Beograd već bio na meti terorista: Bombaški napad u bioskopu, ubistvo turskog ambasadora, eksploziv u "Mekdonaldsu"!
Prilikom detonacije u bioskopu "20. oktobar" poginuo radnik Savo Čučurević, a više od 88 ljudi ranjeno
Detalji hapšenja Igora Despotovića osumnjičenog za podsticanje na terorzam nisu poznati javnosti. On je juče saslušan u Posebnom odeljenju Višeg suda za organizovani kriminal u Beogradu i određen mu je jednomesečni pritvor. Poznato je da još 2017. godine kao Srbin vehabija, pripremao krvavi teroristički napad u strogom centru prestonice. On, međutim, nije jedini koji je planirao napad na glavni grad Srbije. Beograd je već bio na meti terorista.
Pevi takav naoad, kasnije proglašen za najspektakularniji teroristički akt u istoriji nekadašnje Jugoslavije, bio je bombaški atak u beogradskom bioskopu "20. oktobar" 13. jula 1968. godine. Tada je u 21:05 časova, prilikom prikazivanja filma "Rififi u Panami", eksplodirala postavljena tempirana bomba.
Prilikom detonacije poginuo je radnik Savo Čučurević, a više od 88 ljudi je ranjeno, pri čemu je jedna od žrtava, studentkinja Magdalena Novaković, ostala bez obe noge.
Bombu je postavio Miljenko Hrkač, mladi tesar hrvatske nacionalnosti rodom iz Mokrog kraj Lištice (današnji Široki Brijeg), a pri njenom sklapanju mu je pomogao poznanik Ante Penavić. Obojica su bili članovi militantne emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo i bombu su postavili kao deo kampanje sa ciljem rušenja tadašnje Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske države.
Pročitajte još:
Posle kraćeg boravka u Austriji vratili su se u Beograd i postavili još jednu tempiranu bombu u garderobi beogradske želežničke stanice koja je eksplodirala 25. septembra iste godine, pri čemu je ranjeno 14 ljudi.
Streljan iz "političkih razloga"
Hrkač je uhapšen u oktobru 1969. godine i izveden je pred sud gde mu je izrečena smrtna kazna. Suđenje se ponovilo još dva puta zbog žalbi, a odluka je sva tri puta bila smrt. Hrkač je streljan 10. januara 1978. godine i on je bio poslednji u Jugoslaviji koji je smaknut iz "političkih" razloga.
Printscreen/Facebook/gde je sad moj beograd
Napad je postao predmet spekulacija. Jedni su tvrdili da je Hrkač bio nevin, a drugi da su ga jugoslovenske bezbedonosne službe iskoristile kao povod za kampanju fizičkih likvidacija pripadnika "ustaške emigracije" .
Spremali atake na mostove i tržne centre
Sličan teroristički napad koji je 2017. godine Igor Despotović sprečen je i 2014. godine. Tada su sprečeni teroristički napadi koje je navodno pripremala grupa vehabija bliskih terorističkim organizacijama. Oni su, kako se sumanjalo, vrbovali istomišljenike, prikupljali novac, slali ih u logore za obuku terorista u Siriju i planirali da napadnu tržne centre i mostove u Beogradu. Pozivali su na samoubilačke akcije u Sandžaku, Beogradu i Rimu i svi su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.
Tokom suđenja grupi vehabija koja je bila uhapšena 2014, kao dokaz su izvedene poruke sa Fejsbuk profila, koji je jedan od optuženih vodio pod pseudonimom Abdulah Abdulah Abdulah. U nekim od objavljenih statusa pisalo je: "Prostor se širi, toplo sunce sja, evo šerijata do Beograda", "Srbija će dobiti status republike u Islamskoj državi Balkana, inšalah", "Deset metaka za slobodu Sandžaka, devet za izdajnike, jedan za okupatore".
Drugi, ništa manje važan, teroristički čin bilo je ubistvo turskog ambasadora u SFRJ Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine u centru Beograda. On je preminuo dva dana kasnije od posledica ranjavanja, a odgovornost za napad preuzela je jermenska teroristička organizacija ASALA.
Balkar je preminuo 11. marta 1983. godine u neurohiruškoj klinici u Beogradu, gde je primljen na hirurgiju radi vađenja metaka iz glave i desnog ramena. Njegovo telo preneseno je u Ankaru specijalnim avionom, a sahranjen je 15. marta. Dva dana kasnije Predsedništvo SFRJ posthumno ga je odlikovalo ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom
Jermeni stigli iz Bejruta
Dvojica naoružanih Jermena pucala su iz malokalibarskog oružja na ambasadorov automobil, koji se zaustavio na crveno svetlo na velikoj raskrsnici u centru Beograda, u General Ždanovoj ulici (danas Resavska). Balkar je teško, a njegov šofer Kaja Neset je lakše ranjen.
Napadači su bežeći sa mesta zločina ubili studenta Željka Milivojevića koji je pokušao da spreči njihov beg. Dvojica agenta za bezbednost su ih jurilia i pucala na njih.Tom prilikom, ranili su agenta Slobodana Brajevića. Metak koji je bio namenjen Brajeviću, pogodio je Zoricu Solotić.
Printscreen/Youtube/ Celal Kemal Balkar
Uhapšeni su i identifikovani kao Harutin Krikor Levonian i Alekander Elbekian. U SFRJ su stigli iz Bejruta, 6. i 7. marta i obojica su imala libanske pasoše. Teško ranjen Levonian uhvaćen je ubrzo posle napada, a Elbekian osam sati kasnije. Istog dana anonimni pozivatelj iz Atine preuzeo je odgovornost za napad u ime organizacije ASALA, koja je tada optužena za najmanje deset napada na Turke od 1975. do 1987. godine. Atentat je trebalo da skrene pažnju sveta na ono što ASALA naziva problemom jermenskog naroda.
Ubicama je suđeno u Beogradu. Budući da je prvooptuženi, Levonian, bio lošeg zdravlja kao posledica ranjavanja i da je Elbekian bio mlađi punoletnik, njih dvojica nisu osuđena na smrt. Branio ih je poznati beogradski advokat Srđa Popović.
Eksplozivna naprava u "Mekdonaldsu"
Levonian i Elbekian osuđeni su na 20 godina zatvora 9. marta 1984. godine, tačno godinu dana posle zločina. Sud je presudio da će po izdržavanju kazne biti proterani iz Jugoslavije. Utvrđeno je da je Levonian ubio ambasadora i teško ranio Brajovića, dok je Elbekian teško ranio vozača i ubio Milivojevića. Levonian je oslobođen u junu 1987 godine iz zdravstvenih razloga. Imao je posledice ranjavanja, a potom je doživeo moždani udar i ostao paralizovan.
Printscreen/Google Maps
Pripadnici beogradske policije, sredinom devedesetih godina, osujetili su teroristički napad u restoranu "Mekdonalds" na Slaviji. Tada je, posle prijave da vodokotlić u toaletu ne radi, u njemu otkrivena eksplozivna naprava sa satnim mehanizmom.
Javnost o tome zvanično nije bila obaveštena zbog sprečavanja širenja panike. Kad je vest procurela moglo se čuti da je količina nađenog plastičnog eksploziva bila dovoljna da raznese pola grada. Inspektori koji su tada radili na slučaju verovali su da su eksplozivnu napravu postavili albanski teroristi.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari