Vršnjačko nasilje je najveći rizik po bezbednost dece: Jednu stvar društvo može da učini kako bi se situacija promenila nabolje

Od tragičnih majskih događaja, kada je u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubijeno devetoro dece, a dan kasnije počinjen masakr u okolini Mladenovca, pa do ubistva u Niškoj Banji kada je 13-godišnji dečak usmrtio svog druga, svedoci smo, nažalost, da su počinioci teških krivičnih dela sve mlađi. Toliko mladi da nisu ni krivično neodgovorni, te se neminovno postavlja pitanje kako sprečiti ovakve zločine.

Prema rečima Slađane Komatine iz Cesida za RTS, rezultati nedavnog istraživanja pokazuju da se mladi u Srbiji osećaju bezbedno, ali kao najveći rizik po svoju sigurnost izdvajaju vršnjačko nasilje.

-Mladi 15-30 godina u istraživanju koje je obavljeno tokom juna na uzorku 1.000 ispitanika kažu da se uglavnom osećaju bezbedno, njih 2/3 dalo taj odgovor, 20 odsto je reklo da se oseća čak potpuno bezbedno, dok 13 odsto kaže da se oseća nebezbedno. Percepcija bezbednosti se umanjuje od ličnog okruženja, dakle kuće ka spoljnoj sredini... Kao najveći bezbednosni rizik po bezbednost prepoznaju vršnjačko nasilje, ističe Slađana Komatina.

RTS printscreen

 

Ona ističe da posle vršnjačkog nasilja kao najveće bezbednosne rizike mladi ističu saobraćaj, ali i prodaju narkotika. Sledi i zabrinutost oko digitalne bezbednosti, napominje sagovornica iz Cesida.

Radmila Vulović Bojović psiholog upozorava da smo svedoci da je uzrast dece koja čine nasilje sve niži i niži, i da se ono pojavljuje već u mlađim razredima osnovne škole.

-Sve je više dece koja su ili žrtve ili počinioci vršnjačkog nasilja u najmlađem uzrastu. Oni su najslabija karika društva, malo mogu da se odupru i lako skliznu u to da budu ili žrtve ili počinioci. Vršnjačka grupa je uz porodicu, a možda je i bitnija od porodice već od adolescentnog doba za formiranje identiteta i važno im je da budu prihvaćeni, zato najviše i zaziru. Prevencija mora da se primenjuje od vrtićkog uzrasta od najranije dobi i da ih učimo da ne rade drugima ono što ne bi želeli da njima neko radi, poručuje u razgovoru za RTS psiholog Radmila Vulović Bojović.

Ona ističe da je jako važno kako se vesti o ovim zločinima prenose, te je uputila i savet roditeljima, ali i široj javnosti.

-Otvorite priču sa detetom o ovakvim tragičnim događajima na način kako ono vidi tu situaciju, kakva su njegova osećanja. Senzacionalistički naslovi u medijima su takođe vrsta nasilja i to je kontekst u kojem živimo. Bilo bi važno da se izveštava na ispravan način i da se više piše o žrtvama nego o počiniocima, poručuje psihološkinja.

RTS printscreen

 

Iz Cesida napominju da deca najviše veruju u policiju, više od polovine njih veruje da će ih policija zaštiti, dok 20 odsto njih ne vidi koja institucija može da ih zaštiti.

-Mladi smatraju u najvećem broju da su najbezbedniji u kući. Žive drugačije od pojave interneta nego njihovi vršnjaci pre nekoliko decenija. Komuniciraju više preko mreža i platformi, sede kod kuće i imaju interakciju sa drugima... Iako je 80 odsto njih najsigurnije kod kuće, treba obratiti pažnju na to da se 20 odsto ne oseća sigurno u kući. Osećaj ugroženosti je nešto što na psihološkom planu daje gore posledice od samog čina nasilja, navodi psiholog i upozorava da je način komunikacije postao nasilan i da je to ozbiljna situacija, te da decu moramo da učimo da komuniciraju na drugačiji način, blaže više nego onaj koji osuđuje nekoga.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi