Srbija voli zlato: Koliko imamo u državnoj rezervi i gde ga čuvamo

Ovaj septembar država Srbija je završila sa 13 milijardi evra u rezervi kod centralne banke. Od toga nepunih 13 odsto su rezerve u zlatu. Kako 24sedam saznaje u NBS, 32 tone zlata koje imamo, trenutno na svetskom tržištu vredne 1,7 milijardi evra, čuvaju se na različitim mestima.

– U trezoru NBS se nalazi oko dve trećine zlata, dok se oko trećina nalazi na računima NBS u inostranstvu. Time je postignuta odlična diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost –  kažu za 24sedam u srpskoj centralnoj banci.

Zlato se, gotovo u celosti, čuva u obliku zlatnih poluga dok se svega oko četiri odsto skladišti u obliku kovanog zlata.

Za razliku od nekih drugih zemalja, kao što su Kanada, Norveška ili iz komšiluka Hrvatska, koje nemaju ni gram zlata, Srbija je proteklih decenija konstantno uvećavala svoje zlatne rezerve.

Najveći kupci Kina i Rusija

Zemlje kao što su Rusija i Kina u poslednjim decenijama su značajno uvećale svoje zlatne rezerve. Oni ih koriste kao ekonomski amortizer protiv globalne ekonomske krize ili moguće devalvacije američkog dolara. Rusija je posebno oprezna, jer se već jednom, 1998. godine, našla „u makazama“ visoke cene zlata i pada cena sirove nafte. Zbog toga je od 2008. počela da uvećava svoje rezerve koje su u julu ove godine dostigle 2.300 tona. Kinezi imaju 1.950 tona, dok primat i dalje drže SAD sa ukupno 8.100 tona, a slede Nemačka sa 3.360 i Italija i Francuska sa po nešto više od 2.400 tona.

U jednoj od poslednjih kupovina, NBS je početkom oktobra 2019. godine na međunarodnom tržištu preko renomirane finansijske institucije BIS (Bank for International Settlement) kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta. Ono se čuva u inostranstvu i to, ističu u NBS, bez troškova.

Gde Srbija nabavlja zlato

– Kupovina je izvršena radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja. Prosečna cena po kojoj je kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503 dolara po finoj unci. Poređenja radi, prosečna cena zlata od početka godine bila je oko 1.738 dolara , a početkom avgusta je zabeležena i istorijski najviša cena od 2.075 dolara – ističu u NBS.

Centralna banka nabavlja zlato i na domaćem tržištu, od RTB-a Bor, sada u rukama kineskog “Ziđina”. Od njih je kupljeno 2019. godine 1,2 tone zlata (96 poluga). a od početka 2020. još 1,5 tona zlata (121 poluga).

– To je već sada, pre kraja kalendarske godine, najveći iznos kupovine na domaćem tržištu na godišnjem nivou – navode u NBS.

Kada se ekonomisti pitaju zašto države kupuju i čuvaju zlato, najčešći odgovor je da je ono svojevrsno osiguranje da će država moći da plaća svoje (pre svega inostrane) račune u vremenima krize. Jer samo „neobavešteni“ političari i biznismeni misle da se zlatom ili deviznim rezervama mogu isplaćivati plate i penzije, davati jeftini krediti privredi i slično.

Čemu služe rezerve

U redovnom poslovanju NBS iz deviznih rezervi pare idu samo da bi se branio kurs dinara, ali i to veoma restriktivno. Tako je od početka ove godine NBS je prodala 1,6 milijarde evra kako bi stabilizovala dinar.

A kada kriza zaista i dođe, pitanje je koliko se tim zlatom i služimo. Aktuelna korona kriza nije dovela Srbiju ni približno u situaciju da joj je potrebno da posegne za rezervama. Javne finansije su stabilne, privredni pad je mnogo manji od očekivanog a nesrazmerno manji od zemalja u regionu i Evropi.

Međutim, ni tokom prethodne svetske finansijske krize, u periodu 2007, 2008. i 2009. godine, kada je situacija i u Srbiji bila mnogo gora, zlato je ostalo nedirnuto. Šta više, uvećalo se.

Iz NBS kažu da tokom te krize Srbija nije kupovala zlato na međunarodnom tržištu , dok je na domaćem tržištu otkupila ukupno 103 poluge zlata, težine oko 1,29 tona, za te tri godine. Prodaje uopšte nije bilo, i to čak od 2005. godine.

Svake godine se izvadi 3.000 tone

Prema nekim procenama, od kako čovek kopa zlato do danas izvađeno je oko 190.000 tona. Rudarenje se naročito intenziviralo od 1950. godine, kada je iskopano oko dve trećine ove istorijske količine, a danas se svake godine izrudari oko 2.500 do 3.000 tona. Najveći potrošač je industrija nakita, na koju otpada polovine ukupne tražnje, a drugu polovinu uveliko kao kupci popunjavaju centralne banke, naročito zemalja u razvoju. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su ukupno prodale oko 7.853 tone zlata između 1987. i 2009. godine, dok su između 2010. i 2016. kupile 3.297 tona.

Zlato nisu prodavale ni države kojima je „dogorelo do nokata“, kao recimo Grčkoj koja je i u krizi 2008/2009. pored spoljnjeg duga od 314 milijardi evra, zbog kojeg umalo da ne bude izbačena iz Evrozone, “zaključala“ svojih 112 tona.

Otpornost finansijskog sistema

Na prvi pogled, to možda deluje besmisleno, jer ako se ne koristi čemu imati zlato i nije li bolje rezerve držati u drugom, “tečnijem” obliku. Takvim razmišljanjem vodile su se i Kanada, koja je 2000. godine imala 46 tona a 2016. ni zrno, zatim Norveška koja je 2004. godine prodala svih 37 tona i zadržala samo simboličnih sedam poluga, i na kraju Hrvatska, koja je svojih 13,2 tone prodala 2001. godine.

Srbija se, međutim, vodi načelima „stare škole“ monetarne i zlatnog standarda, koja zlato smatra najboljim oblikom za očuvanje vrednosti i zaštite od inflacije, jer u kriznim vremenima obično dobija na vrednosti.

– Iz ugla upravljanja deviznim rezervama, kupovina zlata se obavlja radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja čime je ojačana finansijska stabilnost zemlje. Snažan rast cene zlata je prisutan od početka 2019. godine, a dodatno je intenziviran tokom 2020. godine, usled krize izazvane korona virusom koja je dovela do značajnog pada ekonomske aktivnosti na globalnom nivou i neizvesnosti oko brzine oporavka svetske ekonomije, a time i uticala na rast tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom – ukazuju iz NBS.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi