Učenici navalili na specijalizovana odeljenja, najviše se traži IT! Markov: Sa time nisu obezbedili profesiju, bolje je upisati ovu školu
Za 1.120 mesta u IT odeljenjima već prvog dana ima 700 prijavljenih onlajn učenika
Prvog dana prijavljivanja učenika za polaganje prijemnih ispita za upis u specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničke srednje škole pristiglo je 2.000 prijava elektronskim putem.
Rukovodilac grupe za srednje, opšte i umetničko obrazovanje Ministarstva prosvete Marija Krneta izjavila je da je najveće interesovanje za upis u IT odeljenja. Tako za 1.120 mesta u IT odeljenjima do sada ima 700 prijavljenih onlajn učenika.
Krneta je naglasila da je veliko interesovanje i za bilingvalna odeljenja, kao i za Filološku gimnaziju. Inače, ove godine je slobodno oko 4.500 mesta za upis u specijalizovana odeljenja a obuhvaćene su likovne i muzičke škole
Međutim, đaci koji se opredele za učenje u specijalnim odeljenjima i dalje nisu opredeljeni za profesiju jer dobijaju gimnazijsku diplomu, kaže za 24sedam Aleksandar Markov iz
Pročitajte još:
- Oni i dalje dobijaju gimnazijsku diplomu i tu nisu sebi obezbedili nikakvu profesiju. Ima dosta takvih odeljenje, recimo za istoriju, geografiju, biologiju, hemiju... Ne mogu da kažem da su ona preterano popularna, jer to zavisi od sredine. Neretko se dešava da ostanu nepopunjena u nekim školama pogotovo kada je reč o unutrašnjosti - kaže on.
Ipak, kad se radi o velikih gradovima ona budu popunjena.
- U Beogradu se, uglavnom, popune i to pre svega IT odeljenja. A imate prošle godine i prethodnih godina da su biološko-hemijska odeljenja ostala nepopunjena. To da li je zaista veće interesovanje, možemo da vidimo kada učenici izađu na prijemne ispite i nakon što kasnije popune liste želja da hoće da upišu ta odeljenja. Tek tada ćemo moći da vidimo da li je došlo do veće promene - kaže on.
Velika razlika u programu
Što se tiče bilingualnih odeljenja, Markov kaže da njih nema mnogo.
- I zato za njih uvek vlada veće interesovanje, jer kada ih nema mnogo naravno da je veća konkurencija i teže ih je upisati - kaže on.
Profimedia
Markov objašnjava da je velika razlika između toga da li učenik ide u specijalizovano odeljenje ili "običnu" gimnaziju.
- Recimo učenik koji upisuje specijalizovano odeljenje za informatiku, on ima program koji je bliži programu elektrotehničke škole. Ja kada razgovaram sa svojim poznanicima, uvek savetujem da im deca upišu elektrotehničku školu jer nakon završetka dobijaju diplomu. U specijalizovanim odeljenjima niti su gimnazija, niti su stručna škola. Nešto su između. Oni posebno polažu maturu, a nemaju neke predmete poput latinskog, drugi strani jezik mogu da biraju da li će da uče, istoriju imaju dve godine... opšteobrazovni predmeti iz klasične gimnazije su ili izbačeni ili svedeni na manji fond časova - kaže Markov.
Zaključuje da su specijalizovane škole, zapravo, više priprema za određene fakultete na nešto višem nivou nego što je to gimnazija koja daje jedno široko znanje.
S druge strane, Jasna Janković iz Unije sindikata Srbije
koliko mi se čini i prethodnih godina je bilo veliko interesovanje za it odeljenja i bili su brzo popunjavanja.
- A što se tiče bilingvalnih odeljenja, to jeste novina ove godine s obzirom da je trend da deca uče starne jezike da bi im bilo lakše da se snađu u inostranstvu. Ta odeljenja imaju manje učenika i mislim da se sva popune - rekla je ona i dodala da u specijalna odeljenja ide po 24 učenika ali kada dele na grupe, recimo informatika vežbe, to su grupe po 12 učenika gde se mnogo lakše radi i deca se rado drže ovih programa - kaže ona.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari