Na organizam deluju kao bojni otrov: Otkrivamo zašto droga sve češće ubija!

Poslednjih godina trgovci drogom sve češće robu mešaju sa hemijskim supstancama kojima joj pojačavaju dejstvo, što neretko izaziva pogubne posledice po korisnike i dovodi do smrti.  

Uzgajivači i preprodavci sušenoj konoplji pojačavaju THC koji ima uticaj na receptore u mozgu pomoću sintetskih kanabinoida. Širom Evrope zabeležen je veći broj smrtnih slučajeva izazvan upravo konzumiranjem ovakve droge.  

Fentanil i nitazen seju smrt širom SAD i Evrope

Osim toga, koristi se i fentanil, takozvana zombi-droga koja se dodaje u heroin ili sintetičke droge, a minimalne doze mogu da utiču na svest onoga ko je konzumira i uz to razvija zavisnost gotovo momentalno. U Americi već odnosi na hiljade života, dok Evropa, samim tim i region Balkana, strahuje da bi mogla da uzme maha i svoje prve žrtve. 

Profimedia

 

Pored fentanila, na crnom tržištu se sreće i droga, uglavnom heroin, „obogaćena“ preparatima na bazi nitazena, koji spada u sintetske opioide. Reč je o izuzetno jakoj drogi, koja je izazvala na desetine smrti prevashodno u Velikoj Britaniji.  

Fentanil se dodaje najčešće u heroin ili krek, a na organizam ima dejstvo kao bojni otrov. I dok se konoplja, odnosno marihuana pojačanog dejstva THC-a godinama nalazi i na našem tržištu, droga obogaćena fentanilom i nitazenom, srećom, još nije stigla kod nas. 

Konoplju prskaju THC-om

- Prskana marihuana godinama je na tržištu. Trgovci i proizvođači je pojačavaju prskanjem THC-a ako je lošeg kvaliteta, ili ako je u pitanju industrijska konoplja. Dešava se da preteraju sa količinom, što naravno dodatno šteti korisnicima, ako izuzmemo njeno štetno dejstvo i bez dodatnog prskanja hemikalijama. Jedini siguran način da nećete doći u dodir sa ovakvom drogom koja može da vam izazove dodatne zdravstvene probleme jeste da uopšte ne uzimate drogu, pa nećete strahovati od toga da li je prskana ili ne. Ako je ne uzimate ne morate da brinete o tome kako je tretirana. Najčešće opravdanje korisnicima jeste da je marihuana „laka droga“. Ne postoji takva podela, oni koji duži period uzimaju marihuanu podjednako postaju zavisnici - navode za 24sedam u MUP-u, u službi koja se bavi suzbijanjem narkotika.  

Profimedia

 

Dodaju da su kod mladih danas marihuana i sintetičke droge najveći problem. 

- Umislivši da će učiniti da im trenutna zabava prođe što bolje, zapravo kreću put narkomanije i rizika da naštete zdravlju ako uzmu nešto lošeg kvaliteta ili preteraju sa količinom. Ne možete nikada da znate kako će droga delovati na vas. Kod mladih su najveći problem sintetičke droge - ekstazi i amfetamin, koji dovode do pregrevanja organizma, srce počne da im ubrzano lupa, njihov puls ume da pređe 200 otkucaja i onda ih to tera da budu aktivni po celu noć. Kako bi sprečili dehidraciju organizma, koja može da bude pogubna, oni po celu noć piju vodu - objašnjavaju u MUP-u za 24sedam. 

Pogubno za mlade

Navode da su mladi umirali i od čistog ekstazija, bez ikakvih dodataka. 

- Nakon smrtnog slučaja pošaljemo ekstazi na veštačenje i stigne rezultat analize da nikakvih drugih sastojaka štetnih nema. Dakle, ekstazi je jedini uzrok. Mladi misle da ako uzmu „samo“ jednu tabletu ne može ništa da im se dogodi, a zapravo oni ne znaju koliko su jake te tablete i sa čim su mešane. Neki nisu svesni činjenice da sintetičke droge podižu temperaturu tela - upozorava naš sagovornik. 

MUP Srbije

Na crnom tržištu trenutno najviše ima marihuane i sintetičkih droga, a kokain je u porastu.  

- To su uglavnom imućniji kupci, sve više ga koriste javne ličnosti, prosto je zavladala neka moda konzumiranja kokaina. Od njega je veća zarada i dileri se sve više za njega opredeljuju. Na našem tržištu ga i dalje nema u velikim količinama, jer nema toliko ni potencijalnih kupaca, ali ljudi sa Balkana su neretko u tim narko-kartelima, iz Crne Gore, Hrvatske, BiH, pa i Srbije. Oni su obično zaduženi za dopremanje droge prekookeanskim brodovima iz Južne Amerike do neke evropske luke i onda to distribuiraju dalje, uglavnom na sever kontinenta, jer je tamo i klijentela imućnija. Ipak, novac zarađen od droge, a pričamo o milionima i stotinama miliona evra, donose ovde kako bi ga uveli nekako u legalne tokove, ili opet za ulaganje u nelegalne poslove - objašnjavaju iz MUP-a. 

O kakvim zaradama je reč, svedoči činjenica da kranisti u velikim lukama, gde sa svim drugim tovarom stiže i droga iz Južne Amerike, mogu da „zarade“ stotine hiljada evra samo za „uslugu“ da određeni kontejner stave na određeno mesto, kako bi trgovcima bilo lakše da dođu do svoje robe. I to nije mnogo stvar izbora, ako ne pristanu, fotografišu im decu u vrtiću, školi, pa ih ucenjuju. 

Fuerza Especial de Lucha Contra el Narcotráfico - Bolivia

 

- Putevi kokaina suštinski su isti kao ranije. Stiže iz Južne Amerike prekookeanskim brodovima do najvećih evropskih luka u Grčkoj, Italiji, Španiji, Holandiji... odakle se distribuira dalje po kontinentu. Heroin je ranije stizao uglavnom sa istoka preko Turske do nas, sada sve više dolazi sa severa Evrope, iz Holandije najviše, jer tamo doplovljava brodovima, pa se spušta ka Balkanu. Kada je reč o drogama, one su uzročnik i povezane su sa 90 odsto opšteg kriminala. Jednostavno, sve je manje-više povezano upravo sa njom. Počevši od sitnih krađa zarad kupovine droge, razbojništava, iznude kad neko ne plati robu, zelenašenja, pranja novca i korupcije, pa sve do nasilja, ranjavanja, nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. Na našim prostorima su te količine kojima se trguje zanemarljive u odnosu na to što se prodaje širom Evrope, ali zarađeni novac donose ovde. I to su stotine miliona koje kroz razne poslove i kupovinu nekretnina ubace u legalne tokove. Zato je i važno da se glavnim trgovcima droge oduzima imovina stečena ovako zarađenim novcem - navodi naš sagovornik. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi