Srpsko zlato se gomila u nebo, a biće ga još

Srbija i u vreme velike svetske krize, kada se obično rasprodaje najvrednije što se ima ili se umešno zaradi na skupoj robi, nastavlja da uvećava svoje devizne rezerve.

A tako će biti i dalje, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući da će država svoje rezerve uvećavati i kupovinom iz novog rudnika “Čukaru Peki”, koji će kineski Ziđin otvoriti u aprilu ili maju sledeće godine.

Vučić kaže da se “kupovina zlata pokazala kao dobra strategija, naročito u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona“, a nastavak takvog opredeljenja nedavno su za 24sedam potvrdili i iz Narodne banke Srbije.

– Iz ugla upravljanja deviznim rezervama, kupovina zlata se obavlja radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja čime je ojačana finansijska stabilnost zemlje. Snažan rast cene zlata je prisutan od početka 2019. godine, a dodatno je intenziviran tokom 2020. godine, usled krize izazvane korona virusom koja je dovela do značajnog pada ekonomske aktivnosti na globalnom nivou i neizvesnosti oko brzine oporavka svetske ekonomije, a time i uticala na rast tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom – rekli su nam iz srpske centralne banke.

Ubrzani oporavak

Srbija danas ima najveće rezerve zlata u svojoj istoriji a one su se približile i onima koje je imala mnogo veća SFRJ Jugoslavija. Krvavi raspad SFRJ i mučne devedesete Srbija je okončala velikim deviznim rezervama, jer je dobila najviše od zlata bivše države – 36,52 odsto, ali je u periodu 2000. do 2002. Srbija prodala čak 22 tone zlata i oborila rezerve na ispod deset tona.

Od tada kreće oporavak, koji je kontinuiran ali je u poslednjih nekoliko godina znatno ubrzan. Samo u periodu 2019/2020 zlatne rezerve su skočile sa 20 tona za neverovatnih 75 odsto.

Trenutno je u trezorima NBS i inostranstvu više od 35 tona srpskog zlata, što prema trenutnim cenama zlata od oko 1.840 dolara za uncu, iznosi oko 2,1 milijardu dolara, i solidan je iznos ukupnih deviznih rezervi većih od 13 milijardi evra (10,8 neto).

Tih tridesetak tona zlata čuva se na različitim mestima.

– U trezoru NBS se nalazi oko dve trećine zlata, dok se oko trećina nalazi na računima NBS u inostranstvu. Time je postignuta odlična diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost – kažu u srpskoj centralnoj banci.

Zlato se, gotovo u celosti, čuva u obliku zlatnih poluga dok se svega oko četiri odsto skladišti u obliku kovanog zlata.

Među vodećim u regionu

Za razliku od nekih drugih zemalja, kao što su Kanada, Norveška ili iz komšiluka Hrvatska, koje nemaju ni gram zlata, Srbija je proteklih decenija konstantno uvećavala svoje zlatne rezerve. Po tome je u regionu među vodećima.

Najveći vlasnik zlata u ovom delu Evrope je Rumunija, sa gotovo 104 tone zlata prema podacima „Trejding ekonomiks“ (Traidingeconomics.com), ali ona ima i tri puta više stanovnika nego Srbija. Više zlata, 40,8 tona, a gotovoj jednak broj stanovnika imaju Bugari. Mađari imaju više stanovnika (9,8 miliona) ali i nešto manje zlata – 31,5 tona, pa onda slede nekad bratske republike, male Makedonija koja ima 6,9 tona, Slovenija sa 3,2, BiH sa 2,9 i Crna Gora sa „simboličnom“ tonom zlata.

Zanimljivo je da Makedonija ima približan broj stanovnika kao Slovenija a upola manje zlata, iako je mnogo bogatija i članica EU. No, po broju stanovnika Srbiji je bliska i Austrija (8,8 miliona) ali ima osam puta veće zlatne rezerve.

S druge strane, Hrvatska ni nema zlatne rezerve jer je prodala 13, 1 tonu 2001. godine a potom i ostatak dobijen iz sukcesije SFRJ 2005.

Njihova strategija je, a dele je još neke veoma razvijene zemlje u svetu poput Norveške i Kanada da je zlato suviše promenljive cene da bi moglo da bude rezerva koja se može proračunati. Tome daju za pravo kretanje cene koja je u poslednjih 30 godina, negde do 2005 bila ispod 500 dolara, zatim se u sledećih osam godina popela na 1.800 dolara, da bi 2016 pala na 1100 dolara, a u avgustu ove godine bila gotovo na 2.100 dolara. To su oscilacije u ceni od plus 260 odsto do minus 45 odsto, što je zaista kao na toboganu.

Kanada je 2000. godine imala 46 tona a 2016. ni zrno a Norveška je 2004. godine prodala svih 37 tona i zadržala samo simboličnih sedam poluga.

Pročitajte još:

Počelo je: Na Njujorškoj berzi se trguje vodom, a moglo bi i u Novom Sadu

Stranci ulažu uprkos koroni: Industrijski parkovi i slobodne zone guraju srpsku privredu

Ali, zemlje kao što su Rusija i Kina u poslednjim decenijama značajno uvećale svoje zlatne rezerve. Oni ih koriste kao ekonomski amortizer protiv globalne ekonomske krize ili moguće devalvacije američkog dolara.

Rusija je posebno oprezna, jer se već jednom, 1998. godine, našla „u makazama“ visoke cene zlata i pada cena sirove nafte. Zbog toga je od 2008. počela da uvećava svoje rezerve koje su u julu ove godine dostigle 2.300 tona.

Kinezi imaju 1.950 tona, dok primat i dalje drže SAD sa ukupno 8.100 tona, a slede Nemačka sa 3.360 i Italija i Francuska sa po nešto više od 2.400 tona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi