Zajedno ka inkluziji: Razbijamo mitove na Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, datum koji simbolično odgovara jedinstvenoj genetskoj karakteristici ovog stanja - prisustvu dodatnog, trećeg hromozoma na 21. paru. Ovaj datum, ustanovljen 2006. godine, služi kao podsetnik na važnost inkluzije, podrške i prava ljudi sa Daunovim sindromom.

Daunov sindrom, genetski poremećaj koji je prvi put opisao dr Džon Langdon Daun 1866. godine, uglavnom je posledica trizomije na 21. hromozomu, dok se manji broj slučajeva povezuje s nebalansiranom translokacijom ili mozaicizmom. Prenatalna dijagnostika, zahvaljujući napretku medicinskih tehnologija, danas omogućava ranu identifikaciju potencijalnog rizika i adekvatnu pripremu roditelja.

Karakteristične fizičke osobine osoba sa Daunovim sindromom uključuju specifičan položaj očiju, manje ušne školjke, kratak vrat i druge osobine, ali je za postavljanje dijagnoze ključna analiza kariotipa. Zanimljivo je da iako veća starost majke povećava rizik od Daunovog sindroma, novija istraživanja ukazuju na to da roditelji mlađih godina takođe mogu imati decu sa ovim sindromom.

Osobe sa Daunovim sindromom suočavaju se s različitim zdravstvenim izazovima, uključujući veći rizik od leukemije, srčanih anomalija i problema sa varenjem. Osim toga, one su sklonije infekcijama, što može dodatno otežati razvoj govora i komunikacijskih veština.

Profimedia

Iako su intelektualne sposobnosti varijabilne, sa prosečnim IQ oko 50, važno je prepoznati individualne sposobnosti svakog deteta i pružiti mu podršku za razvoj njegovih potencijala. Inkluzija u porodičnom i društvenom okruženju ključna je za razvoj veština i samopouzdanja.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom prilika je da se još jednom podsetimo na značaj razumevanja, prihvatanja i pružanja jednakih mogućnosti za sve. Promovišući pristup baziran na pravima i individualnim sposobnostima, možemo doprineti stvaranju inkluzivnijeg društva u kojem svako ima priliku da ostvari svoj pun potencijal.

Razbijamo mitove - otkrivamo istinu: Šta zapravo znači živeti s Daunovim sindromom?

U savremenom društvu, gde se vrednosti različitosti i inkluzivnosti sve više prepoznaju i cene, neophodno je razbiti brojne mitove koji okružuju Daunov sindrom. Upravo s tim ciljem, National Down Syndrome Society (vodeća organizacija za ljudska prava za osobe sa Daunovim sindromom) kreirao je vodič pod nazivom "Daunov sindrom – mitovi i istine", koji razotkriva neistine i promoviše stvarne činjenice o osobama koje žive s ovim sindromom.

Daunov sindrom je redak poremećaj

Istina je sasvim drugačija – Daunov sindrom je najčešći hromozomski poremećaj koji ima jedna od svake 691 bebe rođene u Sjedinjenim Američkim Državama, dok u Srbiji živi oko 2.000 osoba sa ovim sindromom.

Profimedia

 

Daunov sindrom je uvek nasledan

Iako postoji jedan tip Daunovog sindroma koji ima naslednu komponentu, zvan translokacija, on čini samo tri-četiri odsto svih slučajeva. Većina slučajeva Daunovog sindroma nije nasledna.

Većinu dece sa Daunovim sindromom rađaju stariji roditelji

Istina je da većinu dece sa Daunovim sindromom rađaju žene mlađe od 35 godina, uprkos povećanom riziku kod trudnoća kod starijih žena.

Sve osobe sa Daunovim sindromom imaju ozbiljne kognitivne poremećaje

Većina osoba sa Daunovim sindromom zapravo ima blage do umerene kognitivne ili intelektualne poremećaje, pri čemu mnogi pokazuju izvanredne talente i sposobnosti.

Ljudi sa Daunovim sindromom su uvek bolesni

Napredak u medicini omogućio je osobama sa Daunovim sindromom da vode zdrav i aktivan život, uprkos povećanom riziku za određena medicinska stanja.

Naučnici znaju sve o Daunovom sindromu

Naučna istraživanja nastavljaju da otkrivaju kako pojedinačni geni na hromozomu 21 utiču na osobe sa Daunovim sindromom, sa ciljem poboljšanja kvaliteta njihovog života.

Specijalni obrazovni programi su jedina opcija za obrazovanje osoba sa Daunovim sindromom

Realnost pokazuje da su deca sa Daunovim sindromom uključena u standardne obrazovne programe, gde aktivno učestvuju u svim oblastima obrazovanja i društvenog života.

Profimedia

Osobe sa Daunovim sindromom ne mogu biti aktivni članovi zajednice

Osobe sa Daunovim sindromom su vredni i aktivni članovi svojih zajednica, učestvujući u različitim aktivnostima, od obrazovanja do umetnosti i sporta.

Osobe sa Daunovim sindromom su uvek srećne

Kao i svi drugi, osobe sa Daunovim sindromom doživljavaju širok spektar emocija i reaguju na okolinu na jedinstven način.

Nema razlike između osoba sa Daunovim sindromom i njihovih vršnjaka bez sindroma

Odrasle osobe sa Daunovim sindromom imaju iste potrebe, želje i interesovanja kao i njihovi vršnjaci bez sindroma.

Razbijanjem ovih mitova, nastojimo da promovišemo razumevanje, prihvatanje i uključivanje osoba sa Daunovim sindromom u sve aspekte društvenog života, potičući zajednicu na podršku i afirmaciju različitosti kao snage društva.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi