"Kuče kada se pelcuje može bilo gde, ali ne i čovek": Šekler o vakcinama, ali i novom soju virusa, ima li mesta panici?

Pojava novog soja koronavirusa u Južnoj Africi, nazvanog omrikon, koji je podigao ceo svet na noge, budi određena pitanja i u našem društvu. Ipak, virusolog Milanko Šekler ističe da ne bi trebalo da se podiže velika panika.

Kako objašnjava, omrikon je detektovan još početkom novembra.

- Obolelo je 90 ljudi u Južnoj Africi, nekoliko u Bocvani, ali još nema nikakvih podataka na osnovu kojih bi trebalo da se diže ovakva panika. Niko ne javlja da ti oboleli imaju težu kliničku sliku ili je zato veća smrtnost. Ne znamo kako mutacije utiču ni na prenošenje, ni na otpornost vakcina, ni na kliničku sliku, i to nikako ne može da se zaključi na osnovu mutacija - objašnjava viruslog.

On ističe da koronavirus spada u najstabilnije viruse i viruse najmanje podložne promenama, za razliku od virusa gripa.

- Svaki godine je drugi soj gripa, a delta soj korone ovde je već godinu dana, tako da je sve jasno. Grip i korona nisu iz iste familije virusa. Virus gripa ima osam parčića genoma i kada se dva virusa sretnu u istoj ćeliji, razmene te komadiće. Kada se neko inficira virusom influence, to jest dobije grip, u istom momentu inficira se s dva različita soja, onda se oni parčići koje sam pomenuo međusobno razmenjuju i to stvara mogućnost da se prave podtipovi, pa imate H5N1, H1N1, H1N2 i tako više od 250 osnovnih kombinacija. A koronavirus se sastoji iz jednog jedinog genoma, koji je najduži genom u prirodi. I ima 29.000 slova i mora negde neko slovo da se promeni u tome da bi se korona promenila. Znači, koronavirus spada, verovali ili ne, u najstabilnije viruse - dodaje.

Pitanje da li će nakon treće biti potrebna i četvrta doza vakcine, Šekler objašnjava da to nije pitanje koje bi trebalo da muči javnost, te da je potpuna budalaština.

- Da sam u pravu, dokazuje i to da posle više od godinu i po dana pandemije koristimo iste vakcine i uopšte nisu morale da se menjaju. Za grip se svake godine u onu jednu bočicu vakcine ubacuju po četiri različita soja gripa u zavisnosti od toga koje su vrste prisutne na terenu. A mi se vakcinišemo već skoro godinu istim vakcinama, koje su efikasne. To govori da je ovo stabilan virus i da je budalaština da će morati da se menja. I ne treba uopšte da se obraća pažnja na varijante. To je pitanje za virusologe, imunologe i epidemiologe, za javnost je potpuno nebitno. Za javnost koronavirus je jedan - naglašava Šekler.

On dodaje i da je "jedna od najvećih gluposti ove pandemije tzv. priznavanje i nepriznavanje pojedinih vrsta vakcina":

- To je najveća sramota medicinske struke, da se ni u jednoj zemlji sveta nije izborila da se o ovom pitanju odlučuje na osnovu stručnih kriterijuma, a ne politike. Kineska vakcina važi u Mađarskoj, Grčkoj, ali ne u Švajcarskoj... Ili ruska ne važi u EU, ali važi u Mađarskoj, Grčkoj. Kad kuče vakcinišete u Srbiji, bez obzira na to ko je tu vakcinu proizveo, možeš s njim da ideš bilo gde u zemlje EU, niko te ne pita koja je vakcina. Zamisli te sramote da za životinje možeš da upotrebiš bilo koju registrovanu vakcinu, a za ljude neko nekoga zeza - ističe.

- Kada je vakcina protiv gripa efikasna 55 odsto, smatra se savršenom, a sve vakcine protiv korone imaju efikasnost veću od 80 odsto. U početku su imale i preko 90 odsto, što je nenormalno, i to je upravo zato što je ovaj virus stabilan.

Apel na vakcinaciju

Šekler je još jednom apelovao da se što više ljudi vakciniše jer od toga zavisi i kraj pandemije koronavirusa.

- Da se vakcinisalo više od 80 odsto svetskog stanovništva, već bismo imali koronu iza sebe. Povremeno bi se zaražavao neko ko nije vakcinisan, povremeno i neko ko jeste, ali mi to ne bismo primećivali, virus bi se prilagodio i postao blag, jedan od humanih, običnih virusa koji već postoje. Ali sve dok u Africi imate 2,5 odsto vakcinisanih, a svi ostali kontinenti blago ali sigurni idu prema tom procentu od 80 odsto, nema kraja. U jednom trenutku u Africi će virus da kruži, da se stvaraju novi sojevi i postojaće opasnost za nekoliko godina da se pojavi, toliko dugo će biti potrebno, pa će slabije da štite vakcine, pa ćemo opet da dođemo u istu situaciju. Poenta je da Africi moraju da se poklone vakcine. Na kraju će vakcine morati da budu poklonjene Africi, to je sigurno - zaključuje virusolog.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi