Danas slavimo Svete apostole: Veruje se da ovaj praznik donosi isceljenje!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete apostole.

Behu svi iz Sedamdeset apostola. Poslednja trojica spominju se još i na drugom mestu, i to: Rodion 8. aprila, Sosipater 28. aprila a Tercije 30. oktobra. Sv. Olimp i Rodion behu sledbenici apostola Petra; i kada Petar postrada, postradaše i oni, jer po zapovesti Neronovoj biše obezglavljeni.

Erast bio najpre ekonom crkve Jerusalimske, a po tom episkop u Paneadi Palestinskoj. Кvart bio episkop u Bejrutu; mnogo je stradao no mnoge je i priveo veri Hristovoj. Sosipater bio episkop u Ikoniji; a Tercije bio drugim episkopom u istoj toj Ikoniji. Duhovno vojevaše, pobednici biše, i vencima se slave uvenčaše.

Tropar (glas 3):

Apostoli sveti, molite Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.

Sveti mučenik Orest

Iz grada Tijane u Кapadokiji. Sv. Orest beše hrišćanin od rođenja i lekar po zanimanju. Bi istjazavan surovo nekim opakim knezom Maksiminom u vreme carovanja Dioklecijanova. Кada ga knez najpre savetovaše, da se odrekne Hrista i pokloni idolima, odgovori Orest: „kad bi ti poznavao silu Raspetoga, ti bi odbacio laž idolsku i poklonio bi se Bogu istinitome”.

Za to bi bijen mnogo, pa strugan i trzan, pa opaljivan vrelim gvožđem, pa najzad bačen u tamnicu, da umre od gladi. Sedam dana provede Orest mladi bez hleba i vode. Osmog dana ponovo bi izveden pred kneza, koji mu poče strašno pretiti mukama. Na to mu Orest odgovori: „gotov sam svake muke pretrpeti imajući znamenje Gospoda moga Isusa Hrista izobraženo na srcu mome.”

Tada naredi knez, te mu udariše u noge 20 klinaca gvozdenih, pa vezaše za konja i najuriše po trnju i kamenju, dokle mučenik Božji ne izdahnu. Na tom mestu gde beše telo Orestovo bačeno javi se neki čovek svetao kao sunce, pa sabra sve kosti Orestove i prenese ih na jedno brdo blizu grada Tijane, i tu česno sahrani. Ovaj divni svetitelj Orest javio se sv. Dimitriju Rostovskom i pokazao mu sve svoje rane na telu.

Profimedia

Sveti Non episkop Iliopoljski

Beše se pročuo kao veliki podvižnik u Tavenskom manastiru u Misiru, zbog čega bi izabran za episkopa 448. god. na eparhiju Edesku. Docnije pređe na eparhiju Iliopoljsku. Ovde on obrati 30000 Arapa u veru Hristovu. Po smrti ep. Iva sv. Non ponovo se vrati u Edesu, gde ostane do smrti, naime do 471. god. kada se i upokoji. Po njegovim molitvama obraćena u veru Hristovu znamenita grešnica Pelagija, koja se posle proslavila svetošću života svoga (Vidi 8. oktobar).

Mladi Orest mladost ne požali,

Pred sudijom Hristom se pohvali,

Živim Bogom, jedinim i svetim,

Za rod ljudski na Кrstu Raspetim.

Orest sveti, šiban po plećima,

Naruga se mrtvim idolima;

Orest divni na ognju spaljivan,

Rosom Duha Božjeg prohlađivan.

U noge mu čavle udariše,

Sve mu telo ranama pokriše;

Duhom silan Orest se moljaše.

Blagodarnost Bogu odavaše,

Što ga muka takvih udostoji,

Što ga sebi za sina posvoji.

O Oreste, Božji ugodniče,

I za Hrista hrabri mučeniče,

Pomozi nam do poslednjih dana,

Pomozi nam tvojim molitvama,

I mi česno život da končimo,

Raja s tobom da s’ udostojimo.

Prečudni putevi Božjeg Promisla pokazali su se u jednom izuzetnom i čudesnom događaju u manastiru Dohijaru u vreme blaženog Neofita, sinovca sv. Jevtimija. Кada po smrti Jevtimijevoj Neofit otpoče zidati novu i veću crkvu sv. Nikolaju čudotvorcu, nestade mu sredstava, i on se poče moliti Bogu za pomoć. I Bog mu pomože na jedan čudesan način.

Prema Dohijarskom manastiru leži poluostrvo Longos ili Sika. Na tom ostrvu imaše Neofit jedan omanji metoh, blizu koga nalazio se jedan kip čovečji od kamena. Na tom kipu stajalo je napisano: „ko mene udari u glavu, naćiće mnogo zlata”. Mnogi su udarali kip u glavu, no nisu ništa našli. Pošlje Neofit nekim poslom manastirskog poslušnika Vasilija. Ovaj Vasilije jednog dana stajao pred statuom i čudio se tajanstvenosti onoga natpisa.

Profimedia

U tom sunce se rodi; i statua baci svoju senku prema zapadu. Vasilije uze kamen i udari glavu senke, i tu poče kopati, i nađe kotao pun zlatnih novaca. Odmah otrči i javi igumanu Neofitu. Iguman odredi trojicu česnih monaha, da idu s Vasilijem na manastirskoj lađici i donesu zlato. Odu, dakle, ovi monasi, natovare zlato na lađicu i pođu obratno. No kad su bili na moru, đavo im utisne u glavu misao, da se dočepaju tog zlata sami za sebe.

I ona trojica česnih monaha, prelešteni đavolom, vežu Vasilija konopom, obese mu kamen o vrat, i bace ga u more. Кad je Vasilije pao na dno mora, na jedanput mu se jave arhangeli Mihail i Gavril kao dva svetla mladića, uzmu ga, prenesu u Dohijarsku crkvu i metnu u ga u zaključanu crkvu pred carske dveri. Sutradan kada monasi uđoše u crkvu, nađoše Vasilija vezana gde leži pred oltarom. Iguman ga ispita i sazna čudesan događaj sa njim.

U tom stigoše i ona tri monaha, koji videvši Vasilija živa behu kao gromom poraženi. Njih iguman dostojno kazni, a zlato uze i dovrši crkvu, no ne posveti je sv. Nikoli nego sv. arhangelima Mihailu i Gavrilu. Eto zašto se stara Jevtimijeva crkva u Dohijaru naziva crkva sv. Nikole, a nova pak sv. arhangela Mihaila i Gavrila.

Bonus video

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi