Crni presek: Za tri meseca u Srbiji ubijeno 5 puta više žena nego u istom periodu prošle godine!

U Srbiji su prošle godine ubijene 24 žene, a crni presek od početka ove godine je 10 žena.

Poslednja žrtva bila je majka petoro dece iz Jagodine koju je nevenčani suprug tukao do smrti.

Nasilje u porodici je u našoj zemlji, nažalost, svakodnevica, a prema izveštaju MUP-a, prošle godine evidentirana su 4.464 slučaja ovog krivičnog dela.

Andrijana Radoičić, koordinatorka programa Udruženja građana "Atina" istakla je za 24sedam činjenicu da smo svedoci da iz godine u godinu zastrašujući broj ubijenih žena samo raste. 

- Broj femicida nije zabrinjavajući samo ove godine, već iz godine u godinu svedočimo porastu broja žena koje su ubijene od strane članova svoje porodice. Ove godine je ta cifra viša nego u prethodnoj, ali to ni ne sme da nas mnogo čudi ukoliko se sagleda šta je urađeno, odnosno šta sve nije urađeno da bi se ovaj trend spečio.

ATAImages/A.K.

I Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće , je za 24sedam govorila o fatalnom ishodu porodičnog nasilja u našoj zemlji.

- Prošle godine u ovom periodu bile su dve ubijene žene, što je znatno manje u odnosu na ovu godinu. Svake godine očekujemo da se taj broj smanji, da se nešto promeni, da ćemo uspeti da zaštitimo žene od takvog nasilja sa fatalnim ishodom - kaže ona.

Zakoni su dobri, ali se ne sprovode kako treba

Postavlja se pitanje, kako je moguće da broj ubijenih žena svake godine eksponencijalno raste i na koji način  može da se doprinese da se spreče fatalni ishodi. Obe sagovornice saglasne su u tome da je osnovni problem sprovođenje zakona kojim bi se ovaj problem smanjio.

Kako je istakla Andrijana Radoičić, u našoj državi jeste sve regulisano u zakonu ali zakoni i propisi nisu dovoljni da bi se neka pojava sprečila. 

- Pored preventive koja je, naravno, nephodna, ono što je potrebno jeste da se obezbedi poštovanje zakona i propisa koji postoje, kao i sankcije za one koji taj zakon moraju, a odluče da ga ne primenjuju - objašnjava ona.

Profimedia

O zakonskoj regulativi govorila je i Vesna Stanojević koja je, potresena svakodnevnim vestima o nasilju u porodici, govorila i o eventualnom pooštravanju kazni za nasilnike.

- Mi možemo da donesemo hitne mere da se nasilje kažnjava doživotnim zakonom. Postavlja se pitanje, da li bi se neki ljudi odlučili na tako nešto, da vrše nasilje nad decom i ženama da znaju da ih čeka doživotna robija? - kaže Stanojevićeva.

Kako smanjiti broj ubijenih žena?

Kako se uglavnom govori o posledicama nasilja u porodici i konačnom, često fatalnom ishodu, kaznama i načinu na koji će se tretirati prestupnik, postavlja se pitanje da li vredi posvetiti se prevenciji potencijalnog nasilja, bilo vršnjačkog, bilo porodičnog.

Da li bi se broj ubijenih žena smanjio ukoliko bi se agresivno ponašanje saseklo u korenu time što bi se nasilničko ponašanje prepoznalo i sprečilo mnogo pre nego što dođe do užasnih posledica, pa i ovih najtežih, koji se završavaju smrtnim ishodom? Neki su mišljenja da nasilnici svoje frustracije i traume iz detinjstva i mladosti kasnije ispoljavaju na svojim žrtvama, a Andrijana Radojičić smatra da to svakako ne može biti opravdanje.

Profimedia

- Jedna od glavnih zabluda jeste da su nasilnici osobe koje su u detinjstvu imale neku traumu ili i same trpele nasilje. Psihološki gledano, za tim postoji mogućnost, ali to nije pravilo - rekla je za naš portal Radojičić i dodala da jedino pravilo koje važi među nasilnicima jeste da oni veruju da njima pripada pravo da vrše nasilje.

- Nasilnici nastavljaju sa svojim ponašanjem dokle god su u mogućnosti da sa njim nastave, odnosno sve dok se to ponašanje ne sankcioniše i ne zaustavi! - kaže ona.

Mnoge žene koje svakodnevno trpe nasilje isto ne prijavljuju iz straha, ali i zablude da će se nasilnik promeniti. Vesna Stanojević apeluje da se nasilje uvek prijavi i ukazuje na činjenicu da nasilnik uvek ostaje nasilnik!

- Savet je da prijave nasilje i da se sklone. Moraju da shvate da im niko neće pomoći ukoliko one ne pomognu same sebi, jer je to najvažnije. Žena mora da ima u glavi da ona hoće da pomogne sebi i da iz tog problema izađe, a ne da očekuje da joj neko drugi reši problem i da se nasilnik promeni. To se ne dešava! On ostaje isti, a ona je osuđena da to trpi doživotno ako ne prijavi i ako se nikome ne obrati za pomoć! - kaže Stanojevićeva.

Šta posle prijave nasilja?

Strah je najčešći razlog zbog kog žene trpe nasilje, a kada se konačno odvaže da isto prijave dolazi do novih frustracija i strahova da će doći do osvete.

Istraživanje koje je sprovelo UG "Atina" pokazalo je da postojeći kapaciteti sigurnih kuća u Srbiji odgovaraju na tek četvrtinu propisanog minimuma. 

- Činjenica je da u sigurnim kućama u Srbiji nedostaje više kapaciteta. Pored toga nedostaju I kvalitetni programi koji će se sprovoditi u sigurnim kućama. To je prostor koji mora da bude usmeren i na bezbednost I sigurnost, ali i na osnaživanje, pružanje podrške, rad sa decom I ženama na prevazilaženju traumatskog iskustva a ne samo prostor na kom će se porodica neko vreme skloniti od nasilnika - rekla je koordinatorka programa UG "Atina".

Profimedia

Pored smanjenog kapaciteta, kao veliki problem izdvojila se činjenica da često dolazi do kršenja tajnosti lokacija sigurnih kuća, što dovodi žene u opasnost, ali i razvija novi strah od toga da je nasilnik ne pronađe. Nedostatak poverenja je, kako istiće Andrijana Radojičić, ključni problem.

- U primerima žena koje su ubijene u prethodnim godinama, čuli smo da su neke od njih i prijavile nasilje, bile vidljive za sistem, da su svi delovi sistema donekle reagovali, možda i pokušali nešto da urade ali da je ishod bio ubistvo žene. Ti primeri posebno zabrinjavaju jer je u tim situacijama besmisleno negirati odgovornost, jer ona zaista postoji. Glavni problem sa kojima se žene suočavaju kad prijavljuju nasilje jeste nedostatak poverenja. Onda kada prevaziđemo ovaj problem, verovatno ćemo imati i situacije da je više žena upućeno na različite usluge između ostalog i sigurne kuće

Cilj je, kako zaključuje i sagovornica, ohrabriti žene da nasilje uvek prijave, ali je velika odgovornost i na institucijama koje će pružiti ženama pre svega poverenje, a onda i podršku, pre svega psihičku, verbalnu, a potom i u vidu utočišta i sigurnosti.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi