Evropa se brzo izvlači iz krize, Srbija još brže: Jesenji izveštaj Evropske komisije
Evropska komisija je u okviru svoje Jesenje ekonomske prognoze za 2021. godinu predvidela rast BDP u Srbiji od 6,7 odsto za 2021. godinu
Ekonomija Evropske unije se od pandemijske recesije oporavlja "snažno i brže nego što se očekivalo", uz rast od pet procenata u ovoj i 4,3 procenta u sledećoj godini, objavljeno je u poslednjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.
Za Srbiju prognoza rasta je u odnosu na prethodnu, podignuta za 1,4 procentnih poena, na 6,7 odsto.
Ovom prognozom, Srbija za 2021. godinu ima bolje projekcije rasta BDP u odnosu na EU i evrozonu.
Komisija za 2022. godinu predviđa privredni rast Srbije od 4,3 odsto BDP, što je na istom nivou kao i predviđeni rast privreda EU i evrozone, ali i poboljšanje u odnosu na Prolećnu prognozu koja je za Srbiju projektovala rast od četiri odsto BDP sledeće godine.
Pročitajte još:
Za 2023. godinu EK projektuje rast Srbije od 4,3 odsto BDP u odnosu na 2,5 odsto u EU.
Prema proceni EK, javni dug Srbije će u 2021. godini iznositi 58,1 odsto BDP, dok se za 2022. godinu projektuje vrednost od 56,3 odsto BDP, što su vrednosti ispod kriterijuma Mastrihta.
Ministar Mali: Značajno poboljšanje
Srpski ministar finansija, Siniša Mali, ukazao je danas da Jesenja ekonomska prognoza za Srbiju predstavlja značajno poboljšanje, i da se nadovezuje na procene Svetske banke i MMF-a. - To je još jedna promena prognoze privrednog rasta naviše koja stiže od relevatnih međunarodnih institucija i potvrda našeg uspeha. Uspeli smo da zadržimo makroekonomsku stabilnost u vreme krize, i to pre svega zahvaljujući obimnom paketu podrške privredi i građanima od čak osam milijardi evra. Mi verujemo da ćemo rasti i više od 7 odsto, a za sledeću godinu prognoziramo rast od 4,5 odsto - istakao je Mali. On je podsetio da je Međunarodni monetarni fond ovog oktobra takođe poboljšao svoju procenu rasta, sa šest na 6,5 procenata a Svetska banka sa januarskih 3,1 na šest odsto.
Za 2023. godinu Brisel projektuje dalje smanjenje javnog duga Srbije na 54,1 odsto BDP.
EK predviđa da će stopa nezaposlenosti u 2021. godini u Srbiji iznositi 10,7 odsto, dok se za 2022. godinu očekuje dalji pad i vrednost od 10 odsto. Za 2023. godinu se projektuje stopa nezaposlenosti od 9,2 procenta.
„Snažno i neočekivano“
Generalno, ekonomija Evropske unije se od pandemijske recesije oporavlja "snažno i brže nego što se očekivalo", zaključuje Evropska komisija.
- I pored nedostataka koji se odnose na globalnu logistiku, nedostatke nekih sirovina, snažna domaća potrošnja se nastavlja što doprinosi privrednom rastu - poručio je evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni.
U "Jesenjoj ekonomskoj prognozi" EK za 2021. godinu navodi se da je ekonomski rast u EU i evrozoni počeo na proleće i nastavio se u letnjem periodu kao posledica pokretanja kampanja vakcinacija, ukidanja restrikcija i pokretanja privrednih aktivnosti.
U EK naglašavaju da će predviđeni identični rast privrede u EU i Evrozoni u narednom periodu i dalje zavisiti od evolucije pandemije KOVID-19, ali i tempa prilagođavanja ponude povećanoj potražnji nakon ponovnog otvaranja privrede.
Konstatuje se da je sa skoro 14 odsto na godišnjem nivou, stopa rasta BDP-a u EU u drugom kvartalu 2021. godine bila "najveća zabeležena vrednost koliko je iznosio i nepredviđeni pad BDP-a u istom periodu prošle godine, tokom prvog talasa pandemija".
Printscreen/Youtube/GommeBlog.it
Ekonomija EU je povratila nivo proizvodnje pre pandemije u trećem kvartalu 2021. godine i prešla je iz oporavka u ekspanziju, navode u EK.
U regionu prva Crna Gora
Komisija je u jesenjim prognozama takođe povećala projekcije ekonomskog rasta zemalja u regionu. Za Hrvatsku sada predviđa rast u ovoj godini od 8,1 posto u odnosu na prolećnu prognozu od pet procenata, za Slovenije projektuje rast od 6,4 odsto (ranije 5,5), za Crnu Goru 10,7 odsto (ranije 7,1), a Severnoj Makedoniji prognozira ekonomsku ekspanziju od od četiri posto (ranije 3,7). Za Albaniju podignuto je sa četiri na 4,7 procenta a za Tursku na devet sa 5,2 odsto od proletos.
- Tržište rada se takođe opravlja i ide ka ekspanziji. Sa povećanim ekonomskim aktivnostima, broj zaposlenih bi trebalo da dođe do nivoa koji je bio pre pandemije, a nivo nezaposlenosti da se spusti na 6,5 procenata u 2023. godini - kaže Đentiloni.
Inflacija pada dogodine
Komesar dodaje se se smanjenje inflacije u EU očekuje sledeće godine, a da je nedavni skok inflacije povezan sa povećanom potražnjom nakon otvaranja ekonomija, poremećajima snabdevanju, ali i visokim cenama energenata.
Nakon što su naglo pale 2020. godine, cene energije, posebno prirodnog gasa, značajno su porasle tokom prošlog meseca i sada su znatno iznad nivoa pre pandemije, ocenjuju u Komisiji.
Očekuje se da inflacija svoj vrhunac u EU dostigne na 2,6 procenata ove godine, a da do postepenog spuštanja na 2,5 procenata dođe u 2022. i značajnijeg do 1,6 procenata u 2023. godini, ocenio je komesar Paolo Đentiloni.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari