Srbi preteruju sa antibioticima, preti nam rezistencija: Previše ovih lekova može dovesti do smrti!
Centar za kontrolu bolesti upozorava da se nalazimo u jednom talasu narastajuće rezistencije na antibiotike
Prekomerna upotreba antibiotika nije u vezi samo sa Srbijom, međutim činjenica je da mnogi u našoj državi imaju naviku da uzimaju lekove čim se nakašlju. Ipak, pojedine bakterije u našem organizmu mogu da postanu otporne na antibiotike što svakako ne bi bilo dobro.
- Postoji zloupotreba antibiotika ali ne samo u Srbiji. Antibiotici su često zloupotrebljeni jer ih naš narod uzima kada ima temperaturu misleći da će im pomoći da se reše uzroka temperature. To naravno nije tačno zato što je antibiotik lek koji deluje na bakterije. On ne deluje na viruse, gljivice, parazite i ima mnogo drugih mikroorganizama na koje uopšte ne deluje - kaže infektolog prof. dr Siniša Sević iz Klinike za infektologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Sević dodaje da bismo znali da li je virus ili bakterija trebalo bi da se javimo svom doktoru gde će nam izvaditi krvnu sliku i CRP.
- Doktor će na osnovu krvne slike videti da li je u pitanju virusna ili bakterijska infekcija. A na osnovu CRP će videti da li to zahteva neko dodatno lečenje ili je dovoljno da popijemo lek za skidanje temperature i uzmemo vitamine - napominje naš sagovornik.
Pročitajte još:
Alarmantni podaci
Centar za kontrolu bolesti upozorava da se nalazimo u jednom talasu narastajuće rezistencije na antibiotike i da to može dovesti do toga da u Evropi godišnje bude 35.000 smrti koje su posledica smrti od bakterija koje su otporne na antibiotike - upozorava naš sagovornik i dodaje:
- 25, 6 definisanih dnevnih doza na 1. 000 stanovnika pre Covida do preko 30 definisanih dnevnih doza na 1.000 stanovnika tokom Covid pandemije što predstavlja porast od 20 posto.
Šta se dešava sa organizmom ako se unese prevelika količina antibiotika?
- Zloupotreba antibiotika ne podrazumeva preveliku količinu već podrazumeva upotrebu antibiotika kada oni nisu neophodni. Različite bolesti se leče različito i onda bi u tom smislu mogli da kažemo ne prevelika količina, nego preduga terapija. Neke infekcije se leče pet dana, neke sedam ili deset. A neke teške infekcije kičmenog stuba se leče nekoliko nedelja u bolnici - objašnjava prof. dr Sević.
Profimedia
Sagovornik 24sedam kaže da antibiotici nisu mnogo "pametni" lekovi.
- Oni deluju na mikrooganizme i kad god pijemo antibiotik ubijamo mikroorganizme, ubijamo bakteriju koja je uzročnik bolesti i pritom ubijamo i naše bakterije koje na štite od infekcije i koje čine našu crevnu floru. Nepravilna upotreba antibiotika dovodi do pojave proliva, a jedan od najtežih je onaj koji je uzrokovan bakterijiom koja se zove klostridijum dificile i to se najčešće javlja kod ljudi koji su predugo uzimali antibiotike i koji su lečeni u bolnici i koji imaju druge dodatne bolesti. I onda ta upala debelog creva uzrokovana ovom bakterijom može da bude toliko teška da ishod bude smrtonosan - zaključuje prof.dr Sević.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari