"Lični podatak danas je konvertibilana valuta, kojom se trguje, profiliše, ali i manipuliše!"

– Koliko često dolazi do zloupotrebe ličnih podataka to niko ne zna! Pa čak ni poverenik koji je glavni organ za zaštitu podataka u Srbiji. Manjak informacija nastao je jer se ljudi, kojima su podaci zloupotrebljeni, često i ne žale. Nažalost, naši građani, a pritom mislim i na mlađu populaciju, posebno one tinejdžerskog doba, još nisu svesni opasnosti prekomernog davanja podataka i posledica koje mogu nastati zbog toga – kaže Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u intevjuu za “24sedam”.

Koje su posledice?

-Bezbrojne! Od krađe identiteta i zloupotrebe tih podataka u lične ili komercijalne svrhe, do “pranja novca”, maltretiranja i uznemiravanja u virtuelnom svetu.

Najčešći primeri zloupotrebe podataka su… Na šta se naši ljudi najviše žale?

– Najbolji primeri svakako su društvene mreže. Primera radi, kada želite da skinete neku aplikaciju, vi dajete sve podatke koji vam se traže. I tako ulazite u jedan začarani krug. A, to je trenutak da zastanete i zapitate se – kako to da većina društvenih mreža nudi besplatne aplikacije, a njihovi osnivači su najbogatiji ljudi na svetu? To je samo naizgled kontradiktorno, a odgovor na to pitanje, u stvari, pokazuje da je lični podatak danas najkonvertibilanija valuta, kojom kompanije kasnije trguju, odnsono prosleđuju drugima i profilišu vas. Do manipulacije dolazi uz vašu suglasnost ili neznanje. To najbolje znaju oni građani koji su jednom ili dvaput koristili usluge sajtova koji nude smeštaj u inostranstvu, a nakon čega ne mogu da se odbrane od silnih sličnih ponuda. Treba napomenuti da nije u pitanju neko paušalo nuđenje, već je ono u skaldu sa onim što ste vi do tada koristili – a to znači da vaši podaci iskorišćeni. Ne samo mejl adresa ili ime i prezime, već i vaše navike.

A naručivanje preko interneta?

-Isto tako. Ako ste naručivali preko interneta, sličnu robu će vam nuditi stalno. Takođe, bilo je građana koji su se žalili da, kada prolaze pored neke kompanije od koje su ranije naručivali robu, u tom trenutku im se na mobilnom telefonu pokazuje ponuda kompanije ili njena reklama. Naravno, to se dešava i zbog deljenja lokacije na mobilnim uređajima.

Prethodnih nedelja učestali su telefonski pozivi građanima za vakcinaciju. Nepoznate osobe zovu ih na fiksne telefone, znaju njihova imena i prezimena. Odakle im ti lični podaci ljudi?

– U takvim situacijama potrebno je biti izuzetno oprezan. Praksa je pokazala da, na primer, u vreme predizbornih kampanja, ljudi dobijaju telefonske pozive i pitanja da li će i za koga da glasaju. E, tu postoji jedan jako bitna stvar. Velika je verovatnoća da čovek koji vas poziva nije onaj za koga se pretstavlja ili da ne zove u ime onoga za koga tvrdi da radi. Slična je situacija važi i za promocije, a moguće je da se dogodi zloupotreba i pri pozivima za vakcinaciju. Ljudi ne mogu da provere ko ih zove, ali moj je savet je da u takvim situacijama kažete da niste zainteresovani i da ne želite da diskutujete. A, ako se pitate odakle im vaši podaci, moguće je da su vas našli preko belih strana, a postoji i verovatnoća da ste im ih sami dali. Treba se podsetiti da li ste nekad potpisali neku peticiju, gde ste ostavili i kontakt telefon “na izvolite”.

Za šta se zalažu poverenici i koliko se poštuje Zakon o zaštiti podataka ličnosti, koji je na snazi od 2019. godine? 

– Najveći problem imali smo sa kompanijama koje nemaju predstavništvo u Srbiji. Mi smo se zalagali da, u odnosu na zaštitu podataka, te kompanije odrede svog predstavnika. Kada je zakon stupio na snagu, pre dve godine, nijedna kompanija to nije uradila. Onda smo se obratili najjačim među njima i posle nekoliko meseci diplomatskog ubeđivanja uspeli smo da izdejstvujemo da “Gugl” i sve njihove platforme dodele predstavnika i u našoj zemlji. “Jahu”, “Vajber”, “Vizer”, “Alibaba”, “Jandeks” su to i učinili, ali “Fejsbuk”, kao mreža koja se najčešće i koristi, nije. Sada, ukoliko se dogodi zloupotreba, poverenik ne može ništa, već sam korisnik mora da se obraća sedištu kompanije u Kaliforniji, ili predstavniku za Evropsku uniju, koji je, opet, sa druge strane, samo za članice te zajednice. Vodite računa kada dajete podatke takvim sadržajima, jer korisnik je gospodar svojih podataka samo jednom – u trenutku dok ih postavlja na mrežu.

Da li to znači da nigde i nikome ne dajemo svoje podatke?

– Treba biti oprezan, ali ne možemo reći da nikada ne treba davati podatke, posebno ako želite nešto da ostvarite. Nekad su podaci i neophodni, ne možete da ostvarite neko pravo ako ih ne date, ali mora da postoji zakonski osnov za obradu podataka. Kompanije su ranije, pre donošenja Zakona, tražile mnogo više podataka nego što je to realno bilo potrebno. Moj posao, odnosno posao svih poverenika, je da u narednim godinama, sredimo to i osiguramo da se uzimaju isključivo oni podaci koji su neophodni za obradu, kako lice, čiji se podaci obrađuju, ne bi bilo ugroženo.

Šta je sa doznakama za bolovanje koje sadrže i šifru bolesti, a nju ne bi trebalo da vidi niko drugi, osim lekara i pacijenta?

-Ta agonija traje godinama, nadam se da ćemo uspeti da je rešimo, a kao prioritet trenutno su nam doznake za bolovanja. One se dostavljaju poslodavcu, ali, pored ličnih podataka, sadrže i šifru bolesti. Zalagaćemo se za to da ta šifra ne bude dostupna svima, nego da se napravi neka druga vrsta forme gde bi bila zadovoljena potreba poslodavca – da zna da je zaposleni na bolovanju, a istovremeno da se podatak o bolesti zaposlenog ne iznosi i ne bude transparentan. Posebno što se radi o jednoj vrsti posebno osetljivog podataka koji se posebno štite i čiju obradu zakon, u principu, i zabranjuje, osim u navedenim situacijama.

Na koji način su deca izložena krađi ili zloupotrebi podataka?

Pročiatjte još

Srbi na udaru hakera na Fejsbuku! Kradu lične podatke da bi došli do vašeg tekućeg računa – jednu stvar ne smete nikako uraditi

Deca i društvene mreže: Šta svaki roditelj može učiniti da zaštiti dete na internetu?

– Najbolji primer za to su igrice. Preuzimanje igara sa internet prodavnica čini se jednostavo iz razloga što mnogi preskaču ključni korak, a to je čitanje politike privatnosti. Priznajem, dosadna je, pisana sitnim fontom, često na engleskom, ali neka deca ulože napor, obrate se drugarima, roditelju, nastavniku, ili drugoj starijoj osobi iz okruženja, a koja će moći da prepozna da li postoji rizik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi