Kako su propali beogradski giganti: Prodajom IMT-a završava se industrijska "tranzicija" prestonice

Stečajni upravnik Industrije mašina i traktora (IMT) oglasio je za 22. novembar 2021. godine prodaju imovine dužnika. Na javnom nadmetanju sa početnom cenom od 71 milion evra ponuđen je poslovni kompleks sa 25 uknjiženih objekata, 30 objekata bez građevinske dozvole i još 22 "vanknjižna" objekta u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu.

Prodajom preostale imovine IMT-a (koja je izuzeta od prodaje same fabrike, odnosno brenda, 2018. godine indijskoj fabrici "Tafe"), a uz tender za obližnju Livnicu Fabrike odlivaka i motora (FOM) koji treba da se ponovi nakon obustavljanja u julu ove godine, zaokružiće se priča o propalim beogradskim industrijskim gigantima iz vremena socijalizma.

Neposrednu okolinu nekadašnjih fabričkih hala u kojima su se pravile mašine i drugi proizvodi koji su proslavili ime Srbije i Jugoslavije po svetu odavno je "progutao" velegrad. Tako će i na ovom mestu na Novom Beogradu, gde su decenijama prerađivane tone metala u motore i traktore prepoznatljivog imena, nići stanovi, kancelarije i drugi poslovni prostor.

Srpski "ferguson" odavno otišao u istoriju

Samu Industriju motora i traktora u aprilu 2018. kupila je indijska kompanija "Tafe". Prodati su ime, odnosno brend, i tehnička dokumentacija, a Indijci su proizvodnju premestili u jedan od pogona nekadašnjeg IMT-a, u selo Jarkovac u opštini Sečanj. Tamo sklapaju neke od traktora iz srpske proizvodnje, a najavljivano je i da će sklapati indijske.

Ideja Indijaca da kupe ime propalog srpskog giganta nije suluda, jer mreža kooperanata i dobavljača delova postoji, a uz unapređenje proizvodnje moguć je i izvoz u Rusiju. Međutim, ma koliko se razvila proizvodnja u Jarkovcu, to svakako neće biti na nivou 45.000 traktora i 35.000 priključnih mašina, koliko se u beogradskoj fabrici i sestrinskim fabrikama pravilo, recimo, 1988. godine.

Tada je dosegnut zenit fabrike koja je osnovana 1947. godine kao fabrika poljoprivrednih mašina. Uzlet je doživela gotovo odmah po osnivanju, kada je država otkupila licencu američke fabrike "Ferguson“ (danas "Mejsi Ferguson"). Pod tom licencom, sa prepoznatljivim IMT logotipom, do prestanka proizvodnje 2015. tržištu nekadašnje SFRJ, Evrope, Azije i Afrike isporučeno je više od 780.000 traktora.

U drugoj polovini 20. veka, imati „ferguson“ je među poljoprivrednicima bila stvar prestiža, a i danas je tih mašina malo na otpadima jer ih domaćini ljubomorno čuvaju i stalno popravljaju.

Uzlet fabrike je trajao do početka devedesetih, a onda je IMT uništilo ono što je razorilo gotovo sve ostale velike industrijske proizvođače u Srbiji - posledice balkanskih ratova, sankcije, neuspela tranzicija…

Industrija mašina i traktora Printscreen/ Youtube

Državna, partijska rukovodstva s kraja devedesetih samo "pokrivaju" privatno izvlačenje kapitala i prodaju svega što se moglo prodati uz stalno smanjenje proizvodnje. U takvoj situaciji nije pomoglo što su stručnjaci u IMT-u 2009. i 2012. nudili da se pokrene proizvodnja novih modela traktora, ni to što je i za stare tada još vladalo interesovanje na nekim afričkim i na azijskim tržištima. Nekadašnjih 10.000 radnika za deset godina spalo je na svakog desetog 2004, da bi se agonija praktično okončala stečajem 2015.

Država tada nije bila zainteresovana za reindustrijalizaciju. Umesto podizanja domaće proizvodnje puštana je konkurencija. Dolazak proizvođača traktora "Belarus” 2011. godine subvencionisan je sa 1.300 evra po novozaposlenom radniku.

Nije, naravno, pomoglo ni to što je već tada zemljište na kome su glavne fabričke hale bilo "viđeno" kao veoma vredno građevinsko zemljište. Nizali su se neuspešni tenderi na koje su se javljali domaći biznismeni kojima je bilo stalo do toga da grade stanove a ne da proizvode traktore, od kompanije Filipa Ceptera, preko nekadašnjeg ministar energetike Gorana Novakovića, do biznismena Petra Matića i Petra Matijevića.

Kompleks nekadašnjeg IMT-a dobiće možda vlasnika ovog novembra, pa da se tako ostvari plan detaljne regulacije (PDR) gde je za područja između ulica Jurija Gagarina i Zemunske, u prvoj fazi predviđena izgradnja 5.000 stanova, više vrtića, dve osnovne škole, kao i oko 150.000 metara kvadratnih komercijalnih sadržaja.

"Zmaj", "IMR Rakovica", "Beko"...

Sudbinu IMT-a, odnosno njegovih fabričkih hala, prethodno je već doživeo drugi gigant srpske industrije vezane za poljoprivredu. Zemljište zemunskog "Zmaja" tek je nekoliko kilometara vazdušnom linijom udaljeno od IMT-a.

Printscreen/ Youtube

U tom kompleksu odavno su već izgrađeni neki komercijalni sadržaji, poput hipermarketa "Roda" (danas u vlasništvu "Merkatora", odnosno hrvatske "Fortenova grupe"), TC "Zmaj" i sl. Prema najavama iz jula ove godine, tu će se graditi i poslovni kompleks površine veće od 69.000 kvadratnih metara, sastavljen od četiri zgrade.

Fabrika "Zmaj", kojoj je pripadalo 36 hektara zemljišta, privatizovana je krajem "davne" 2006. godine za milion evra. Kupac je bio konzorcijum nekoliko beogradskih i jedne firme iz of-šor zone Delaver, u SAD.

Osnovana je 1927. godine kao fabrika za proizvodnju aeroplana i hidroaviona, da bi po nacionalizaciji 1946. počela sa proizvodnjom poljoprivrednih mašina, pretežno kombajna. Prema nekim podacima, kombajnima "zmaj 133" obavljana je žetva čak 95 odsto svih žitarica u SFRJ, a te mašine stigle su i do daleke Kine.

Preživeli sankcije, ali ne i privatizaciju

Kao ova dva giganta, u stanove, poslovni prostor i šoping molove "pretočen" je i gigant "Industrija motora Rakovica" (IMR). Fabrika sa 20 hektara zemljišta u istoimenom beogradskom naselju prodata je u stečajnom postupku za nešto više od devet miliona evra. IMR je nekada zapošljavao 7.000 radnika, a u stečaj je otišao 2017. godine.

Ne postoji u Beogradu više ni fabrika guma "Rekord”, koja je nekada izvozila u 25 zemalja Evrope, Afrike, Amerike i zapošljavala 5.000 ljudi u četiri smene. Preživeo je "Rekord" sankcije, ali ne i privatizaciju i prodaju jednom ruskom biznismenu. Na njegovom mestu je sada šoping centar "Kapitol park Rakovica” (vlasnik izraelski BIG CEE).

Nestao je i "21. maj” (DMB), gde su proizvođeni avionski, automobilski, turbo i malolitražni motori po licencama "Fijata”, "Lombardinija”, "Rols-Rojsa”, "Boša”... Odatle su decenijama dolazili i motori za "zastavu”, "fiću” i "jugo”. Krajem osamdesetih proizvodeno je 165.000 motora godišnje, koje je pravilo više od 5.000 ljudi.

Bolje kroz ta vremena nisu prošli ni u nekim drugim industrijskim granama, i to ne samo industrijskim.

Nije opstao ni svemoćni Geneks

U dvorištu nekadašnjeg diva srpske tekstilne industrije "Beko" ("Beogradska konfekcija") gradi se stambeno-poslovni kompleks "K-distrikt". Luksuzni stanovi nikli su i na zemljištu industrije konfekcije "Kluz" u Beogradu, u kojoj je nekada radilo 10.000 radnika, a koja je likvidirana 2011. godine posle neuspelih privatizacija i stečaja.

Printscreen/ Google maps

Od nekadašnje "države u državi" beogradskog "Generaleksporta" (popularnog Geneksa), ostalo je samo ime "Geneks kule" za zgradu Zapadne kapije Beograda. A nekada je taj konglomerat od 60 preduzeća bio 16. među 600 najuspešnijih firmi u zemljama u razvoju u čitavom svetu.

Situacija nije bolja ni u "ostatku" Srbije. Ako možemo reći da za proizvođača automobila i kamiona "Zastavu Kragujevac" (ugašena 2011.) imamo naslednika u strancu "Fijat Krajsler automobili Srbija", to ne možemo reći za Kombinat "Servo Mihalj" iz Zrenjanina. Nekad najveći proizvođač hrane u velikoj Jugoslaviji imao je 42 fabrike, zapošljavao 24.000 radnika, a sarađivao sa 25.000 kooperanata. Rasparčan je i budzašto rasprodat 2005. godine.

A poznata imena se dalje nižu u naizgled beskrajnom nizu: "Magnohrom Kraljevo", Elektronska industrija (EI) Niš, "Goša holding" Smederevska Palanka (Fabrika šinskih vozila "Goša"), pa dalje kroz 176 imena sa liste fabrika koje su, ili će najverovatnije, svoj proces "restrukturisanja" završiti prodajom iz bankrota.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi