine scenarija i lokacija osumnjičenih vizuelizovano je na mapi da bi se identifikovao izdajnik, na osnovu saznanja o mestu skrivanja i motivu.

Nacisti su Anu pronašli 4. avgusta 1944. godine.

Mip Gis, jedna od pomagača ove porodice, čuvala je Anin dnevnik na bezbednom mestu, sve dok ga Anin otac, Oto, nije objavio 1947. godine, dve godine nakon što mu je ćerka umrla.

„Dnevnik Ane Frank“ pročitalo je više miliona čitalaca širom sveta i preveden je na 60 jezika.

Profimedia

Najnovija vest je da holandski izdavač "Amo Antos" više neće štampati knjigu čiji se naziv može prevesti kao "Izdaja Ane Frank", sve dok se ne pronađe još dokaza za glavne tvrdnje iznete u tom delu.

Holandski izdavač izvinio se zbog knjige koja je izazvala burne reakcije širom sveta, tvrdnjom da je izvesni jevresjki notar glavni osumnjičeni za izdaju Ane Frank.

U saopštenju ova izdavačka kuća navodi da je bila "poneta talasima koje je knjiga izazvala" i da je trebalo da zauzme "kritički stav", prenosi Guardian.

"Izdaja Ane Frank" delo je kanadske autorke Rozmari Salivan i zasnovano je na šestogodišnjem istraživanju tima ljudi predvođenih detektivom Federalnog istražnog biroa Vinsom Pankokom.

Knjiga je objavljena 18. januara, a vest o njoj obišla je svet.

Profimedia

Međutim, samo dan nakon njenog objavljivanja, istoričari i istraživači izrazili su sumnje o glavnoj teoriji iznetoj u njoj da je izvesni Arnold van den Berg, koji je pedesetih godina umro od raka, najverovatnije doveo policiju do skrovišta gde se krila Ana Frank i njena porodica.

Kritičari naročito dovode u pitanje dokaze iza tvrdnje da je Van den Berg kao član Jevrejskog saveta u Amsterdamu, administrativnog tela koje je osnovano na insistiranje nemačkih vlasti, imao pristup mestima na kojima su se krili Jevreji.

Piter van Tvisk, koji je bio deo istraživačkog tima, rekao je da su tvrdnje adekvatno utemeljene i da je začuđen zbog saopštenja izdavača.

Knjiga sugeriše da je Van der Berg, koji je radio kao notar u slučajevima prinudnog otkupa umetničkih dela istaknutim nacistima, rizikovao sopstveni život koristeći adrese na kojima su se krili Jevreji, kako bi zaštitio svoju porodicu.

Profimedia

Nakon hapšenja porodice Ane Frank, devojčica je prebačena u logor Vesterbork, a zatim u Aušvic, pre nego što će umreti u Bergen Belsenu u februaru 1945. Njen objavljeni dnevnik sadrži beleške iz perioda skrivanja između 1942. i avgusta 1944.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi