Maja je među 1.200 ljudi koliko ih godišnje oboli od opake bolesti: Oteklinu na glavi nije shvatala ozbiljno, a onda je otišla kod lekara...

Prema postojećim podacima, oko 1.200 pacijenata godišnje u Srbiji oboli od limfoma, a oko 350 pacijenata dobije hroničnu limfocitnu leukemiju, kaže za 24sedam Maja Marković, zakonski zastupnik Udruženja LIPA i jedna od obolelih koja je uspela da se izleči.

Ove nedelje obeležava se Nacionalni dan borbe protiv limfoma. Naime, postoje tri tipa raka krvi, i to leukemija, mijelomi i limfomi. A oni se prezentuju uvećanjem jednog ili više limfnih čvorova. 

Inače, limfom počinje da se razvija u belim krvnim zrncima, tj. limfocitima, koji su nam neophodni za odbranu od infekcija. Nakon nakupljanja malignih limfocita u limfnim čvorovima dolazi do njihovog nekontrolisanog rasta.

Limfomi se dele u u dva osnovna tipa, i to Hočkinov i Nehočkinov (Nonhočkinov).

- Nonhočkinov je mnogo češći i kažu da ga ima 9 od 10 pacijenata. Što se tiče Nonhočkinovog limfoma podstoji klasifikacija na različite tipove, a najzastupljeniji i najagresivniji je difuzni krupnoćelijski B-limfni. Od njega godišnje oboli 350 pacijenata, a 200 izgubi bitku sa tom bolešću. To je limfom koji se dosta brzo širi i najveći problem imaju pacijenti sa dijagnozom tog tipa. Što se tiče ukupne smrtnosti od limfora mi nemamo registre, ali smo negde u evropskom proseku od 2,5 do 2,7 umrlih na 100.000 stanovnika - objašnjava ona.

Kod trećine pacijenata lečenje traje dugo

Markovićeva objašnjava da lečenje od ove bolesti zavisi od toga koju vrstu limfova neko ima. Postoje forme kod kojih nije potrebno odmah početi lečenje, ali i one koje su agresivne gde se mora krenuti sa lečenjem odmah.

- Ako pacijent odgovori na prvu liniju terapije koja je najčešće 6-8 ciklusa hemioterapije tu prestaje lečenje i onda je na praćenju. Ali imate oko 30 odsto pacijenata koji ne odgovore na prvu liniju i onda kod njih lečenje traje znatno duže - objašnjava naša sagovornica.

Profimedia

Ono što je bitno jeste da su čak i izlečeni pacijenti na stalnim kontrolama koje u početku mogu biti na mesec dana, pa se onda proređuje do jednom godišnje, ali kontrola ostaje doživotna.

Maja Marković dodaje da u Srbiji ima nekih novih terapija, ali da su pacijenti koji boluju od ovih hematoloških bolesti "nepravedno zapostavljeni" u odnosu na neke druge onkološke pacijente.

- Malo je inovativnih lekova ušlo za hematologiju, a dosta ih je na čekanju. Ono što je sigurno jeste da su ti lekovi efikasniji i bezbedniji naročito ako se daju u prvoj liniji lečenja - kaže ona.

Visok stepen izlečivosti

Ipak, bitno je napomenuti da je stepen izlečivosti sa lekovima koji se sada koriste u Srbiji dosta visok.

- Moram da kažem da procenat izlečenja ako se daju dobre terapije može da bude jako visok. Kod Hočkinovog limfova sa adekvatnom terapijom procenat izlečenja je preko 80 odsto. Kod tog najagresivnijeg Nonhočkinovog limfova procenat izlečenja može da bude preko 60 odsto. Ali to je ako se bolest otkrije na vreme i adekvatno leči - dodaje ona.

Profimedia

Međutim, rano otkrivanje jeste najveći problem jer su simptomi kod ove bolesti takvi da se često sumnja na neka druga oboljenja.

- Jedan od osnovnih simptoma su uvećane limfne žlezde, pre svega na vratu, ispod pazuha i u preponama. Ali ne mora da budu samo tu. Postoje i tzv. B simptomi poput blago povišene temperature, naročito u večernjim satima. Zatim stalno kašljucanje, premor, malaksalost, obilno znojenje uglavnom noću. Javljaju se i neki simptomi na koži kao što je crvenilo,svrab i osip. Ti simptomi su nešto što smo svi mi imali i mogu da ukazuju na neka druga stanja. Ali ako potraju duže od dve nedelje, onda se treba javiti lekaru zbog analiza - dodaje Markovićeva.

Ona naglašava da danas postoje nove terapijske opcije dostupne u Beogradu i Novom Sadu a da kada pacijent dođe do hematologa onda se jako brzo završi dijagnostika. Ali neki pacijenti često "lutaju" od jednog do drugog lekara koji ne mogu da prepoznaju simptome.

Maja se lečila tri godine

Naša sagovornica je i sama imala limfom i to najagresivniji koji se proširio po čitavom organizmu.
On se u početku manifestovao na nespecifičnom mestu, odnosno lobanji u obliku otekline. 

- Osećala sam neki umor, temperature, znojenje... to je trajalo dugo, ali ja sam bila veoma mlada, pa sam to pripisivala drugim stvarima i obavezama. Ja sam bila ta koja se nije javila na vreme lekaru. Kada sam to učinila, brzo je dijagnostifikovano. Ja te simptome nisam povezivala sa nekim ozbiljnijim stanjem. Razmišljala sam da će prestati i da je reč o umoru - kaže Markovićeva.

Profimedia

Maja ja prošla hemioterapiju i zračnu terapiju, ali  bez efekta. Onda joj je rađena transplatacija kosne srži i posle toga jedna revolucionarna terapija.

- To lečenje je trajalo oko tri godine i bilo je neželjenih efekata, a neke i danas osećam. Ali u trenucima kada ste bolesni i terapija jedina opcija, onda ne razmišljate o neželjenim efektima - kaže Maja.

Deca su joj bila mala kada je dobila dijagnozu

Dodaje da lečenje utiče na kvalitet života ali da savremene terapije danas pružaju očuvanje kvaliteta života pacijenata, od toga da nema gubitka kose pa nadalje.

Privatna arhiva

I zato ima savet za sve one kojima je otkrivena ova bolest.

- Bila sam jako mlada i moja deca su bila mala, a ja sam našla motiv da moram da budem tu za njih i vidim kako odrastaju. Svako od nas mora da nađe neki motiv zbog koga se treba boriti. Ono što je jako bitno jeste da morate imati odličan odnos sa lekarom. To lečenje ne kraje kratko i prosto ste usmereni na doktora do kraja svog života. Jako je bitno da im verujete jer vrlo često su pacijenti skloniji da veruju rekla-kazala pričama nego ljudima koji su stručni. Tako da je to put do uspeha. Slušati lekara i unutrašnji glas, kao i ne preterivati. Neki ljudi su skloni tome da potpuno promene način ishrane, ali neki balans mora da postoji jer svaka nagla i radikalna promena je sama po sebi veliki stres za organizam. Jer terapije iziskuju dosta energije koju pacijent mora da unese kroz hranu - kaže ona.

Maja dodaje da lekar nikada pacijentu sa limfomom ne može da kaže da je izlečen jer uvek postoji šansa da se ona vrati.

- Uvek će vam lekar reći da drže bolest pod kontrolom. Ja sam taj trenutak kada je bilo gotovo sa terapijama doživela kao jedno veliko olakšanje, a s druge strane sam godinama bila usmerena na lekare pa sam imala strah. Jer sada ste više u kući, niste toliko u kontaktu sa lekarima, pa sve što vam se desi je budilo pitanje šta ću da radim. Ali čovek se s vremenom navikne. Mnogo toga sam promenila u načinu ponašanja i sada sam obazrivija, više vodim računa o sebi i zdravlje je sada priroritet - zaključila je naša sagovornica.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi