Da li ste za to da maloletnici krivično odgovaraju već sa 12 godina? Istraživanje pokazalo šta većina građana misli (ANKETA)
Veliki deo ispitanika smatra da je potrebno maloletničke počinioce izdvojiti iz društva, da oni nemaju kapacitet za promenu
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku broj krivičnih dela kod maloletnika od 2013. godine je padu, a najmanji je bio 2022. godine. Međutim i te godine bilo je čak 2.410 dela, što znači da je svakog dana više od 6 maloletnika napravilo neko delo.
Skoro polovina, odnosno 1.188 dela, bilo je protiv imovine i verovatno se radi najčešće o krađama. Međutim zabrinjava što je iza ovog dela najčešća krivica koju vrše maloletnici ona protiv života i tela, gde spadaju ubistva kojih je bilo tri.
Očekivano, najviše je lakih telesnih povreda i to 80, a zatim 47 teških povreda.
S druge strane, prema podacima UNICEF-a za 2019. oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom je doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.
Pročitajte još:
Nasilje vrši oko 21 odsto dece, navodi se u nacionalnom izveštaju UNICEF-a za Srbiju.
Nažalost, pad broja krivičnih dela kod dece ne znači da su sama dela postala manje nasilna o čemu govore masovna ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar i Duboni.
Zato i ne čude rezultati istraživanja Centra za nestalu i zlostavljanu decu iz Novog Sada pod nazivom “Stavovi javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela”, koje je pokazalo da čak 92 odsto ljudi smatra da treba spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost deca sa 14 na 12 godina. Istraživanje obuhvatilo je oko 5.000 ispitanika.
Neki za spuštanje granice na 10 godina
Doktor političkih nauka Jovana Škorić, koja je učestvovala u istraživanju, objasnila je da od 4.659 ispitanika čak 92 odsto smatra da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti sa 14 na 12 godina.
Ona je naglasila da neki ispitanici smatraju da bi je trebalo spustiti na deset i osam godina.
- Veliki deo ispitanika smatra da je potrebno maloletničke počinioce izdvojiti iz društva, da oni nemaju kapacitet za promenu, a neki ispitanici su rekli da je bitno da im sudimo kao odraslima - objasnila je ona.
Delikvetno ponašanje pojedini ispitanici pripisuju genetici, dok drugi veruju da je u pitanju nedostatak roditeljskih veština i škola.
Zanimljivo je da su neki smatrali da su uzrok porasta maloletničke delikvencije i ubistva u "Ribnikaru" i Duboni i Malom Orašju.
Ipak, Škorićeva smatra da je smanjenje starosne granice za krivična dela kod maloletnika loše jer istraživanja pokazuju da se mozak deteta najviše razvija u uzrastu između 14 i 16 godina.
Ona je dodala i da mnogo bolje rezultate daje rad sa decom van sistema krivičnog pravosuđa nego u maloletničkim zatvorima.
Zašto su rezultati ovakvi?
Doktor političkih nauka Aleksandar Jugović probao je da protumači rezultati ovog istraživanja, odnosno njihove razloge.
- Prvi razlog su dešavanja u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu, zatim to što je u našoj javnosti i dalje veoma zastupljen tradiocionalni model vaspitanja, to što mediji teže senzacionalizmu i to što javnost zaboravlja prevenciju kao model - rekao je on.
Svoje tumačenje je dao i čovek koji ima iskustva sa maloletnim delikventima Slobodan Arsenijević.
Naime, on je bivši načelnik Кazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu a smatra je potrebno uvesti nove pristupe rešavanja problema kao i pravljenje nekoliko regionalnih ustanova sličnih ovoj u Kruševcu u kojima bi se sprovodili programi zajedno sa porodicama.
- Jer kada u Kruševac dođe neko iz Kikinde ili Subotice, nema mogućnosti da se takve aktivnosti isprate - rekao je on.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari