Njegova sena i dalje plaši gospodu: Gavrilo Princip u zatvoru mučen, umro u neljudskim uslovima pre tačno 104 godine

Na današni dan, 1918. godine, preminuo je Gavrilo Princip,  tri godine i deset meseci posle atentata koji je izvršio na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Gavrilo je rođen u zaseoku Obljaj kod Bosanskog Grahova 25. jula 1894. godine. Bio je drugo od devetero dece, od kojih je šestoro umrlo u ranom djetinjstvu. Na preporuku lokalnog sveštenika, zbog čestih smrti dece, roditelji su mu dali ime po arhanđelu Gavrilu, verujući da će tako da preživi.

Roditelji Gavrila Principa, Marija i Petar/Wikipedia

Princip je, 1912. godine, izbačen iz škole zbog učešća u demonstracijama protiv austrougarskih vlasti, posle čega je napustio Sarajevo i otišao u Beograd. U srpskoj prestonici je dobrovoljno pokušao da se pridruži srpskim četničkim odredima koji su se borili protiv Osmanlija pod vođstvom majora Vojislava Tankosića. Ipak, u regrutnoj kancelariji je odbijen zbog niskog stasa. 

Ponižen, vratio se u Bosnu i Hercegovinu i narednih nekoliko meseci proveo na liniji Sarajevo - Beograd. U Beogradu upoznaje Živojina Rafajlovića, jednog od osnivača Srpske četničke organizacije, koji ga šalje (zajedno sa 15 drugih članova Mlade Bosne) u četnički centar za obuku u Vranju. Tamo je uvežbavao pucanje, korišćenje bombe i noža, a posle obuke se vratio u Beograd.

Trifko Grabež, Milan Ciganović i Princip na Kalemegdanu u Beogradu u maju 1914. godine/Wikipedia

Dok je Gavrilo boravio u Sarajevu 1913. godine, Austrougarska je proglasila vanredno stanje, primenjivala vojni zakon, preuzela kontrolu nad svim školama i zabranila sve srpske kulturne organizacije. To je među patriotskom omladinom izazvalo veliki revolt, te su mnogi počeli da razmišljaju kako da okupatoru uzvrate na tlačenje.

Atentat

Onda se, odjednom, stvorila prilika za tako nešto. Austrougarske vlasti su objavile da će 28. juna, na Vidovdan, nadvojvoda Franc Ferdinand posetiti Sarajevo. Omladina je tu posetu, pogotovo na tako bitan praznik, shvatila kao provokaciju. 

Zbog toga je Princip, zajedno sa još nekoliko prijatelja, napravio plan kako da tog dana izvrše atentat na Ferdinanda. U tom vremenu, politički atentati nisu bili retka pojava u Evropi, tako da ni ovaj nije bio nikakav presedan. 

Osvanuo je i taj dan. Franc Ferdinand i njegova supruga, vojvotkinja Sofija Hotek, stigli su u Sarajevo vozom nešto pre 10 sati pre podne. Par se vozio u trećem automobilu u šestočlanoj povorci prema Gradskoj većnici. Krov na automobilu bio je otvoren, kako bi masa imala dobar pogled na putnike.

Franc Ferdinand i Sofijua Hotek/Wikipedia

Na putu do bolnice vozač je pogrešno skrenuo u sporednu ulicu, u kojoj je Princip bio pozicioniran ispred lokalne poslastičarnice. Kada je shvatio da je pogrešio, vozač je zakočio i počeo da ide unazad. Dok je to radio, motor je stao. Princip je istupio ispred, izvukao svoj pištolj i iz neposredne blizine ispalio dva hica u pravcu automobila. Prvi je pogodio Franca u vrat, dok je drugi pogodio Sofiju u stomak. Oboje su preminuli ubrzo nakon toga.

Gavrilo je pokušao da se ubije, ali mu je pištolj oduzet pre nego što je imao priliku da ispali još jedan hitac. 

Suđenje Principu i mladobosancima/Wikipedia

Na suđenju je rekao da žali zbog ubistva vojvotkinje i da je hteo da ubije generala Oskara Poćoreka, ali da je ipak ponosan na ono što je učinio.

Austorugarska je ubrzo zbog toga započela progon nad Srbima, a sam atentat iskoristila je kao povod za napad na Srbiju, koji će kasnije prerasti u Prvi svetski rat.

Mučen u zatvoru

Pošto je bio veoma mlad za smrtnu kaznu, Princip je osuđen na 20 godina zatvora, koju je služio u češkom Terezinu. U zatvoru je bio mučen, a zbog nehumanih zatvorskih uslova, pre svega loše higijene i vlage u tamnici, razboleo se i umro neposredno pred kraj Prvog svetskog rata.

Tokom svog mučeničkog tamnovanja nije smeo da komunicira sa drugim zatvorenicima, a iz samice je mogao da izađe jednom dnevno, na svega nekoliko minuta. Desna ruka mu je amputirana zbog gangrene, a tuberkuloza ga je dotukla. Pred smrt je imao svega 40 kilograma.

Princip u zatvorskoj ćeliji/Wikipedia

 

Princip je preminuo 28. aprila 1918. godine, u 24. godini, sedam meseci pre kraja Prvog svetskog rata, te, nažalost, nije dočekao srpsku pobedu. Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu potvrđeni sa sigurnošću, već se o njima zna na osnovu svedočenja zatvorenika i stražara. 

U svojoj ćeliji iza sebe je ostavio natpis, urezan u zid: "Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu..."

Sahranjen u Sarajevu

Austrougarske vlasti, koje su bile pred kapitulacijom, posle Principove smrti su donele odluku da njegovo telo treba zauvek da nestane. Sahranjen je noću u neobeleženom grobu na mesnom katoličkom groblju, ali je jedan od vojnika koji su učestvovali u kopanju rake, Čeh po nacionalnosti, posle rata otkrio lokaciju groba.

Posmrtni ostaci Gavrila Principa i ostalih učesnika atentata su 7. jula 1920. preneseni u zajedničku grobnicu u Sarajevu, da bi 1939. bili sahranjeni u Kapeli Vidovdanskih heroja.

Na ploči ugrađenoj u kapeli na kojoj se nalazi natpis “Vidovdanski heroji”, sa imenima vidovdanskih heroja, stoje i Njegoševi stihovi: “Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi