Hoće li Srbija izbeći očekivani pad građevinarstva u SEE?

Za ovu godinu građevinarima u regionu Jugoistočne Evrope (SEE) se ne piše dobro i 2024. bi ova industrija mogla da zabeleži lošije rezultate od prethodne, mada se već za 2025. najavljuje rast, objavilo je Evropsko udruženje za prognoze u građevinskoj industriji (EECFA) krajem decembra.

A to svako nije dobra vest za Srbiju, gde je građevinarstvo proteklih godina bilo motor rasta privrede, prvenstveno zbog velikih javnih radova na infrastrukturi.

– Zastoj u sektoru građevinarstva svakako će statistički uticaj na rast privrede u 2024. godini. Ali mislim da tolikog rasta, koliko je predstavljen, nije ni bilo u 2023. već je pre to dejstvo kompenzacije zvanične statistike za pad u 2022. koji opet nije bio toliki. Naša statistika ima problema da uhvati građevinski sektor a mi mislimo da je u poslednje dve godine rast bio po dva odsto – kaže za 24sedam profesor ekonomije Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora“.

Na negativnu procenu za ceo region najviše utiče i njena najveća zemlja, Rumunija, gde su predviđanja negativna, dok bi građevinske industrije Bugarske, Hrvatske i Srbije mogle već 2025. budu na višem nivou nego u 2023. godini, prognozira EECFA.

Prognoze za Rumuniju su dosta pesimistične. Očekuje se usporavanje u građevinarstvu, kao i na nivou ukupne privrede.

– Najavljeni izbori, politički pritisak na smanjenje budžetskog deficita, visoka socijalna potrošnja i prelazak na novi programski period EU učinili su izazovnim fokusiranje na javne projekte. Situacija nije bolja ni na strani privatnih investicija, sa „zategnutim“ tržištem rada i sporim rastom potrošnje koji se očekuje u 2024. Ipak, do 2025. godine bi većina ovih prepreka mogla da nestane i da se ponovo beleži rast – kažu analitičari EECFA.

Za Bugarsku se očekuje da će ekonomija te nama susedne zemlje u 2024. godini zabeležiti „niži ali pozitivan“ privredni rast, nego što je to bilo u prošloj godini.

– U tom kontekstu, građevinska industrija će pratiti ovaj trend sa heterogenim učinkom. Dok će u periodu do 2025. godine niskogradnja i nestambena gradnja verovatno doprineti pozitivnim ciframa rasta, posle nekoliko jakih godina predviđa se da će stambena izgradnja beležiti zanemarljive stope, ako uopšte uspe da ostvari rast – naveli su analitičari EECFA a prenosi Biznis.rs.

Hrvatsko građevinarstvo će, kako očekuju, nastaviti da raste, ali manje snažno u 2024. i 2025. godini u odnosu na brzi rast kakav se beležio tokom 2023. godine.

Visoke kamate i kupovina za keš

Za Srbiju je rečeno da je tokom 2023. godine, imala bolje rezultate nego što se očekivalo, da se privredni rast oporavio u drugoj polovini godine, a građevinarstvo zabeležilo nove rekorde. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast bruto dodate vrednosti (BDV) građevinarstva u Srbiji za devet meseci 2023. u odnosu na isti period 2022. godine iznosio je 9,2%.

– Takvom rastu i dalje najviše doprinose aktivnosti na izgradnji saobraćajne infrastrukture, a posebno modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, izgradnja Moravskog koridora, auto-puta Beograd-Južni Jadran (deonica Preljina–Požega), brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i Fruškogorskog koridora, kao i brze saobraćajnice Požarevac-Golubac i Iverak-Lajkovac). Doprinos daje i izgradnja cevovodnih, komunikacionih i električnih vodova, kao i izgradnja komunalne-kanalizacione infrastrukture u okviru projekta „Čista Srbija“ – naveo je RZS u svojoj analizi.

RZS inače prognozira da će rast BDV građevinarstva u poslednjem tromesečju 2023. iznositi oko 13 odsto, kao i da će sektori usluga i građevinarstva najviše doprineti privrednom rastu u 2023. godini.

Što se tiče prognoze za 2024. godinu, analitičari EECFA podsećaju da se u Srbiji gradnja zgrada konsoliduje na umeren način, dok niskogradnja beleži dvocifrenu stopu rasta.

– Ublažavanje inflatornih pritisaka takođe pomaže stabilizaciji tržišta, dok visoke kamatne stope ostaju glavna prepreka rastu u kratkom roku – upozoravaju analitičari EECFA.

Visoke kamate kao kamen spoticanja srpskog građevinarstva.

– Rast kamatnih stopa zabeležen u poslednjih godinu dana svakako utiče na smanjenu aktivnost u građevinarstvu, u njegovom privatnom delu van javnih radova. Kamatne stope će biti visoke i u 2024. ali treba reći i da je uticaj kamatnih stopa u Srbiji ipak manji nego drugde u svetu, jer relativno veliki deo investitora svoje projekte finansira iz sopstvenog novca a ne iz kredita. A i sama kupovina stanova je samo do 30% iz kredita, a ostalo je za keš, što je nečuveno u svetu. Zbog toga kod nas cene i ne padaju kao u Evropi – napominje Arsić.

Slovencima probleme prave klimatske promene

Slovenačka građevinska industrija suočila se tokom 2023. godine sa ekonomskim izazovima pogoršanim nezapamćenim poplavama u avgustu, koje su prouzrokovale štetu od 10 milijardi evra.

– Uprkos nedostatku radne snage koji dovodi do povećanih troškova izgradnje i inflacije, očekuje se da će sektor građevinarstva u 2023. zabeležiti značajan rast sa projektima niskogradnje, uključujući popravke od poplava i nove infrastrukturne projekte. Međutim, javlja se zabrinutost zbog potencijalnog usporavanja rasta u 2024. i 2025. godini, uglavnom u stambenoj i nestambenoj izgradnji – stoji u analizi EECFA.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi