Šokantno istraživanje! Deci se promenio mozak: Svaka nova generacija ima sve manje empatije, a ekstremni slučajevi se ponavljaju

Istraživanja su pokazala da je mozak dece postao drugačiji i da svaka nova generacija dece ima manjak empatije, gube granice i da se ponavljaju ekstremni slučajevi, izjavio je autor NTC programa i osnivač Mense Ranko Rajović.

On je za naglasio da to nije slučaj samo u Srbiji već i u svetu.

- Nije to samo kod nas problem. I u Sloveniji je u vršnjačko nasilje doseglo nezamislive razmere. To znači da mi kao društvo nismo shvatili šta se sprema i šta se dešava, a to je zapravo dramatična promena okruženja. Jako se brzo menja okruženje i mi kao društvo nismo bili spremni za to - ocenio je on.

Rajović veruje da roditelji preteruju u zaštiti dece od toga da im ne daju da padnu ili popnu na drvo, pa do toga da kupuju sve što deca požele.

Smatra da se na taj način kod dece razvija nizak prag tolerancije, bes i agresivnost u slučaju kada ne dobije sve što poželi.

S druge strane, on kaže i da roditelji često previše forsiraju decu vodeći ih na puno raznih aktivnosti i dodaje da je to besmisleno jer dete mora da ima svoje vreme za igru i za druženje, jer se bez te socijalizacije gubi mnogo komunikacije između dece, i oni se sele u virtuelni svet gde se ne zna šta ih čeka i kako oni provode slobodno vreme.

Tehnologija brža od nas

Dečiji psiholog Biljana Lajović kaže za 24sedam da je jasno da se društvo jako brzo menja isto kao i uslovi života.

- Tehnologije trče, a mi milimo. Tehnologije su mnogo brže nego što možemo mi da ih stignemo, pri čemu ne mislim na intelektualni kapacitet već na emocijalni i socijalni za život sa takvim tehnologijama. Važno je i to da smo prešli iz jednog odnosa prema deci koji je bio veoma restriktivan u drugi u kome roditlji vrlo često promenjeni, vaspitni odnos izražavaju rečima:"Kada ja nisam mogao, može moje dete". I tu je nastao ozbiljan kuršlus i dizbalans između potrebe da se u odrastanju postave granice na krajnje konstruktivan način, a sa druge strane, popuštanja za sve i svašta - objašnjava ona.

Psihološkinja nije uverena da to utiče na mozak kao organ, ali je izvesno da utiče na ponašanje dece. 

Što se tiče povećanja vršnjačkog nasilja, Lajovićeva smatra da je to rezultat ozbiljne promene društvenih okolnosti, urušenog sistema vrednosti, prilične transformacije porodice i toga što ti sistemi ne daju deci tokom razvoja dovoljno "materijala" za pravilan razvoj.

Printscreen/Tanjug

Lajovićeva se slaže sa time da se stalnim ispunjavanjem želja deci od strane roditelja, razvija nizak prag tolerancije kod njih i izaziva bes u slučaju da ne dobiju ono šta žele.

- To je potpuno logično! Dete mora da navikne da se nešto ne može. Ako se ne navikava na to od malog uzrasta, ali ne silom, nego razgovorom i jednim drugim odnosom, onda ono prvi sledeći put reaguje neprimereno a to je najčešće bes - objasnila je ona.

- Ljudi brkaju i govore danas da deca imaju velika prava, mešajući prava deteta sa tim da im se ne postavljaju granice. Deca imaju svoja, dečja prava i ona su veoma slična onima koja mi imamo kao što su pravo na život, zdravlje, odrastanje itd. A mi često govorimo da deca imaju sva prava i time sakrivamo svoju nemoć da postavio granice! Mislim da je to jako važno. Nije odgovornost deteta kako se ono vaspitava jer ono nema samovaspitavanje. Mi treba da ga vaspitavamo. A mi stalno obrćemo to da su deca ovakva i onakva, umesto da kažemo šta mi to pogrešno radimo zbog čega se deca ponašaju na loš način. Jedan deo dece se jako ljuti na tezu da nisu empatični i da nemaju razumevanja za druge. Oni kažu da ih odrasli ne poznaju. I ja mislim da je to tačno - zaključila je psihiološkinja.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi