Akademik Vasa Čubrilović: Istorija kao životna posvećenost

Na današnji dan 1990. godine, srpska i jugoslovenska istoriografija izgubila je jednog od svojih najuglednijih i najcenjenijih naučnika, akademika Vasu Čubrilovića.

Tokom više od 70 godina posvećenog delovanja na javnoj, pedagoškoj, naučnoj i akademskoj sceni, Čubrilović je ostavio neizbrisiv trag u proučavanju prošlosti, uticao na generacije studenata i obogatio rad Srpske akademije nauka.

Rođen 14. januara 1897. u Bosanskoj Gradiški, Vasa Čubrilović je od malih nogu bio okružen istorijskim događajima. Njegov otac, Jovo, učestvovao je u srpskom ustanku 1875–1878. godine, a bio je i dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. godine. Međutim, Vasa je rano izgubio oca, a u jedanaestoj godini preminula mu je i majka Savka. Stariji brat Veljko preuzeo je brigu o njemu i tako je Vasa otišao kod njega u Tuzlu, gde je nastavio svoje obrazovanje.

Mladi Čubrilović je već u šestom razredu gimnazije postao član nacionalno-revolucionarne organizacije "Mlada Bosna". Njegovi stavovi su ga doveli do isključenja iz škole, ali je nastavio školovanje u Sarajevu, gde se povezao s drugim pripadnicima "Mlade Bosne" koji su pripremali atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Kao neposredni učesnik Sarajevskog atentata, uhapšen je i osuđen na 16 godina robije.

Nakon Prvog svetskog rata, Vasa Čubrilović je završio gimnaziju u Sarajevu i nastavio studije istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kasnije je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1922. godine. Kao profesor gimnazije radio je u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Doktorirao je 1929. godine na temu "Bosanski ustanak 1875–1878". Nakon toga je postao asistent profesoru Vladimiru Ćoroviću, a 1939. godine je postao vanredni profesor na Filozofskom fakultetu.

Drugi svetski rat prekinuo je profesorsku karijeru Vase Čubrilovića. Njegovu katedru zamenili su zatvor Gestapoa, samicom i logorom. Stradanje koje je pretrpeo u tim teškim godinama obeležilo je njegovu životnu priču. Nakon završetka rata, izabran je za ministra u vladi FNRJ, ali se takođe vratio na Filozofski fakultet, gde je 1947. godine postao redovni profesor na Katedri za nacionalnu istoriju.

Akademik Vasa Čubrilović ostvario je izuzetan doprinos na polju istoriografije. Njegovi naučni radovi su duboko uticali na razvoj srpske i jugoslovenske istoriografije. Kao predavač na Filozofskom fakultetu, inspirisao je i usmerio nekoliko generacija studenata istorije. Uz to, imao je važnu ulogu u radu Srpske akademije nauka, gde je obavljao različite funkcije, uključujući sekretara Odeljenja društvenih nauka, sekretara Odeljenja istorijskih nauka, osnivača i predsednika Balkanološkog instituta, kao i člana Predsedništva Akademije i brojnih odbora i komisija.

Akademik Vasa Čubrilović bio je neposredni učesnik istorijskih dešavanja i svedok svog vremena. Njegova posvećenost istoriografiji i njegov neumorni rad ostavili su trajan pečat na našu prošlost.

Uvaženi akademik Vasa Čubrilović preminuo je na današnji dan, 11. juna 1990. godine u Beogradu, ali njegovo nasleđe će zauvek ostati s nama, inspirišući buduće generacije da proučavaju prošlost i shvate važnost istorije u oblikovanju naše zajedničke budućnosti.

Bonus video 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi