Srpska zastava kroz vekove: Srbija je puno puta kroz istoriju menjala izgled zastave, ali sve su imale jednu zajedničku stvar (FOTO)
Tri boje imaju svoju simboliku pa je tako crvena krv prolivena za zemlju, plava sloboda i beskraj kome se teži, a bela majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu
Srpska zastava kroz istoriju je menjala svoja obeležja, ali su se uglavnom smenjivale tri poznate boje u raznim kombinacijama.
Crvena, plava i bela boja su prevladavale a zastava je tokom istorije imala zvezdice, ocila, dvoglavog orla pa čak i petokraku - u zavisnosti od vremena i vlasti u tom trenutku.
Trenutni izgled usvojen je 11. novembra 2010. godine.
Postoje državna zastava, koja je za sedminu dužine zastave ka jarbolu i ima grb Srbije, kao i narodna na kojoj nema grba već je samo crveno-plavo-bela.
Naravno, tri boje imaju svoju simboliku pa je tako crvena krv prolivena za zemlju, plava sloboda i beskraj kome se teži, a bela majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu.
Nemanjićka zastava
Inače, prvi nagoveštaji o nekoj zastavi sa ovih prostora javili su se u 11. veku pod kraljem Mihailom Vojisavljevićem.
Stotinak godina kasnije dolaze Nemanjići, Srbija postaje kraljevina a oni na zastavu stavljaju dvoglavog orla i krst sa ocilima, po ugledu na vizantijsku kulturu.
Srbija pre toga nije imala zastavu jer nije postojala ni nacija, a zastave su imali samo plemići.
Tako da tehnički gledano, zastavu su imali Nemanjići i druge vladarske porodice a ne sama država.
Zapravo, najstariji podaci o bojama srpske zastave odnose se na zastavu koji je u Dubrovniku ostavio Stefan Vladislav (oko 1198-1267).
U dokumentu iz 1281. godine, koji sadrži opis dragocenosti i predmeta koje su u trezoru u Dubrovniku ostavili na čuvanje sin kralja Vladislava župan Desa i udovica Beloslava, zastava je bila od crvene i plave svile.
Inače, Stefan Vladislav bio je sin Stefana Prvovenčanog i unuk Stefana Nemanje.
Spominju se i boje drugih vladara poput Stefana Uroša Dečanskog čija je zastava bila žuta a postoji i podatak o belo-žutoj zastavi dvoglavim orlom iz vremena cara Dušana.
Zapravo, simboli na ovim zastavama mogu se smatrati osnovom za kasnije stvaranje zastave Srbije.
Buđenje nacionalizma
U 19. veku začet je nacionalizam a samim tim postaju važniji i simboli poput zastave, kao i njihov efekat.
Prvi i Drugi srpski ustanak obeležile su zastave sa simbolom krsta, odnosno svetaca - barjak krtastišma. Jasna poruka Turcima koji su tada okupirali Srbiju, da su Srbi hrišćanski narod.
Tek nakon Drugog svetskog ustanka Srbija postaje autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i počinje razvoj srpske zastave jer se javlja i ideja o formiranju nacionalne države.
Srbija, tako, dobija Sretenjski ustav Dimitrija Davidovića, prvi ustav u srpskoj istoriji, u kojem se pominje i izgleda naše zastave.
Ona je izgledala drugačije nego današnja, pa je umesto plave na treća boja bila "čelikastvo ugasita" a drugačije su bile raspoređenje i boje.
Na zastavi se pojavljuje krst sa ocilima na štitu, oivičen maslinovom i hrastovom grančicom.
Ali Sretenjski ustav traje samo 55 dana, a sa njim je ukinuta i dotadašnja zastava Srbije.
Nakon tri godine je izglasan Turski ustav, gde nije bilo reči o zastavi, da bi sultanskim fermanom Srbija dobila drugačiju zastavu koja postaje crveno-plavo-bela, a menja se i grb.
Tada se, zapravo, pojavljuje današnji raspored boja a zanimljivo je da je zastava imala četiri zvezdice u uglu, koje su bile dokaz odanosti sultanu.
Kraljevina SHS i nova zastava
Inače, Srbija 1882. godine postaje kraljevina, a Milan Obrenović prvi novovekovni kralj, koji menja i nacionalno obeležje - kneževski grb sa krstom i ocilima zamenjen je grbom sa dvoglavim orlom i zlatnom krunom.
Crveno-plavo-bela trobojka bila je u upotrebi do 1918. kada se naša zemlja pridružuje Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevini Jugoslaviji.
Tako su 1921. godine, Vidovdanskim ustavom, potvrđene boje državne zastave Kraljevine SHS kao plava, bela i crvena, u vodoravnom položaju prema uspravnom koplju.
Komunisti menjaju Nedićevu zastavu
Kvinsliška vlada Milana Nedića tokom Drugog svetskog rata promenila je zastavu koja je postala crveno-plavo-bela sa dvoglavim belim orlom u sredini.
Naravno, nakon rata komunisti dolaze na vlast pa Srbija dobija crveno-plavo-belu zastavu sa petokrakom.
Petokraka je uklonjena 1991. godine a dvoglavi orao na trobojku vraćen 2004. godine.
Dve godine kasnije Srbija stiče samostalnost a sadašnji izgleda zastava je dobila 2010. godine.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari