Koliki nam rast treba: Do proseka Evrope za sedam ili 40 godina

Srbija u ovu godinu ekonomski ulazi sa puno optimizma, i to je sasvim opravdano kažu i inostrani stručnjaci ali i domaći bankari. Rast ekonomije će biti oko 3,5%, prosečna inflacija ispod 5%, kamatne stope će pasti a rast plata će pospešiti domaću tražnju, presek je koji su juče dali analitičari iz UN, EBRD i srpskih banaka na panelu koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kratkoročno, ovo je solidan uspeh srpske ekonomije, koja se u krizi pokazala kao vrlo izdržljiva, ali je pitanje koliki i još više kakav rast Srbiji treba da bi dostigla zemlje Evropske unije, kojoj stremi, kaže Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka programa  Ujedinjenih nacija u Srbiji.

- Vidimo dobar legislativni okvir ali i mnogo toga što od toga nije primenjeno u praksi kao i uspešnu institucionalnu digitalizaciju ali uz veliki broj korisnika do kojih ona nije došla. Brojke o ekonomskom rastu su dobre ali pitanje je da li BDP predstavlja i pravu meru razvoja, jer u njemu se sada ozbiljno mora voditi računa prioritetima na kojima insistira EU - zelenoj tranziciji, održivosti i smanjenju društvene nejednakosti – ističe Žakob.

Petar Tabak, pomoćnik direktora EBRD za Srbiju kaže da je rast Srbije solidan, pogotovo ako se zna da će Evropa odnosno evrozona, ove godine porasti tek 0,4% a naredne ne mnogo više – 0,7%, što nije tako dobra vest za Srbiju kao biznis partnera. Ali, ni ovaj naizgled velik rast treba staviti u širu sliku.

- Razlika između rasta EU i Srbije izgleda veliko ali ona se zapravo smanjuje u odnosu na to kakva je bila. Sa ovakvim nivoom rasta Srbija će dostići zemlje EU tek za četiri decenije. Međutim, ako uspe da ubrza tranziciju i reforme, i postigne stope rasta koje je imala pre svetske finansijske krize (2008/09. godine), ta razlika bi mogla da se značajno smanji u narednih sedam godina. A to se može postići zelenom tranzicijom i povezivanjem tržišta, što dugoročno smanjuje troškove – napominje Tabak.

Screenshot: macrotrends.net

Da rast, odnosno razvoj Srbije zavisi pre svega od brzine u procesu pristupanja Srbije EU, slaže se i Nikola Vuletić, izvršni direktor „Unikredit banke“ u Srbiji.

- Predpristupni fondovi i druge olakšice čine ogromnu razliku, da ne pričamo koliko se jasno vidi razlika kada zemlja uđe u evrozonu. Imamo investicioni plan za naredne godine koji bi mogao da pokrene stvar, imamo ekonomske parametre koji idu na bolje, od inflacije kamatnih stopa, dobro smo krenuli sa prodajom obveznica… Ali, moramo da se bavimo i stvarima koje dugoročno daju efekat kao što je reforma obrazovanja i sudskog sistema – naglašava Vuletić.

Screenshot: macrotrends.net

 

Vuletić ističe i da niko ne može da bazira svoj dugoročni rast na jeftinoj radnoj snazi i jeftinom novcu.

- Novac više nije jeftin a i radna snaga je sve skuplja. Zbog toga kompanije rast moraju da baziraju na operativnoj efikasnosti i ekonomičnosti a ne na malim platama. A ni društvo ne može imati rast ako su plate male, ko će kupovati proizvode tih kompanija – zaključuje ovaj bankar.

Ne treba potcenjivati otpornost na krizu

Što se tiče aktuelnih globalnih problema koji utiču i na Srbiju, kao što su ratovi u Ukrajini i i Palestini, ili „zatvaranje“ Crnog mora za transport, direktor kontrolinga u „Erste banci“, Miloš Zečević savetuje da više brinemo o onome na šta možemo da utičemo.

- Prošle godine smo mi bankari kod kuće potcenili koliko će nam porasti BDP, a u svetu su precenili uticaj kriza i ratova na transportne rute. Niti smo mi malo porasti, niti su npr. Amerikanci otišli u recesiju. Pokazalo se da su privrede mnogo otpornije nego što misle analitičari i tako će biti i ove godine. BDP će porasti bar 3,3%, inflacija će biti ok 4,7%, a ECB i FED možda obore kamatne stope za 75 do 125 baznih poena a NBS na 5%. Uglavnom, savetujem sve da sa više optimizma gledaju na ovu godinu – kaže Zečević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi