Za njih je Srbija Zapadna Evropa! Pakistanci nam zidaju, Kinezi raznose pice, a Moldavci beru maline

Sa stranim kompanijama u Srbiju su došli i mnogi radnici iz tih zemalja, ali poslednjih godina trend je takav da kod nas dolaze radnici čak i zbog sezonskih poslova koji su u Srbiji mnogo bolje plaćeni nego u njihovim zemljama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da Srbiji nedostaju varioci, mesari, vodoinstalateri, bravari i tesari, a da su u Beogradu kineski državljani počeli da raznose pice.

Ali nisu Kinezi jedini stranci koji rade u Srbiji. Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji ima oko 4.000 stranih građevinskih radnika, a potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić objašnjava da dolaze kako oni iz okolnih zemalja, tako i sa Bliskog istoka.

– Većinom su to Rumuni, Bugari, Albanci i Makedonci. Oni su ovde prisutni decenijama, ali sada u većem broju nego ranije, jer je naša radna snaga otišla u inostranstvo. Ali dolaze i sa Bliskog istoka, i to Pakistanci, Indusi, kao i mnogi Azijati. To je normalno, jer oni se kreću i ka drugim bogatijim delovima Evrope – objašnava Rodić.

Biće ih sve više i ostajaće duže

Rodić veruje da će trend “uvoza” stranih radnika biti sve prisutniji u Srbiji, barem kada se radi o građevini.

– Oni sada učestvuju u gradnji velikih infrastrukturnih projekata, ali kada oni budu gotovi neko će morati sve to da održava. I onda ćemo morati da ih zapošljavamo i zbog toga. Problem je što su to ogromni izdaci za našu zemlju, jer oni novac iznose iz Srbije ka svojim državama. I onda ćemo imati situaciju da će infrastruktura skupo da nas košta, a odžavanje još više. Ali čitav svet je u imigraciji, smenjuju se radna mesta, navike, ljudi… Sve to uzrokovalo je ovo što se dešava i dešavaće se još dosta dugo – uveren je Rodić. Dodaje da su radnici koje “uvozimo” obično neobrazovana radna snaga i pretežno rade fizičke poslove.

Odliv radne snage moguće sprečiti, ali to niko ne želi

Goran Rodić kaže da je moguće sprečiti odliv radne snage sa Bliskog istoka, ali da to niko ne želi.

– To može da se spreči tako što bi se u Siriju, Irak, Iran, Pakistan, Alžir… uložila ogromna sredstava i pokrenula proizvodnja. Ali to nije nikome u interesu, već se gleda samo lični kapital – objasnio je Rodić.

Moldavci nam beru maline

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović kaže za 24sedam da je sve češća scena u srpskim malinjacima da radnici iz Albanije, Rumunije i Bugarske beru maline. Ali ovaj naporni posao dolaze da rade čak i ljudi iz Moldavije.

– Dosta naših ljudi neće da bere maline, iako nemaju posao. Tu je najveći problem. S druge strane, radnika u Evropi ima. Deo radnika nam dolazi iz Albanije, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Moldavije… Svima njima su obezbeđeni smeštaj kod proizvođača, tri obroka dnevno i dnevnica. Takođe, po zakonu imaju prijavu za zdravstveno i socijalno osiguranje. Mislim da su im bolji uslovi za rad nego u sopstvenim državama – uveren je Radović.

U Srbiji zarade duplo više nego u njihovim zemljama

On objašnjava da radnici iz dalekih država stižu preko specijalizovanih agencija, koje rade slično kao i one koje naše radnike odvoze u inostranstvo.

– Možda je čak i jeftinije angažovati njih nego naše radnike. Plaća im se oko 60 dinara po kilogramu ubrane maline, plus tri obroka i smeštaj. Našim radnicima je 70 odsto fiksna dnevnica, a ostalo kako se dogovorite. Agencije vam nude mogućnost da odaberete da li će taj posao da rade porodice, žene ili muškarci, u zavisnosti od toga kakav smeštaj možete da im obezbedite. U Hrvatskoj je to već zaživelo, kao i u Nemačkoj i Švajcarskoj. Mislim da je bio neki plan i za angažovanje migranata za branje voća i povrća – kaže Radović.

Glavni berači i dalje su iz Srbije

Direktor zadruge “Agro eko voće” Božo Joković kaže da su glavni berači malina i dalje iz svih delova Srbije.

– Glavni berači malina su sa juga i severa Srbije. Ove godine neće biti potrebe za velikim brojem berača, jer je rod podbacio barem 60 odsto zbog elementarnih nepogoda. Ipak, mislim da ima vrlo malo berača iz inostranstva i da oni idu u Evropu, gde im je dnevnica mnogo veća, iako dobijaju lošiji smeštaj nego što je ovde – rekao je Joković za 24sedam.

Glavni motiv da neko pređe stotine kilometara kako bi radio u Srbiji je novac, a Radović je u razgovoru sa stranim radnicima saznao da u Srbiji mogu da zarade više nego duplo u odnosu na matične države.

– Bolje su plaćeni, prema njihovoj priči, od 100 do 150 odsto. Kod nas je jeftina hrana, a i dobro se zarađuje. Sa nekim normalnim radom mogu da zarade oko hiljadu evra mesečno – kaže on.

Pročitajte još:

Veliko otkriće kod Varvarina: Radnici na izgradnji Moravskog koridora naišli na skelete

Radović je uveren da će narednih godina sve više radnika iz inostranstva dolaziti u Srbiju i raditi ovakve poslove. Tome u prilog govori i činjenica da su pojedine agencije već počele da im prave i kampove.

– Čuo sam da se prave stambeni centri za smeštaj tih radnika, jer agencije po preuzimanju radnika moraju da ih negde smeste. A nije retko i da se neki naši muškarci ožene ženama koje su došle u Srbiju da rade. Ima Ruskinja, Ukrajinki i Rumunki koje su se ovde udale. Puno ljudi dođe u Srbiju da radi, a onda sklope brak i nađu svoj dom u našoj zemlji – objasnio je Radović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi