Istraživali smo: Šta da radite ako naprave lažni profil sa vašim slikama i imenom? Nemojte činiti ovu stvar!

Zloupotreba internet profila na društvenim mrežama postala je svakodnevna pojava, a sem velike neprijatnosti može napraviti i ozbiljne probleme korisnicima. Jedna od čestih zloupotreba je pravljenje lažnih profila, koje se najčešće dešava javnim ličnostima, ali i ljudima koji se ne bave javnim poslom.

Na mrežama možete često videti da se prave lažni profili ličnosti tako što se “kopira” njihov pravi profil krađom fotografija i imena. Nije retko ni da onda kradljivac profila nastavi da komunicira sa ljudima preko tog novog, lažnog profila.

Ljudi retko posumnjaju, obično im neko javi

Bojan Perkov, istraživač SHARE Fondacije, objasnio je za “24sedam” kako da se ne nađemo u ovakvoj situaciji.

– Neophodno je smanjiti broj podataka koje javno delimo o sebi na internetu, naročito kada je reč o fotografijama i drugim detaljima, koji nas mogu identifikovati. Imajući u vidu sve češću eksploataciju javno dostupnih podataka sa interneta, mera predostrožnosti može biti i stavljanje slika poput apstraktnih grafika ili vizuala kao profilnih fotografija – kaže on.

Međutim, problem je u tome što ljudi često i ne znaju da im je profil “prekopiran”.

– Obično se dešava da se o tome sazna posredstvom prijatelja, poznanika ili kontakata, jer zaista će retko ko ciljano da traži lažne profile, osim ako je reč o poznatim ličnostima i ljudima koji u značajnoj meri zavise od digitalih identiteta, npr. kreatori sadržaja poput jutjubera – navodi Perkov.

Prijaviti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal

Ali, šta ako je neko već napravio vaš lažni profil i time zloupotrebio vaš identitet? Perkov kaže da to treba prijaviti određenoj platformi.

– Najpre je neophodno da prijavi (“report”) lažni profil određenoj platformi, kao što su Fejsbuk ili Tviter, i odabere opciju da se navedeni profil lažno predstavlja. Ako platforma na kojoj je napravljen lažni profil zloupotrebom tuđih podataka ima imenovanog predstavnika za pitanja podataka o ličnosti u Srbiji, kao što je recimo Gugl, građani se u tom slučaju mogu obratiti i lokalnom predstavniku. Ukoliko je reč o ozbiljnijoj povredi prava ličnosti, na primer ako korisnik diskriminiše nekoga, širi mržnju ili preti na profilu pod tuđim imenom i fotografijom, neophodno je prijaviti takvo ponašanje policiji ili Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal – objašnjava Perkov.

Međutim, advokat Borivoje Obradović kaže za “24sedam” da je iskustvo pokazalo da se u ovom slučaju bolje obratiti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

– Ako se desi, podnosi se prijava tužilaštvu koje se onda obraća toj mreži i traže da se profil blokira, ugasi i slično. Vi u prijavi dostavljate posebnu URL adresu profila koji prijavljujete, da bi se izbegla zabuna ako ima više profila pod istim imenom. Ako bi pojedinačna lica sama obraćala mreži, teže bi nešto postigli. Ovo je brži put. Čak i ako neko koristi telefon, tj. da je u pitanju dinamička IP adresa, tužilaštvo postupa prema broju telefona i tako može da pronađe lice koje je izvršilo podvalu – objasnio je Obradović.

Delo se može različito tretirati

Pročitajte još:

Bjelovar u šoku: Majka putem Fejsbuka prodavala pedofilu slike i snimke svoje ćerke

Zanimljivo je da se prema Krivičnom zakoniku ovo delo može tretirati na razne načine, pa od toga zavise i kazne.

– U zavisnosti od toga šta su okolnosti slučaja, postoje krivična dela koja se tiču neovlašćene obrade podataka o ličnosti i neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka. Kazne su novčane, ali su za teže oblike predviđene i zatvorske kazne. Međutim, pitanje je koliko postoji mogućnosti i kapaciteta da se ovakva krivična dela procesuiraju, imajući u vidu količinu sadržaja koji se konstantno objavljuje na internetu – kaže Bojan Perkov.

Tako, recimo, Krivični zakonik za objavljivanje fotografije lica bez pristanka propisuje kaznu i do dve godine zakona. Ali, advokat Obradović kaže da se mogu voditi i sporovi po drugim osnovama, kao što je korišćenje autorskog dela.

– Recimo, za korišćenje fotografija autorskog dela od kazne su od 6 meseci do 5 godina zatvora. Mnogo zavisi od konkretnog slučaja – objasnio je on.

Šta kaže Krivični zakonik

Krivični zakonik ima nekoliko članova koji mogu biti povezani sa ovim slučajem. Tako lice koje “objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”. Isto tako, ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi