Slavni srpski glumac pretučen nasmrt: Dragan Maksimović Maksa od posledica batina umro pre 21 godinu!
Glumačku legendu nasmrt pretukla grupa navijača FK Rad misleći da je Rom, a nikad nisu procesuirani
Glumačku legendu Dragana Maksimovića, u noći između 17. i 18. novembra 2000. godine, ispred kafane na Zelenom vencu, pretukla je grupa mladića za koju se veruje da su bili neonacistički orijentisani skinhedsi. Maksimović je preminuo 4. februara 2001. godine od embolije, što je bila posledica prebijanja. Protiv napadača nikada nije vođen krivični postupak.
Misleći da je Rom, grupa navijača Fudbalskog kluba Rad pretukla je Maksimovića gotovo nasmrt. Oni su u kafanu došli posle utakmice sa FK Obilić i počeli da maltretiraju glumca. Prema kazivanju glumčevih kolega, gazda lokala ih je potom isterao na ulicu.
Usledilo je besomučno premlaćivanje glumca, dok očevici nemile scene nisu ni prstom mrdnuli. Niko nije stao u Draganovu zaštitu. Huligani su mu polomili butnu kost, pa je Maksimović, koji je nešto ranije operisao oko, odvezen u bolnicu, gde je ležao narednih nekoliko meseci. Nekoliko dana pred smrt pao je u komu, a preminuo je tri dana pred svoj 53. rođendan.
Reditelj Goran Marković izjavio je svojevremeno da je tragična smrt Maksimovića bila uvod u stanje u društvu kakvo danas postoji.
Pročitajte još:
- Sada su na sceni desničarske grupe i razne te takozvane narodne milicije, a sve je to zapravo rezultiralo iz tih navijačkih grupa. Činjenica da nekoga pretučete samo zato što vam se učini crnjim nego što treba, to je već bio znak da nešto nije u redu sa ovim društvom duboko - mišljenja je Marković.
Nije dočekao premijeru
Prema njegovim rečima, niko nije procesuiran, i Maksimović je umro bez utvrđivanja krivice za njegovu smrt. Poslednji angažman Maksimović je imao za film Žike Pavlovića „Država mrtvih", ali premijeru 2002. godine, baš kao i reditelj, nažalost, nije doživeo.
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović
Kad je saznala šta se dogodilo, Mirjana Karanović kasnije je za medije ispričala da nije mogla to da prihvati, niti da shvati.
- Kao da sam ga videla u tom trenutku. Videla sam ga kao čoveka koji je pljunuo na siledžije i rekao „ko vas j..." i prosto, nije hteo da se povuče. On je bio prkosan i ni po koju cenu nije hteo da mu se ta sloboda uskrati - rekla je glumica.
Impresivne uloge u pozorištu i na filmu
Dragan Maksimović je rođen 7. februara u Podujevu. Glumačku karijeru počeo je početkom sedamdesetih. Debitovao je ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca" u Narodnom pozorištu u Beogradu 1971. godine. Tokom tri decenije, na sceni matičnog teatra ostvario je zapažene uloge u predstavama - „Sarajevski atentat", „Mandragola", „Britanik", „Kosovska hronika", „Kraj partije", „Mesec dana na selu", „Maksim Crnojević"...
Član ansambla Narodnog pozorišta ostao je do kraja života. Veliki broj uloga je ostvario i u televizijskim serijama - „Otpisani",, „Priče iz radionice", „Otvorena vrata", „Gore dole". Glumio je i u filmovima „Usijanje", „Petrijin venac", „Pad Italije", „Šmeker", „Vreme čuda", „Poslednji krug u Monci", „Mi nismo anđeli", „Rane", „Nož", „Crni bombarder", „Stršljen", „Lepa sela, lepo gore". Pojavljivao se i u filmovima strane produkcije - španskom filmu „Hemingvej - zabava i smrt", grčkom „Odisejev pogled" i, najpoznatijem, „Susreti sa izuzetnim ljudima" u režiji čuvenog Pitera Bruka.
Reditelj Srđan Dragojević za smrt prijatelja saznao je dok je živeo u Americi.
- Prosto nisam mogao da verujem, pogotovo kad živite u nekom potpuno drugačijem svetu, pa dobijete takvu informaciju, a meni je to delovalo kao neka vest iz pakla - izjavio je tada Dragojević.
Printscreen/imdb
Dobrila Ćirković, koja je govorila na komemoraciji povodom smrti glumca, izjavila je tada da je Maksimović zahtevao da se ti mladi ljudi ne gone krivično.
Delovao kao marginalac
Dragan Maksimović je prve uloge na filmu i u pozorištu dobio početkom sedamdesetih. Na „daske koje život znače" stao je 1971. godine u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca" igrajući Vojnika, dok je iste godine počeo da dobija angažmane u različitim serijama i filmovima.
Maksimović u filmu Vreme čuda Printscreen/Youtube/bozans
Iako nikada nisu zajedno radili, Maksa, kako su ga kolege zvale, i Goran Marković bili su dobri i dugogodišnji prijatelji. Generacijski bliski, njih dvojica su se viđala u Narodnom pozorištu u koje je reditelj redovno svraćao. Marković kaže da je Maksa bio jako autentičan i pre svega odličan glumac, ali da nije ni prstom mrdnuo da uradi nešto za sebe po pitanju karijere i promocije.
- Oblačio se vrlo neugledno, stalno je bio u nekoj „vijetnamci" i delovao je kao neki marginalac, kao neko ko nije umetnik - prisećao se Marković.
Maksimović je sedamdesetih godina zabeležio mnogobrojne značajne uloge. Igrao je Nedeljka Čabrinovića u „Sarajevskom atentatu", Simketa u „Otpisanima", ali tek na kraju decenije dobio je angažman koji će ga predstaviti i svetskoj publici.
Proveo je nekoliko meseci u Parizu radeći sa engleskim pozorišnim i filmskim rediteljem Piterom Brukom. Kruna te saradnje bio je film „Susreti sa izuzetnim ljudima" iz 1979. godine, gde je tumačio glavnu ulogu.
Spomen-ploča na mestu prebijanja
Igrao je jermenskog filozofa i mistika Georgija Ivanoviča Gurđijeva, autora istoimene knjige. Igrao je i Misu u filmu Srđana Karanovića, rađenom po romanu Dragoslava Mihailovića „Petrijin venac". Misa je bio rudar sklon piću, koji je voleo violinu, ali i glavnu junakinju Petriju.
Printscreen/imdb
„Ako je vedro nebo i ti zapališ veliku vatru, i padne velika kiša - ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu, ako si je samo zato zapalio", govorio je Psiho u zatvorskoj ćeliji, dok ga je Crni pomno slušao i pamtio savete.
A tako je na neki način bilo i u realnom svetu. Dragan Maksimović, koji je tumačio lik Psiha u filmu „Crni Bombarder", nije puno pričao, niti je olako puštao ljude u svoj skroviti svet, ali kada bi progovorio, kolege bi ga sa puno pažnje slušale.
Sećanje na Maksu danas živi uglavnom na godišnjicu njegove smrti. Na inicijativu Gorana Markovića i još nekolicine kolega i građana, na mestu brutalnog prebijanja glumca, njemu u čast postavljena je spomen-ploča - 18. novembra 2006. godine.
Svake godine ovo mesto obilaze Maksimovićeve kolege iz Narodnog pozorišta i tamo polažu cveće i vence. Počast mu odaju i antifašističke organizacije u Srbiji, podsećajući na njegov lik i delo, ali i na način kako je stradao. A nisu ga zaboravile ni ostale kolege.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari