Vedrana Rudan boluje od raka: Danas prestajem da pišem!

Vedrana Rudan otkrila je kako boluje od raka.

Hrvatska književnica opisala je u novom blogu susret sa doktorom u ordinaciji, i tako priznala da se leči od opake bolesti.

- Hiljadu puta sam zamišljala trenutak, pisci imaju bujnu maštu, kako će to izgledati kad ti priđe lekar, bez osmeha na licu i kaže… Hoću li pasti u nesvest? Izbezumiti se? Krenuti da plačem? Pitati se zašto ja? Životni vek se produžio, još sam mlada, ne, ne, ne, zašto ja? Je**te! Ništa od toga nisam doživela. Uhvatio me smeh kad sam videla zabrinute lekare rečkog KBC-a, kako su se samo brzo okupili oko mene. Osetila sam da nekako žele da mi olakšaju muku koju nisam osećala. U sedamdeset i petoj sam, mnogi moji vršnjaci nemaju rak, zdravi su, u punoj formi, a ja, a ja… Čak ne verujem da treba misliti dobro pa će sve biti dobro, ne zamaram se time - započela je Vedrana.

- Šta me oduševilo ovih dana, zašto sam sretna? Preko noći sam saznala koliko moj suprug i ja imamo prijatelja, pravih prijatelja, fenomenalnih ljudi. Moja prijateljica iz detinjstva mi je obećala da će mi organizovati sahranu, moj će pepeo, iako je to zakonom zabranjeno, baciti u more na nama najdražoj plaži u Mošćeničkoj Dragi. Rekla sam joj, zna ona to dobro, u Dragi uvek puše, jugo, bura, maestral… “Je**te, nemoj me pojesti.” Njen problem, svaki čin nosi sa sobom određenu dozu rizika. Danas prestajem da pišem blog jer ću se posvetiti lečenju i napisaću knjigu o tome - nastavila je književnica, pokazavši da je hrabra.

ATA Images/Z.M.

 

"Ne znam šta je danas hepiend"

Kad autor knjige piše o fazama svog umiranja, to se čita kao ludo. Doduše, te knjige imaju smisla kad autor ili autorka umru, sve drugo nije napeto. Nažalost, ne mogu da vam kažem hoću li umreti, sigurna sam da šanse postoje. Jasno je meni odavno da smo svi smrtni pa se ne opterećujem smrću ni “borbom” ni verom u srećan kraj. Ja ne znam je li danas i ovde hepiend život ili smrt pa mi moja priča lakše pada.

Neću nabrajati imena lekara i lekarki koji su mi dali dijagnozu, ne, ništa nije upitno. Nalazi su jasni, doktori odlični. Dakle, hvala jednom poznatom, rečkom doktoru koji me hitno poslao u Riječku bolnicu. Hvala mom ličnom lekaru koji mi je godinama prijatelj. Hvala profesoru iz bolnice Merkur koji mi je zabranio da mu spominjem ime. “Za miloga boga, nemojte me spominjati. Kad ljudi čuju da sam operirao Vedranu Rudan svi će mi doći na vrata i uručiti mi svoju jetru.” Lik je svetski. Hvala onom ludom liku sa Jordanovca koji je fantastičan lekar i nosi krasne džempere. Kašmir, pretpostavljam.

Super je i moj kardiolog iz Riječke bolnice Sušak. On poznaje moje srce pa sam ga pitala hoće li izdržati operaciju. Rekao je da hoće. “Ako umrem na operaciji vi ćete mi platiti pogrebne troškove.” “Samo ako to bude od srca. Za ostalo ne odgovaram pa ćete pogreb platiti sami.

Radiohirurgija, bolnica u Svetoj Nedjelji, je ludilo. Ekipa je fenomenalna, od šefa do svih mogućih specijalista, specijalistkinja, sestara, inženjera, tehničara… Aparati su najbolje što postoji na svetu ili ja bar u to verujem. Ležati na njihovim aparatima opušta ma koliko to neverovatno zvučalo.

ATAImages/Mateja Stanisavljević

 

"Moja paranoja"

Za one koji me ne vole i misle da sam se ogrebala besplatno za bilo koji pregled želim reći, nisam. Platila sam. Moja paranoja. Zašto mislim da me ljudi ne vole? Zašto mislim da je mnogo zlobnika? To je jače od mene iako broj vas koji me pratite govori da sam voljena. Usrećujete me već godinama i hvala vam na tome. Vi ste moja trajna inspiracija i ogromna radost

Da, prijateljica iz Splita mi je rekla da mi u ovoj frci najviše može pomoći Sveti Ante.

“Idi u Padovu ali u crkvu, nemoj skrenuti u obližnji autlet. Od večeras ću se moliti za tebe.” - "Hvala, curo, ali me još uvek više privlači autlet nego Sveti Ante. Žao mi je."

Ne znam znate li išta o izdavačima. Još je Hemingvej pljuvao po njima. Moj beogradski izdavač Laguna, preciznije vlasnik Dejan Papić, prema meni se poneo tako da me ganuo do suza. Neka mi oprosti što sam ga strpala u koš sa svim mojim mnogobrojnim izdavačima kojima je sve ljudsko strano.

I to bi bilo to. Ne žalite me. Smrt ili blizina smrti je poseban doživljaj. Opušta. Govori ti što je bitno i poručuje da je život lep. I jest lep i kad ti smrt zakuca na vrata.

Neka kuca, još uvek sam ovde i uživam u životu kao nikad.

Do čitanja, gledanja, slušanja… Ponoviću. Dragi moje čitatelji, dragi moji čitatelji. Godinama moj život činite lepšim, dajete mu smisao, bez pisanja ne mogu živeti.

Pozdrav od srca i iz srca - napisala je Vedrana u svom blogu.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi