Opasne bakterije otporne na antibiotike kruže po Srbiji: Mogu napasti bešiku, pluća, pa čak i izazvati sepsu!
Tri vrste bakterija su najčešći uzročnici bolničkih infekcija
Tri vrste bakterija - klebsiela, acinetobakter i pseudonomnas, razvile su rezistenciju na većinu antibiotika koji se koriste u Srbiji, a mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Ove bakterije su najčešći uzročnici bolničkih infekcija, pa su tako pacijenti u bolnicama najviše na njihovom udaru.
- Mogu izazvati infekcije urinarnog i respiratornog trakta, biti prisutne u krvi, izazvati bakterijalnu sepsu... Tako da kada je reč o bakterijama koje su rezistentne na antibiotike, ne postoji samo jedna infekcija koju izazivaju, već se radi o širokom spektru infekcija - kaže za 24sedam prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Dr Ćirković kaže da su ove tri vrste bakterija najčešći uzroci bolničkih infekcija, gde se obično i "dobijaju".
Pročitajte još:
Ako je za utehu, protiv njih se i dalje možemo boriti na nekoliko načina.
- To možemo uraditi novim antibioticima koje imamo registrovane u Srbiji već nekoliko godina. Zatim, tu su razne mere prevencije i kontrole bolničkih infekcija. Ali moram naglasiti da je oblik mere prevencije i vakcinacija, jer prevencijom virusnih infekcija, preveniraju se njihove komplikacije, a to su bakterijske infekcije. Tako da ako preveniramo grip ili koronu, onda ćemo sprečiti mogućnost da se na neku virusnu infekciju nadoveže bakterijska koja će zahtevati antibiotike - dodaje doktorka.
24sedam/Radovan Marković
Rezistencija na antibiotike kod bakterija se razvija upravo zbog toga što se u Srbiji koristi velika količina ovih lekova.
Primetno je da većina lekara opšte prakse pacijentima koji imaju virusno oboljenje prepišu antibiotike, iako se njima leče bakterije.
Evo zašto su rezistentne
Međutim, dr Ćirković kaže da to nije jedini razlog zbog koga se razvija rezistencija kod bakterija.
- Nekada i sam pacijent ima takvu kliničku sliku i parametre koji ukazuju na bakterijsku infekciju, pa se zato daju antibiotici. Ali moramo biti objektivni i reći da neki pacijenti smatraju da je najbolji lekar onaj koji daje antibiotik. I ako im on ne propiše antibiotik, oni promene lekara. Zato moramo biti iskreni i reći da je odgovornost na obe strane - objašnjava doktorka.
Udruženje pacijenata upozorava na antibiotike
Udruženje pacijenata Srbije i stručna javnost upozoravaju da neracionalna upotreba antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antimikrobne lekove, što može dovesti do teških posledica po ishode lečenja, posebno kod pacijenata koji se leče u bolničkim uslovima.
- Otpornost bakterija na antibiotike poprima razmere pandemije i nastavi li se ovakav trend, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti - rekao je Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Procenjuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta, ukoliko ne budu preduzete opsežne mere racionalne upotrebe antibiotika.
- Postoji pritisak pacijenata ili roditelja da se za dete da antibiotik, a postoji i realna opasnost da se razvije bakterijska infekcija. Znači, imamo više faktora koji su u priči. Zbog toga moramo da budemo odgovorni, kako lekari, tako i pacijenti, da bismo ovu situaciju stavili pod kontrolu - naglasila je dr Ćirković.
Postavlja se i pitanje šta možemo da očekujemo u budućnosti, odnosno da li ćemo imati još više vrsta bakterija koje su rezistentne na antibiotike.
- Sve zavisi od toga kako se budemo ponašali. Ako budemo odgovorni, onda ćemo rezistenciju zaustaviti. Možemo smanjiti potrošnju nekih antibiotika koje sada često koristimo - objasnila je ona.
24sedam/Katarina Mihajlović
Pre epidemije korone bili smo na dobrom putu smanjenja upotrebe antibiotika, a doktorka kaže da smo ih koristili za oko petinu manje. Međutim, kovid je sve to poremetio, pa sada moramo da se vratimo na prethodno stanje.
- Uspeli smo da smanjimo upotrebu antibiotika od 2015. do 2020. godine za 20 odsto. Bilo bi idealno da smo mogli da nastavimo taj trend, ali je onda došao kovid. Međutim, sve zavisi od situacije, pa ako je velika potrošnja antibiotika, onda je treba postepeno smanjivati. To ne može da se postigne preko noći, već to traje godinama - zaključila je dr Ćirković.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari