Virdžinija Vulf nikoga nije štedela: Frojd je za nju bio neurotični psihijatar, a Džojs samoobrazovani šljakator

– Bledi, mramorni, [T.S] Eliot je bio tamo prošle sedmice, kao kancelarijski potrčko ispucale kože na visokoj stolici, sa zapušenim nosem od prehlade, dok se malo ne ugreje, što je i uradio. Iz dnevnika, 16. februar 1921.

– O Frojdu: Neurotični psihijatar veoma star čovek: sa majmunskim svetlim očima, paralizovanim pokretima punim grčeva, nemušt: ali na oprezu. Iz dnevnika, 29. januar 1939.

– Čitam “Kontrapunkt” [autor: Oldos Haksli]. Nije dobar roman. Sav je sirov, presan, uzbunjen. Iz dnevnika, 23. januar  1935

– Pročitala sam 200 stranica [Uliksa] do sad – ni trećinu; i zabavila su me, stimulisala, šarmirala, zainteresovala prva dva ili tri poglavlja – do kraja scene na groblju; a onda me zbunilo, dosadilo, iritiralo i razočaralo češanje bubuljica jednog uznemirenog, nesvršenog studenta. I Tom, veliki Tom, misli da je ovo u istom rangu sa “Ratom i mirom”! Nemušta, neučtiva knjiga čini mi se; knjiga samoobrazovanog šljakatora, a svi mi znamo koliko oni mogu biti obespokojavajući, egoistični, naporni, sirovi, napadni i na kraju mučni. Kada možemo da dobijemo kuvano meso, zašto bismo tražili sirovo? Ali mislim da ukoliko ste anemični, kao što je Tom, slava vam teče venama. Pošto sam ja iole normalna, uskoro ću biti ponovo spremna za neki klasik. Iz dnevnika, 16. avgust 1922.

Virdžinija Vulf/Profimedia

– Juče je “Granta” objavila da je sa mnom sada gotovo. “Orlando” i “Talasi” predstavljaju smrt potencijalno dobrog pisca. Ovo je samo kap kiše, mislim na kočoperenje nekog malog bubuljičavog nesvršenog studenta, čime on voli da se bavi, kao što bi nekome podmetnuo žabu u krevet: ali onda tu su sva ona pisma i zahtevi za slikama – kojih je bilo toliko da sam, nepromišljeno verovatno, napisala sarkastično pismo N.S.-u – čime sam obezbedila sebi još kišnih kapi. Iz dnevnika, 29. oktobar

– Houp [Mirliz] je bila za vikend – nakinđurena, brbljiva, naparfemisana, ekstravagantna, sa debelim nosem, debelim člancima; pomalo nerafinisana, hoću da kažem. Iz dnevnika, 23. novembar, 1920.

– Sudbina nije bila naklonjena [Elizabet Beret] Brauningovoj kao spisateljici. Niko je ne čita, niko ne raspravlja o njoj, niko se ne trudi da je stavi gde joj je mesto. Iz zbirke eseja “Obični čitalac” o knjizi “Aurora Li”

– O E.M. Fosteru: Majka ga se polako ratosilja, rekla bih – Mlitav je, snužden i slabašniji od kravljeg daha. Iz pisma Vanesi Bel, maj 1926.

– O Ketrin Mansfild: Moraću da prihvatim činjenicu, bojim se, da je njen um veoma plitko zemljište, položeno svega par centimetara iznad jalovog kamena. Jer “Blaženstvo” je dovoljno dugačko da joj da šansu za dubinu. Umesto toga, ona se zadovoljava površnim dosetkama; i ceo koncept je jadan, jeftin, to nije vizija, ma koliko nesavršena, zanimljivog uma. Takođe, ona piše lose. Iz dnevnika, 7. avgust 1918.

Vidržinija i Leonard Vulf/Profimedia

– Obe možemo samo da poželimo da prvi u tisak [o Ketrin Mansfild] ne bude da smrdi kao divlja mačka koja se šetala po ulici. Istini za volju, ja sam malo šokirana njenom običnošću na prvi pogled, linija tako grubih i jeftinih. Iz dnevnika, 1917.

– Još jedna verzija uvrede sa divljim mačkama: Tako odvratnu gomilu kreatura još nisam videla. Dolaze natrontani kao foke i naparfemisani kao divlje mačke, nadmeno izvuku par romana i onda traže, tromi, da ih nešto zabavi. Iz dnevnika, 13. januar, 1917.

– Kakvu viziju usamljenosti i nereda priziva pomisao na Margaret Kavendiš! Kao da se neki ogroman krastavac razlegao po ružama i karanfilima i podavio ih. Iz zbirke eseja “Iz sopstvene sobe”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi