Rak krvi preti da u Srbiji više ne bude retka bolest: Svi mogu da pomognu da se to spreči i ništa ne boli, ali većina nema pojma kako!

Više od 300 ljudi svake godine oboli od akutnih leukemija a ova retka bolest javlja se u svim uzrastima. Istina, stariji ljudi je češće dobijaju ali, iako se smatra retkom bolešću, uskoro bi mogla da izgubi taj status zbog sve češćeg oboljevanja građana.

Najupečatljiviji simptom bolesti je krvarenje po koži u vidu sitnih crvenih tačkica, modrica, ali i krvarenja iz desni, kao i produžena menstrualna krvarenja kod žena. Takođe, mogu se manifestovati visokom temperaturom, znojenjem...

Ono što je specifično za ovu bolest je da leukemijske ćelije invazijom koštane srži potiskuju normalne elemente koštane srži što dovodi do anemije, infekcija i krvarenja. Kod nekih pacijenata javlja se uvećanje limfnih čvorova, jetre i slezine. 

Akutne leukemije se nazivaju i rak krvi, a postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. 

Prva je veoma smrtonosna i svega 26,6 odsto pacijenata prežive 5 godina nakon dijagnoze. Od akutne mijelodne leukemije može da oboli svako, ali je relativno retka pre 45. godine života.

- Smernice za dijagnostiku i lečenje akutne mijeloidne leukemije preporučuju genetsko testiranje radi identifikovanja mutacija gena. U Srbiji, međutim, već 30 godine nisu uvedeni novi lekovi za lečenje akutne leukemije.  Pacijenti se u našoj zemlji leče konvencionalnom terapijom prema preporukama Evropske leukemijske komisije (ELN).

Profimedia

Međutim, kod bar trećine bolesnika je potrebno radi boljih rezultata lečenja primeniti na primer anti FLT3 inhibitore, midostaurin lek, a kod pacijenata nepodobnih za intenzivnu terapiju hipometilacione agense ili molekularnu terapiju, koja deluje na ćelijske procese u leukemijskim ćelijama. Svi ovi lekovi su registrovani u Agenciji za lekove, ali nisu na pozitivnoj listi RFZO – kaže prof. dr Ana Vidović, načelnica odeljenja za akutne leukemije Klinike za hematologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Potrebno više donatora

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze se u Srbiji radi decenijama, a prva je urađena u Vojnomedicinskoj akademiji, davne 1973. godine. Obavlja se i u Klinici za hematologiju KC Vojvodine, Klinici za hematologiju UKC Srbije a za pedijatrijsku populaciju zadužen je Institut za majku i dete „dr Vukan Čupić“.

Dr Marija Elez, načelnica odeljenja za transplantaciju kostne srži Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije, naglašava da sem lekova postoji još jedna stvar koja se može unaprediti.

- Druga stvar koja može biti unapređena, a u vezi je sa transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze, jeste omasovljavanje našeg nacionalnog Registra matičnih ćelija. Dokazano je da smo mi, unutar naše populacije, genetski slični i kada bi naš registar bio masovniji, onda bi za veći broj bolesnika mogli da nađemo potencijalne donore unutar domaćeg registra, a ne unutar internacionalnog. To bi s jedne strane ubrzalo proceduru pronalaženja donora, a s druge strane dodatno smanjilo troškove same transplantacije – objašnjava ona. 

Profimedia

Ali u Srbiji, nažalost, malo ljudi pristaje na donorstvo što direktno utiče na obolele od leukemije. Broj donora trombocita i matičnih ćelija je na niskom nivou, bez obzira na jednostavnost i bezbednost procesa doniranja.

Iz tog razloga, Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija "Leuka" je u protekle tri godine sprovelo istraživanje u Srbiji, prema kojem 85 odsto građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama, 14 odsto ispitanika je čulo za trombocite i matične ćelije, ali nisu znali da objasne čemu služe, dok je svega jedan odsto znalo i većinom su to bile osobe koje su u bliskom okruženju imale obolelog od leukemije. Poražavajuća činjenica je da se ova statistika odnosi i na dobrovoljne davaoce krvi.

Ovo udruženje ima bazu davalaca trombocita koja pokriva više od 50 odsto potreba za obolele od leukemije u Beogradu i delimično u ostatku zemlje.

- Iako se broj upisanih u registar povećao sa 7.500 na 18.000 ljudi, to i dalje nije dovoljno, jer se najveći broj transplantacija i dalje obavlja uz pomoć davalaca iz svetskog registra, što usporava proces iznalaženja adekvatnog davaoca i dodatno povećava cenu transplantacije. Takođe, određeni inovativni lekovi još uvek nisu prepoznati od strane zdravstvenog sistema i nadamo se da će i oni uskoro biti uvršteni na pozitivnu listu. Postoji i velika potreba za psihološkom podrškom, jer je akutna leukemija teško oboljenje sa neizvesnim ishodom i utiče kako na pacijenta, tako i na porodicu. Zato je naše udruženje „Leuka“ početkom godine pokrenulo psihološku podršku koju vode sertifikovani psiholozi – istakao je Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja za borbu protiv akutnih leukemija “Leuka”.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi