Šokantna ispovest Katarine koja pati zbog kovida već tri godine: Vi ste biljka u sopstvenom telu! Želite sve od života ali vas telo ne sluša

Katarina Marinković zarazila se korona virusom u novembru 2020. godine, ali nakon dve nedelje, koliko je najveći broj zaraženih bio u izolaciji, ona je i dalje imala simptome. Međutim, tri godine kasnije ova mlada devojka još uvek ima simptome "produženog kovida" za koje niko ne ume da joj kaže kako da ih izleči!

- Imala sam srednje tešku kliničku sliku, koja je kategorisana kao lakši slučaj i poslata sam na kućno lečenje. Imala sam više od 5 simptoma tj. temperatura, prejaki bolovi u mišićima, leđima, lopaticama, gubitak mirisa i ukusa, dijareje, kratak dah, bol u grudima, gušenje. Kasnije se ispostavilo da sam imala i upalu pluća. Trajalo je 14 dana. Na kontroli po završetku izolacije sam prijavila da i dalje imam temperaturu 37,2-37,5, bol u grudnom košu, gušenje, umor, slabost. Rečeno mi je da nastavim da pijem vitamine i da to ne treba da me čudi jer temperatura može da se nastavi i mesec dana posle infekcije. Prihvatila sam to i pokušala da nastavim život dalje - počinje priču Katarina.

Iako je nakon mesec dana imala "čudne simptome", ona se vratila na posao. Ali svako jutro bi se budila sa crvenim beonjačama, bolovima u stopalima, "olovnim" nogama, virusnim umorom... Imala je bolove u grudnom košu dok je radila, uz crvenilo i svrab na to mestu, kao i kratak dah, brz zamor i gušenje. A temperatura se nije povlačila.

- Tešila sam se kako mi je rečeno da to mora tako i da će proći. Po završetku radnog vremena bih se jedva vratila kući bez energije da obavljam kućne obaveze. Punih mesec dana sam se trudila da ispratim moj pređašnji tempo života i tačno 31.12.2020. na doček Nove godine, vratila sam se s posla sa osećajem da su mi zabetonirane noge i bol u grudnom košu bi se pojačavao na hod, pokret i udah. Pala sam u krevet, mislila sam da imam novu virusnu infekciju.

Završila u kolicima na Urgentnom

- Kao da sam umrla do Božića, pozivali smo Hitnu pomoć, dom zdravlja. Svako bi nam govorio da odmaram, da je to normalno za oporavak. Kada sam se malo pridigla i kada me je momak dovezao do doma zdravlja u Krnjači, kako bi uzeli uput za  pulmologa, mislili smo da možda imam neku komplikaciju, upalu pluća, možda ponovo kovid. Nosio me je uz stepenice jer nisam mogla da hodam, gušila sam se i jedva govorila, jedva pokretna čekala sam red. Pacijenti u cekaonici videvši šta mi se događa su molili da me uvedu u ordinaciju, uzela sam uput za ATD a medicinska sestra koja je radila sa doktorkom mi se podsmevala kako se foliram. Međutim u kolima na putu do ATD-a, napad je postao sve jači i jači, poplaveli su mi i zgrčili se prsti, bol u grudima je bio razarajući, gubila sam svest, izgledalo je kao da sam otrovana nervnim gasom nekim, odvezena sam u urgentni - nastavlja ona svoju dramatičnu priču.

Privatna arhiva

Tamo su je stavili u invalidska kolica jer nije mogla da hoda, ali kaže da su joj govorili da drami i ima napade panike. 

- Kada su počeli kardiološki pregledi, doktorka mi se obratila da prestanem da se foliram i da oni ne poznaju takvu bolest sa ovakvom simptomatologijom. Osnovne laboratorijske analize su bile u redu, sem feritina u krvnoj slici, koji je bio enormno visok. Dobila sam vitaminsku infuziju. Otišli smo i na ATD, snimak pluća, pregled lekara koji je bio nezainteresovan. Pod onakvim okolnostima, maskama i distanci, iako sam imala negativan test, nisam uspela ni da pokažem crvenilo, bol i svrab na grudnom košu, nije mi ni prišao. Na moje žalbe rekao mi je da ne može da mi da bolovanje u nedogled. Odgovorila sam mu da ja nisam zaposlena i da mi ono ni ne treba, da nemam razloga da lažem, već da mi je potrebna terapija. Prepisana mi je pumpica za asmatičare, vitamini i alfalipoinska kiselina. Vraćena sam kući, dolazila na kontrole. Svaki put kad bih dolazila, slegali su ramenima, a dobila sam dijagnozu postkovid, postkovid astma - priča Katarina.

Pet meseci čekala dijagnozu

Ona je nastavila da traže preglede kod drugih specijalista da bi joj tek infektolog na VMA utvrdio dijagnozu koju sada ima i to nakon pet meseci bolesti.

- Ali se odmah naglas dosetio kako mi tu dijagnozu još uvek nemamo u šifarniku i dodeljena mi je neka druga, uz reči da ako ne prođe uskoro, nema rešenja za mene. Završavala sam više puta na hitnom prijemu Bežanijske kose, davali bi mi infuzije i govorili da sam ja zdrava, da živim život dalje, da šetam, a na temperaturu nisu imali odgovor, pa su slegali ramenima, govorili možda je hormonski. Pa je Hitna pomoć u više navrata dolazila kući - priča Katarina o svojoj agoniji. 

Privatna arhiva

U međuvremenu išla je od lekara do lekara i testirana mnogo puta na kovid, uz odgovor da će "bolest proći".

Nažalost, Katarina je upala u stanje koje lekarima nije bilo dovoljno poznato pa su je ubeđivali da period oporavka može da traje i do godinu dana.

- Apsolutno nije tačno, već nakon tri meseca ovakve simptomatologije nastaje ostećenje autonomnog nervnog sistema i ovo oboljenje. To nije oporavak, već ulazak u novo oboljenje, autoimuno oboljenje. Bez istraživačkih saznanja su delili savete i govorili da će proći. Davali su mi savete da se teram na fizičku aktivnost, što sam i radila mučno i nanosila štetu svojim već oštećenim mitohondrijama. Pokušavala bih na njihove savete da šetam, izlazim iz kuće ali nakon 50 metara bih morala da stanem, da se pridržavam za bandere, da sednem na beton. Svaki pokušaj aktivnosti bih otplaćivala narednih dana u krevetu, nesposobna da se brinem o sebi. To je krucijalni simptom mijalgičnog encefalomijelitisa i dugog kovida - netolerancija  aktivnosti - priča Katarina.

Godinu dana vezana za krevet

Skoro godinu dana je ležala u krevetu, povremeno odlazila kod lekara i probala da živi život "zarobljena u stanu". Na kraju je to da ima produženi kovid saznala iz medija i grupe obolelih koji su se samorganizovano pomagali informacijama. 

Privatna arhiva

Ona je pokušala da opiše sve simptome kroz koje je prošla tokom kroz ovu bolest.

- Do 5 meseci bolesti je bilo virusni umor, bol u grudnom košu, crvenilo i svrab na tom mestu, teške noge, temperature, nevoljno igranje mišića, premor nogu i nestabilnost, kratak dah, brz zamor, mravinjanje, bolna stopala, žarenje i igle u stopalima, dijareje, gušenje, opadanje kose. To je neki prvi krug simptoma! I najbitniji simptom, izrazit pad energije i malaksalosti nakon napora.

Ukoliko bih neki dan pokušala da šetam, da recimo spremim sebi obrok uz pauze, narednih 48 sati ne bih mogla ništa, ni da se okupam, ni da ustanem iz kreveta. To se zove PEM (post exertional malaise). Taman bi moja porodica pomislila eto staje na noge, danas je malo šetala, bila je u prodavnici, bila je viđena, sutradan krevet i sve u krug. 

Nakon 6 meseci počela sam da osećam moždanu maglu (brain fog) odnosno dezorijentaciju, teskobu da se fokusiram na situaciju u kojoj se nalazim, kako treba preći ulicu, voziti auto... jer vam se desi iznenada... teško mi je bilo da razumem sagovornika preko telefona. Nemogućnost da sastavim rečenicu ili da saberem dva broja u glavi. Mentalni zamor nakon kraćeg telefonskog razgovora dovodio me je do iscrpljenosti da ne mogu da podignem čašu vode. 

Preosetljivost na buku, svetlost... kretalo se od preosetljivosti do trenutnog gubitka vida, vrtoglavica na ustajanje, otečene limfne žlezde na preponama i ispod pazuha, nesanica, česte upale grla, zujanje u ušima, kožne promene i svrab tela, kao koprivnjača, suv kašalj, osećaj propadanja, trenutno oduzimanje udova, mučnine, stanje opijenosti i sve to u krug - priča Katarina i dodaje da su joj se simptomi smenjivali i vraćali.

Lekara videla na televiziji

Nakon godinu dana, slučajno je videla medijsko gostovanje našeg poznato kardiologa Branislava Milovanovića koji je opisao simptome koje je imala.

- Bila sam srećna zato što ovo što mi se događa ima ime i prezime! Ali tu borba tek počinje. Otišli smo kod njega, naložio mi je da uradim test na sve viruse. Opšta praksa nije htela da mi da uput za virusologiju iako sam imala izveštaj dr Milovanovića. Urađeno je testiranje na sve viruse u privatnoj laboratoriji. Head up tilt test (testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema), ultrazvuk srca (koji sam inače radila vise puta i niko tada ništa nije primetio), holter EKG-a i pritiska. 

Analize virusa su pokazale reaktivaciju hibernisanih virusa. To su hronične virusne infekcije koje ste nekada preležali i imuni ste na njih. Tako kažu needukovani lekari. Ali sistemski pad imuniteta, nakon infekcije kovidom je njih reaktivirao. Vrednost antitela na pobrojane viruse je bila enormno velika, za varičelu zoster mi je vrednost bila uvećana 100 puta. Ustanovljene su mi reinfekcije:  citomegalo virusom, adeno virusom, varičelom zoster virusom, epstajn bar virusom, parvo 19, bakterijom hlamidija pneumonije, jersinijom... ultrazvuk srca pokazao je miokarditis i perikarditis, head up tilt test pokazao je umereno teško oštećenje autonomnog nervnog sistema i autonomnu neuropatiju, ekstremno variranje pulsa i pritiska, u mirovanju puls preko 170. Posledično su mi oštećene mitohondrije, organele koje proizvode energiju i zadužene su za obnovu energije dok spavamo. 

To vam je kao da napunite telefon tokom noći i ujutro vidite da ste ga napunili 100 posto i nakon što ste ga kratko koristili, telefon vam pokazuje da je baterija prazna i ugasi se. Moja dijagnoza je long kovid i mijalgicni encefalomijelitis. Long kovid je zapravo nakon 3 meseca početak mijalgičnog encefalomijelitisa, multisistemskog autoimunog oboljenja, neuroendokrinoimunoloskog porekla, u rangu karcinoma i HIV-a - objasnila je Katarina i dodala da ne bi bilo problema da su je drugi lekari na vreme uputili kod doktora Milovanovića.

Terapija omogućila samo da funkcioniše

Nažalost, njeno stanje je takvo da sada doktor može samo da "popravlja štetu koliko je moguće" i omogući da funkcionišete uprkos tegobama koje morate da trpite.

Ona dodaje da postoji četiri stadijuma bolesti, a da je jako bitno kada počnete sa terapijom.

- Prvi stadijum je da vi radite imate tegobe, tolerišete ih, gurate ali vas ometaju i često ćete tražiti bolovanja. Drugi stadijum je da ne možete da izgurate radni dan od 8 sati, možete najviše pola radnog vremena i imate poteškoće da obavljate uobičajne dnevne aktivnosti posle posla, treći stadijum je vezani ste za kuću, možete da obavljate kućne poslove, ali niste uvek u mogućnosti da napustite kuću jer vam te sitne obaveze vraćaju simptome, četvrti stadijum vezani ste za krevet, treba vam pomagalo da se krećete ili ste u invalidskim kolicima. Ja sam bila treći na četvrti stadijum, a za ove dve godine lečenja sam drugi na treći - objasnila je ona.

Katarina je danas neizmerno zahvalna doktoru Milovanoviću jer je zahvaljujući njegovom protokolu uspela koliko-toliko da normalizuje svoje stanje.

- Sastavni deo terapije je tehnika zvana pejsing. Pejsing ili ekonomija upravljanja energijom, kako bi prevenirali stanje PEM-a (povratak simptoma nakon napora). To znači da vi mora da osluškujete kapacitete, mirujete kada vas simptomi opominju, ne dozvolite da se preforsirate. Ako ste se juče forsirali da završite sve obaveze, sutradan morate usporiti, odmoriti, odložiti obaveze. Život podrazumeva žrtvovanje u svakoj sferi života, bilo to poslovna, društvena ili emotivna sfera, a bolest nam to ne dozvoljava. To je jako frustrirajuće, jer nemate vidljivi nedostatak, pa neko konstantno mora da vas razume kada ne možete da se pojavite negde - priča ova hrabra devojka. 

- Plan je da plana nema, vaše sutra zavisi od vašeg juče. Moja bolest za sada ne napreduje, ali ja sam nezaposlena od momenta zaraze, trudim se da živim život u stanu, nekada mogu da izađem napolje ali nemam kapaciteta da izađem van kuće i posle toga obavljam kućne poslove jer mi se oporavak onda vraća unazad. Jako je bitno da kažem da mesečna terapija prelazi 40.000 dinara, ne računajujući nabavku i davanje infuzija i ishranu koja je deo protokola lečenja, bez glutena, laktoze i rafinisanih šećera - priča ona i dodaje da u tome dobija podršku od svog dečka i njegove porodice koji se trude da joj priušte terapiju.

Funkcionalna, ali ne kao pre bolesti

Ipak, doktor Milovanović joj je rekao da ima nade za nju da bude funkcionalna ali ne kao pre bolesti.

- To jako boli, kada vam se kaže. Imam 27 godina, u ovim godinama moji vršnjaci nemaju prepreke, već pomeraju granice svojih ambicija. Svako ko me je iole poznavao ili me poznaje, pamti me kao energičnu devojku, koja je plesala kad god je htela. Živela sam brzo kao i moji vršnjaci, sve obaveze su se završvale i svuda sam stizala. Bolest sam dobila zbog prejakog imunog odgovora na infekciju, nema pravila ko će da oboli. Pre ove bolesti nikad nisam bila bolešljiva i sklona virusnim infekcijama - priča Katarina.

Privatna arhiva

 

- Mijalgični encefalomijelitis znači da je vaš autonomni nervni sistem razoren i vi ste biljka u svom telu, vaš duh i psiha želi sve od života, da radi, izlazi, druži se ali vas telo ne sluša. Živim na 30 odsto svog kapaciteta koji nikad nisam zaboravila. Oboleli pamti dan kad je pao u krevet i dobro pamti svoj pređašnji potencijal. Remeti me da ja nisam sposobna da svaki dan napustim stan, nisam sposobna da radim 8 sati, izguram 4-5 sati aktivnosti van kuće ili kućnih poslova... Otet mi je identitet, nezaposlena sam i zavisim u potpunosti od porodice. U najboljem slučaju par dana telo me sluša da funkcionišem na 30 odsto i onda padnem u krevet narednih par dana - priča ova devojka.

Katarina ne može da planira svoj dan, čak joj se dešava da usred šetnje ne može da hoda ili vrati kući. 

- Aktivnija sam nego kakva sam bila, s obzirom da sam bila po ceo dan u krevetu danima i nedeljama pre početka terapije. Ali kada pogledate moj prosek aktivnosti to nije dovoljno da budete samostalni u finansijskom i svakom drugom smislu. Život mi je uništen jer su mitohondrije disfunkcionalne i treba im mnogo vremena da se oporave od obavljanja neke aktivnosti i proizvedu novu energiju. Ni u najgorim noćnim morama nisam sanjala da će mi ambicija biti da mogu svaki dan da radim, da šetam, da budem devojka i buduća žena partneru - objasnila je ona.

Katarina dodaje da ima neizvesnu budućnost a ova bolest bi mogla čak da pređe i na njeno dete.

- Želja mi je da živim i radim bez bolova i simptoma hroničnog virusa. Imam podršku mog momka i porodice, bez njih ne bih mogla da se borim dalje. Ono što njih kao i mene izuzetno boli je da ne mogu da prepoznaju osobu koja je preživela kovid infekciju. Društvena sredina vas osuđuje da ste lenji i dokoni da dane provodite u krevetu, ne mogu da shvate o čemu se radi, jer nisu informisani - rekla je ona.

Ako koliko je njen život težak govori i činjenica da postoji mogućnost da se ponovo zarazi, čega se jako plaši.

- To bi bilo jako opasno da se zarazim bilo kojim virusom ponovo, jer sam u riziku da hronične virusne infekcije koje su prisutne ponovo podivljaju i da me vrate u krevet. To je veoma opasno zato što je mijalgični encefalomijelitis u jednu ruku i bolest imuniteta. Imunitet ne radi u vašem interesu i ne može da se bori protiv novih infekcija već napada vaš organizam - objasnila je Katarina.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi