Srednjoškolci ne znaju na kojoj strani izlazi Sunce, a i dalje glavobolju zadaje gramatika: Inicijalni testovi pokazali kakvo je znanje đaka

Prve  školske nedelje đaci su se "uhodavali", ali sada je usledila i prava nastava, a od početka ove nedelje i testiranje. Đaci širom Srbije radili su inicijalne testove koji se boduju, ali ne ocenjuju, a nastavnicima služe da naprave presek znanja učenika, odnosno koliko toga znaju iz gradiva od prošle godine. Prvi utisci kažu - jako malo.

Tri godine korona virusa, ali i posledice stravičnog masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" ostavile su traga na đake.

Ovaj raspust bio je duži nego ranije, pa učenici nisu mnogo mislili na učenje i gradivo.

Profimedia

"Znanje dece sve manje i manje"

- Meni je utisak osrednji, dosta toga su zaboravili, i potrebno je uložiti dosta truda. Ima dosta propuštenog gradiva od kraja prošle godine, i to je potrebno uklopiti u dosadašnje planove. Nastavnicima nije lako, i ne znaju na koji način najbolje da nadomeste to sve što je propušteno - rekla je za "Blic" Branka Popović, profesorka u ETŠ "Nikola Tesla".

Prema njenim rečima, deca su dosta izgubila u pogledu sticanja znanja tokom epidemije korona virusa.

- Za vreme korone sažimano je gradivo, radilo se onlajn, to su sve bile značajne otežavajuće okolnosti koje nikako ne bi smelo zanemariti. Kako će, i da li će deca to uspeti da nadomeste zavisi od truda nastavnika. Ono što je evidentno jeste da je znanje dece sve manje i manje - objašnjava Popović.

Prazni testovi znanja

Osvrnula se i na to da su deca u srednjim školama, mnogo manje zainteresovana da nešto nauče.

- Deca u srednjim školama, dakle do 18 godina, nisu mnogo motivisani da uče. Tu ni roditelji ne mogu mnogo da urade, sve je na nastavnicima da li će uspeti da ih motivišu da uče. Mislim da je to generalno stanje među decom srednjoškolskog uzrasta - napominje ona.

Istakla je da bi prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama i te kako značilo da imaju jednu nedelju na početku školske godine tokom koje bi obnavljali gradivo prethodnih godina.

- Neophodna nam je ta jedna nedelja za obnavljanje gradiva. Deca mnogo bolje savladaju gradivo uz našu pomoć nego kada im mi damo da oni sami rade zadatke. Dosta propusta je bilo prethodnih godina, deca nauče za ocenu, ali nije bilo prostora za utvrđivanje gradiva, pa tako nije moglo ni da dođe do ukorenjivanja znanja - naglasila je Popovićeva.

M. M./ATAImages

Suzana Mijušković, učiteljica u OŠ "Nikolaj Velimirović" u Šapcu i predsednica Saveza učitelja kaže da je njen lični utisak kao učiteljice odličan.

- Maternji jezik su uradili odlično. Ja sam kao učiteljica zadovoljna njihovim znanjem koje su stekli u trećem razredu. Matematika je takođe urađena kako bi to i trebalo da bude. Najveći postotak učenika, čak dve trećine je matematiku dobro uradio - kaže Mijušković.

Ona takođe kaže da je u srednjim školama situacija drugačija.

- Kako čujemo od kolega u srednjim školama, deca su masovno predavala prazne testove. Jednostavno im nije važno, pošto tu ne dobijaju ocenu koja se računa u prosek. Tužno je što deca danas sve više uče za ocenu nego za znanje, umesto da shvate da je sticanje znanja njima od velike pomoći u daljem životu - zaključila je.

Zaborave do 90 odsto gradiva

Kako kaže Dejan Anđelković, direktor OŠ "Kizur Ištvan" iz Subotice, učitelji i nastavnici nisu potpuno zadovoljni, jer je uvek posle duže pauze znanje slabije.

- Verujem da su, kao i prethodnih godina, rezultati 50:50, uvek 50 odsto dece ima znanje na zadovoljavajućem nivou, dok druga polovina treba da pojača znanje i obnovi gradivo - kaže Anđelović.

FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Mirjana Stevanović, direktorka u OŠ "Matko Vuković" u Subotici kaže da je prema rečima nastavnika istorije u ovoj školi situacija takva da "čim se provera ne ocenjuje, rezultati su slabiji".

- Učenike interesuje samo ocena. Trebalo bi raditi na motivaciji za sticanje znanja zbog znanja i opšte kulture. Preko raspusta se oko 90 odsto gradiva zaboravi. Na početku školske godine deci uvek treba više vremena da "otvore foldere" - kaže Mirjana.

Ne znaju "na kojoj strani sveta izlazi Sunce"

- Moji petaci su sasvim solidno uradili inicijalne testove iz biologije i geografije, prosečno u nivou znanja za jaku četvorku, što je sasvim korektan rezultat obzirom na to da su te predmete tek dobili, i da im se znanje bazira na osnovu opšteg poznavanja prirode i društva iz predmeta koji su u nižim razredima osnovne škole - kaže jedan od valjevskih nastavnika koji je od ove školske godine i razredni starešina novoj generaciji osnovaca.

Njegov kolega, takođe nastavnik u osnovnoj školi, znanje đaka šestog razreda na inicijalnom testu engleskog jezika ilustruje podatkom da su rezultati u rasponu od 50 do 98 odsto tačnih odgovora, ali ističe da je u pitanju "jako odeljenje, gde je veći deo đaka imao iznad 90 odsto tačnih odgovora".

Za razliku od njih, profesori u srednjim školama nisu toliko zadovoljni rezultatima prvih inicijalnih testova. Kao primer nepripremljenosti iznose podatak testa znanja geografije u jednoj valjevskoj srednjoj školi gde je na pitanje "na koju stranu sveta gledaš kada Sunce izlazi", čak 70 odsto odeljenja nije znalo da je tačan odgovor istok.

FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC

Najviše ih muči matematika i gramatika

Kakva je situacija u novosadskim osnovnim školama za "Blic" je govorio Petar Narančić, direktor Osnovne škole "Svetozar Marković Toza" i predsednik aktiva direktora novosadskih osnovnih škola.

- Prošla školska godina završila se na strašan način i plašili smo se kako će to uticati na učenike zato što su zaista bili opterećeni tom situacijom. Na sreću, utvrdili smo da kod učenika nema velikih odstupanja u znanju pokazanom na inicijalnim testovima u odnosu na prošlu godinu. Možemo reći da novosadske škole drže neki svoj zavidan nivo čime smo veoma zadovoljni i ubuduće ćemo se truditi da zadržimo tu reputaciju – poručuje Narančić.

Učenici tvrde da su im i ove godine najviše problema zadali zadaci iz gramatike, kako na predmetu maternji jezik, tako i na testovima iz stranih jezika.

Profimedia

Ništa manje nisu se mučili ni sa zadacima iz matematike jer su određene računske operacije „površno prešli“ krajem protekle školske godine zbog ranijeg završetka nastave tako da je to jasan signal nastavnicima i učenicima na šta treba da obrate pažnju ove školske godine.

Testovi na početku škole praksa godinama

Darko Eger, direktor OŠ "Kneginja Milica" kaže da su inicijalni testovi stalna praksa sa ciljem da pokažu na kom su nivou znanja su đaci na početku nove školske godine.

- Ti testovi se nikad i nisu u pisali u dnevnike, ali su upisivane, normalno, kod nastavnika, da bi bili putokaz za ono što bi dete trebalo da savlada. To je jednostavno u službi određivanja početne tačke sa koje dete u tekućoj školskoj godini polazi - kaže Eger za "Blic".

Te ocene se ne upisuju sumativno, već formativno, odnosno ocene se ne upisuju brojčano nego opisno. Ipak, đaci bi trebalo da se pripreme i na ocene u dnevnicima koje će im biti upisane već krajem septembra i početkom oktobra.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi