Jedna od najpoznatijih pesama i danas intrigira misticizmom: Groteskna poema o gubitku ljubavi

„Gavran“ je najpoznatija pesma američkog književnika Edgara Alana Poa. Kada je objavljena prvi put u časopisu „New York Evening Mirror“, na današnji dan, 29. januara 1845. godine, donela mu je svetsku slavu, ali bez velikog finansijskog dobitka.

Kasnije je rekao: „Nisam zaradio novac. Sad sam siromašan kao nikad u životu – osim u nadi, koja nikako nije moguća.“

U pesmi pesnik govori o gubitku svoje ljubavi, Lenore. Taj gubitak je obojen misticizmom, jer narator oseća strah kada ga posećuje misteriozni gavran, koji često ponavlja reči „nikad više“.

Za pesmu se može reći i da je groteskna; veliki je broj scena u pesmi koje su duboko psihološki opisane. Po iznova postavlja pitanja gavranu o njegovoj dragoj sa nadom da će mu dati bilo kakav pozitivniji odgovor, osim veliki broj puta ponavljanog „nikad više“.

Međutim, sve ono što je pesnik osetio kada je ugledao crnu pticu je prethodno bilo u njemu, pri čemu je gavran samo potpomogao da sve iz njega izađe. O tome kako je stradala Lenora ne saznajemo ništa.

Profimedia

Treba napomenuti da gavran nije plod halucinacije, već je stvaran. U nekim situacijama, gavrane je moguće naučiti i da govore.

„Gavran“ prati neimenovanog pripovedača u turobnoj noći u decembru koji sedi čitajući knjigu kraj umiruće vatre pokušavajući da zaboravi smrt svoje voljene Lenore.

Zabavljen gavranovim komično-ozbiljnim stavom, čovek traži da mu ptica kaže svoje ime. Jedini odgovor gavrana je „nikad više“.

Pripovedač je iznenađen što gavran može da govori, mada u ovom trenutku nije rekao ništa više. Narator napominje da će njegov „prijatelj“ gavran uskoro poleteti iz njegovog života, baš kao što su i „drugi prijatelji leteli ranije“, zajedno sa svojim prethodnim nadama. Kao da odgovara, gavran opet govori „nikad više“. Narator govori da je ptica naučila te reči od nekog „nesrećnog gospodara“ i da su one jedine koje poznaje.

Na kraju on pita gavrana da li će biti ponovo ujedinjen sa Lenorom na nebu. Kad gavran opet odgovori „nikad više“, naljuti se i, nazivajući ga lažovom, zapovedi ptici da se vrati na „Plutonovu obalu“ – ali ona se ne pomera. Konačno priznanje pripovedača je da je njegova duša zarobljena ispod gavranove senke I neće  biti podignuta „nikad više“.

Profimedia

Edgar Alan Po je tvrdio da je „Gavrana“ napisao logično i metodično, s namerom da stvori pesmu koja će se dopasti i kritičkim i popularnim ukusima, kao što je objasnio u svom eseju „Filozofija kompozicije“ iz 1846. godine. „Gavran“ je proslavio Poa, a čitaoci su počeli da identifikuju pesmu sa autorom, dajući mu nadimak Gavran.

Edgar Alan Po je tvorac gotičkog horor žanra u književnosti. Njegove priče poput „Izdajničko srce“, „Crni mačak“ i „Bunar i klatno“ osvajaju čitaoce svojom neposrednošću, uvlačeći ih u svoju srž i opijajući strahom. Život ovog američkog pisca je bio poput priča koje je pisao -prepun iznenađenja.

Edgar Alan Po rođen je 19. januara, 1809. godine u braku glumaca Dejvida i Elizabet Po. Ubrzo nakon rođenja otac alkoholičar napušta porodicu i odlazi, da bi nedugo potom i njegova majka Elizabet preminula od posledica tuberkuloze. Njegov život menja se iz korena kada ga usvajaju bogati trgovac duvanom Džon Alan i njegova supruga Frensis. Alan je prezime koje je Po uzeo iz zahvalnosti prema svojim usvojiteljima.

Edgar Alan Po/Profimedia

Nakon usvajanja bračni par Alan poslao je Poa na univerzitet u Virdžiniju, ali sa veoma ograničenim budžetom. Da bi obezbedio novac za školarinu Po je počeo da se kocka, ali bez uspeha. Ovaj porok je doprineo da se potpuno otuđi od svojih usvojitelja i napusti školu 1826. godine. Nakon toga se prijavljuje u vojsku i tamo ostaje dve godine.

Sa 27 godina Po se oženio svojom bliskom rođakom, Virdžinijom Klem koja je tada imala samo 13 godina.

Iako je bio izvanredan tvorac priča sa horor tematikom, Edgar Alan Po je pisao i ljubavnu poeziju. Isprva je njegova poezija imitirala poeziju koju su tada pisali Bajron, Kits i Šeli.

Međutim kasnije se usmerio na otkrivanje najdubljih ljudskih misli i osećanja. Po je obožavao šifre i kodove. Ovu strast preneo je i na pisanje kada je u jednoj od svojih kratkih priča pisao o kriptografiji.

Šarl Bodler i Stefan Malarme bili su fascinirani stvaralaštvom Edgara Alana Poa. Ova dva pesnika su i najzaslužnija što je Po postao poznat široj čitalačkoj publici.
Pored horor priča, Po je zaslužan i za pisanje prvih detektivskih priča.

Profimedia

Zavisnost od alkohola je mnogo uticala na Poov život. Zbog alkohola godine 1837. ostaje bez mesta urednika jednog časopisa što je umnogome uticalo na njegove finansije.

Smrt Edgara Alana Poa 1849. godine je priča dovoljno čudna poput onih koje je pisao veći deo života. Nekoliko dana pre smrti, ovaj američki pisac je pronađen na glasačkom mestu u Baltimoru, u tuđoj odeći i potpunom delirijumu.

Dugo vremena ova priča se povezivala sa aferom lažnog glasanja u kojoj su žrtve bile drogirane i primorane da glasaju na više mesta za istog kandidata. Nažalost, nikada nije uspeo da se oporavi i objasni šta mu se zapravo dogodilo. Sahranjen je na baltimorskom groblju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi