Svetski poznati futurolog predviđa budućnost Srbije i sveta: Biće 20 novih nacija, takmičićemo se s robotima, Balkan će biti kao Švajcarska

Jedan od najpoznatijih svetskih futurologa Magnus Linkvidst u intervjuu za 24sedam otkrio je kako vidi budućnost čitavog sveta, ali i Srbije i Balkana. Linkvidst smatra da će ljudi živeti duže nego danas, da će postojati svega 600 gradova na čitavom svetu koji će biti "specijalizovani".

Kakav će svet biti za 50 godina? Po čemu će se najviše razlikovati od današnjeg?

- Neprijatno pitanje koje se obično izbegava sa "ne znam" ili što bi rekli mi futurolozi "ne predviđam". Biću hrabar i napraviću neka smela predviđanja. Ako grešim, kupiću vam čašu šampanjca kad se sretnemo 2072. Za pedeset godina, svet će biti bolji na neverovatne načine. Živećemo 20 do 30 odsto duže nego danas, kao vrsta i okupljati se u oko 600 gradova širom sveta. Ovi gradovi će biti pomalo slični, kada su u pitanu brendovi i način života, ali i veoma jedinstveni kada je reč o onome za šta su specijalizovani. Baš kao što je Las Vegas dobar za kockanje, a Dubrovnik za drevno razgledanje, svaki grad će imati svoj razlog postojanja, za stanovnike i turiste. Od 500 najvećih kompanija u 2072. godini, većina danas ne postoji, ali će se pokrivati polja proizvodnje energije, nanotehnologije, biogenetičkog inženjeringa i urbanih alata za životni stil. Imaćemo najmanje 20 novih nacija širom sveta, a nacije koje nisu postojale 2002. osvajaće nagrade na olimpijadama i svetskim kupovima. Roboti će se takmičiti na velikim sportskim događajima zajedno sa ljudima. Loš engleski će i dalje biti najprisutniji jezik na svetu i većina globalnog kulturnog i kulinarskog "izvoza" doći će iz Afrike, kao što je Azija bila dominantna u poslednjih 20 godina.

Kakva je sudbina malih država poput Srbije? Hoćemo li se svi utopiti u neku globalnu priču?

- Zemlje su podeljene na urbane i ruralne. Ekonomija teži biti urbana. Nacionalni duh je više ruralni. Svaka država, velika ili mala, treba da pronađe dobre, racionalne i emotivne, razloge da gradovi ulažu u sela. Sela će biti regionalna, a ne globalna. Zamislite kako bi region bio sjajan s globalno konkurentnim sportskim timovima, turističkim odredištima, znanjem, iskustvom i akademijom. Novi Balkan bi postao kao Švajcarska ili kao Nordijska regija. Pronađite način da to ostvarite, a koji ne uključuje nasilje i čeka vas veličanstvena budućnost.

Ustupljene fotografije/Wouter Roosenboom

Mislite li da će nacije jednog dana nestati ili izgubiti smisao?

- Svaka ideja ima rok trajanja, ali dugi poluživot. Koncept nacije star je oko 300 godina. Zamišljam da će nestati za sledećih 300 godina i da će ga zameniti gradovi i regije.

Čini se da zbog velikog broja ratova, ali i migracija, jača desnica u Evropi. Mislite li da ćemo se vratiti u vreme novih podela?

- Politička klatna se obavezno ljuljaju napred-nazad u demokratijama. Podele su sada zapravo manje nego 1.900-ih, ali možemo ih jasnije videti na društvenim mrežama i 24-časovnim informativnim kanalima. Kovid pandemija je verovatno bila najglobalnija ikada - gde god da smo pogledali, svi su osećali i pričali o istoj stvari.

Svedoci smo da deca sve više koriste moderne tehnologije, poput mobilnih telefona, za igru. Hoće li "klasične" igračke nestati jednog dana?

- Tehnologije nikada ne umiru, one se samo unapređuju. Sveće su i dalje posao od milion evra, ali koristimo ih za romantiku, a ne za osvetljenje. Vidim decu kako igraju "Magic Gathering", igru sa pravim kartama. Dakle, što ljudi imaju više virtuelnog, više fizičkog će želeti.

Znanje nikada nije bilo dostupnije, ali se ne čini da ljudi žive mnogo bolje niti da su pametniji. Ili je to zabluda?

- Znanje nije ekvivalentno mudrosti. Mudrost zahteva vreme, perspektivu i spremnost da se suočite sa neugodnim istinama. Dostižemo je, ali sporije nego što se dešava eksplozija znanja. Pogledajte kako mladi danas ponovno otkrivaju drevnu mudrost tako što popularni govornici i autori govore o biblijskim pričama i rimskom stoicizmu.

Ustupljena fotografija/Walter Naeslund

Takođe, nikada nije bilo više načina za komunikaciju, a čini se da nikada manje ljudi nisu komunicirali između sebe. Hoće li doći dan kada će ljudi više komunicirati elektronski nego govorom?

- Ne slažem se. Dvosmerna komunikacija danas je norma, ali se ne odvija uvek putem reči. Emodžiji su novi hijeroglifi, a video je nova pisana reč. Ljudi provode puno više vremena pišući, tj. tipkajući, danas nego što su to činili 1.900-ih.

Kako inovacije mogu ubrzati put u budućnost? Činjenica je da ponekad ljudi ne žele promene i da ne mogu odmah da prihvate sve novo?

- Napredak nauke, nove tehnologije, inovacije, ali i savremene potrebe ljudi, promenili su način na koji živimo, hteli mi to priznati ili ne. U istoriji je uvek postojao otpor prema promenama, to je u ljudskoj prirodi, ali na kraju pobeđuju prave stvari. Zahvaljujući novim tehnologijama, poboljšani su proizvodi koje svakodnevno koristimo, odnosno pojavila su se bolja rešenja. Samo to treba ljudima objasniti. Šta ta promena znači za njih i njihovu okolinu, odnosno, da se može smanjiti štetan uticaj na pojedince, društvo ili okolinu. Te bolje alternative u obliku električnih automobila, štednih sijalica ili u nekim drugim industrijama sada nude priliku da značajno smanjimo rizike. Zato treba prihvatati inovacije gde god je to moguće.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi