"24sedam" otkriva misterije srpskih zalagaonica: Ekskluzivna ispovest iz prve ruke

U srpske zalagaonice dolaze sve vrste ljudi – od kockara, preko profesora do političara i estrade. Najviše se zalaže zlato, ali ponekad i predmeti čija ume da bude i preko 100.000 evra!

Čini se da je svet zalagaonica prilično misteriozan za “običnog” čoveka, a i ljudi koji se time bave ne vole puno da se eksponiraju. Jedan od retkih koji otvoreno priča o ovom poslu je Dejan M., vlasnik jedne zalagaonice u centru Beograda. A njegovu priču uspeli smo da dobijemo nakon što su nas prethodno odbili u 5 zalagaonica pod raznim izgovorima.

Dejan M. kaže da se ovim poslom bavi 22 godine, a da se kod nas najčešće zalaže zlato. Iako bi laici pomislli da kroz ruke zalagaoničara prolaze razni misteriozni antikviteti, stari po nekoliko stotina godina, Dejan objašnjava da je retkost.

– Kod nas antikviteta, kako ih obično doživljavaju laici, poput starog novca i sličnih stvari ima jako retko. Pojavljuju antikviteti poput srpskog oružja i ordenja iz Prvog svetskog rata, i to je jedino vredno. Sve ovo ostalo je, maltene, bezvredno. Komunnistička obeležja, recimo, vrede od 50 do 500 dinara. Ali zato srpski mač iz I svetskog rata može da košta od 200 do 500 evra – objašnjava on.

Stvari nacista jako vredne, brilijanti maltene bezvredni

Zanimljivo je da je čak i naše ordenje iz Drugog svetskog rata maltene bezvredno, ali zato nacističko može da ima jako visoku cenu.

– Ali to je jako retka stvar. Do sada sam video, možda, dva puta neki nacistički bodež… to može da košta basnoslovno, jer je nešto čega nema puno na tržištu. A, recimo, komunističke medalje i ordenja ne vrede ništa – objašnjava Dejan.

Kada govori o nakitu, on kaže da “sitni” brilijanti isto tako malo vrede, uprkos mišljenju da su skupi.

– Da se pojavi neki kamen od dva-tri karata, to je jako retko. Sitne brilijante uopšte ne uzimam jer ne vrede, kao ni poludrago kamenje, za koje ljudi misle da je vredno. Čak neki brilijanti ne vrede ni koliko zlato na kojem se nalaze – kaže on.

Lakše se prodaju skuplje stvari

Iako ne želi da kaže koji je najskuplji predmet koji je imao u rukama, objašnjava da ljudi ponekad zalažu veoma vredne stvari.

– Pre neki dan su mi doneli sat koji košta 145.000 evra, recimo. Maneken za firmu koja proizvodi te satove je Rafael Nadal. Takođe, “Roleksi” su uvek skupi i imaju vrednost. Ima dosta ljudi koji imaju te satove jer su oni investicija – objašnjava on.

Dejan kaže da čak 85 odsto ljudi dođe po predmete koje založi, ali se dešava da odustanu od njih. Kako objašnjava, najčešće u njegovim rukama završi zlato, koje obično pretopi ili proda kao lomljeno.

Zanimljivo je i to da se brže prodaju skuplje, nego jeftinije stvari. Dejan nam pokazuje nekoliko dukata Franc Jozef, od kojih veći koštaju čak 700 evra po komadu.

– Ja zlatni nakit ne prodajem. To je meni sve materijal. To sve ide pod brener. Ali, recimo, dukati Franc Jozef su investiciono zlato. Bilo gde u Evropi da ga spustite na šalter banke, vi ćete dobiti berzansku cenu – objasnio je on.

Postoje i ikone koje su interesantne, a on u zalogu ima jednu koja je starija više od 120 godina, a specifična je da su sve tri vere prikazane na njoj. Čak ni sam nije siguran u njenu vrednost, ali veruje da je jako vredna.

Što se tiče klijentele, Dejan kaže da dolaze ljudi iz svih slojeva društva.

– Ja svakoga gledam isto, i onoga što je uzeo 50 evra i onoga što uzme 5.000 evra. Dolaze bivši političari, sportisti, profesori, biznismeni, kockari, advokati, policija… – objašnjava on.

Međutim, dešava se da neke “poznate face” ne žele da budu viđene u zalagaonici pa se sa njima nalazi pre ili posle radnog vremena.

Falsifikuje se skoro sve što je vredno!

Najveći problem prave falsifikatori. Falsifikuje se sve – od satova, preko nakita do slika. Za slike i satove plaća posebnog stručnjaka, dok zlato on proverava. Međutim, za razliku od zlatara, ljudi u zalagaonicama ne smeju da seku nakit pa je mnogo teže proveriti njegovu autentičnost. Zbog toga su često meta prevaranata.

Dejan nam pokazuje specijalni kamen o koji se zagrebe zlato, a zatim sipa kiselina koja pokazuje da li se radi o ovom plemenitom metalu. Ali ovo je samo jedna od metoda provere, a na kraju svaki komad mora i da se detaljno pogleda. Nažalost, čak i najiskusnije ljude u ovom poslu falsifikatori ponekad prevare. Ali, problem je u tome što onda štetu snosi zalagaonica jer vas “niko ne tera na silu da uzmete nešto”.

– To je moja greška i ja to plaćam. Mogu ja da pozovem čoveka, ali će on da kaže da sam ja to tako uzeo. Nemam nikakvo pravo. Jer nije on mene prevario, nego sam sam sebe prevario. On je došao i dao mi nakit da proverim a ja sam prihvatio, jer sam mislio da je sve u redu – objašnjava on.

Ipak, Dejan kaže da je baš retko da nasedne na prevaru i da najčešće uspeva da “provali” prevarante.

– Obično se ljudi prave budale, ali vidim da su došli sa to namerom. Kad ih “provalim” kažem da predmet nije u redu i da ih je, najverovatnije, neko prevario. Iako sam svestan da su oni došli mene da prevare – dodaje on.

– Ko se bavi ovim poslom, a kaže da ga nikada nisu prevarili sigurno laže – dodaje Dejan.

Objašnjava da je svoju dugogodišnju školu skupo platio. Počeo je ovim poslom da se bavi devedesetih.

– Ništa nisam znao, pa sam polako učio i radio. Ali sve me je mnogo koštalo. Recimo, kupim neku sliku za sitne pare i dođu mi i kažu vidi što je lepa, daću ti 200 maraka. Ja prodam, a posle vidim da ona košta 2.000 maraka! Ili prodam sat od crvenog zlata kao da je od žutog, a vredi 30 odsto više. Jer nisam tada ni znao da postoji crveno. Sve su to škole koje se skupo plate, ali jedino tako možeš da naučiš – objasnio je on.

 

Pročitajte još:

Crne liste u bankama zvanično nema, ali pojedina zanimanja ne mogu da dobiju kredit ili pozajmicu

Najskuplja bankarska pozajmica: Uzmeš 40.000, svake godine vraćaš 52.000 dinara

Najčešće pozajmice od 100 do 300 evra

Dejan M. objašnjava da se najčešće pozajmljuju iznosi od 100 do 300 evra, a da čak 85 odsto ljudi vrati sav novac.

– Moja filozofija nije da ti propadne zalog, nego da ga uzmeš nazad. Jer tebi kad propadne zalog, ja imam neku malu zaradu, ali ti više nećeš doći jer nemaš šta da založiš. Mi bukvalno ljude zovemo, čak skraćujemo rokove i otpisujemo kamate, samo da dođu po svoje. Tako ne radi većina zalagaonica, ali zato ja i radim 22 godine ovaj posao – kaže on.

Dejan kaže da je prednost zalagaonica u odnosu na kredite u tome što se novac može dobiti jako brzo, maltene odmah.

– Jeftinije je pozajmiti 100 evra od mene i platiti nekoliko evra naknade, nego da pozajmite od nekog prijatelja koji će vas posle gledati na ovaj ili onaj način – objašnjava on.

 

Korona prepolovila posao, a zlato se vinulo u nebo!

Iako bi većina ljudi pomislila da ljudi zbog otkaza usled korone, posežu za zalagaonicama, Dejan objašnjava da im je virus prepolovio posao.

– U odnosu na prošlu godinu posao se prepolovio! Ljudi su radili, kretali se, trošili a sada niti rade, niti im treba da ulažu u nešto. Samim tim ne treba im novac – kaže on.

Dejan dodaje je epidemija korona virusa drastično povećala cenu zlata.

– Pre izbijanja korone cena zlata je bila 16,5 evra, a sada je u otkupu 27 evra za gram! I to od 14 karata – objasnio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi