Za 2023. smo se izvukli, hoće li sledeće godine nafta biti 100 dolara?

Ovaj petak bio je poslednjih trgovački dan na zapadnim berzama i nafta je ovu 2023. godinu neočekivano okončala sa međugodišnjim minusom. Prvi put od 2020. prosečna godišnja cena je bila manja nego godinu dana ranije, i to za 10 odsto. Gledano prema piku iz ove godine, „novogodišnja“ cena manja čak duplo više od toga – 20%.

Ovakav kraj godine je sve pre nego očekivan, kada se ima u vidu da imamo dva tekuća rata, (od kojih jedan na području Bliskog istoka kao globalnog naftnog epicentra), drugog po veličini svetskog izvoznika nafte pod sankcijama grupe zemalja koje troše najviše goriva, naftne kartele OPEK i OPEK+ koji stalno smanjuju proizvodnju i na kraju sada i „terorističke“ napada na tankere, koji su bili zatvorili jednu od najfrekventnijih transportnih ruta u svetu.

I ni rat u Ukrajini i Palestini, ni Rusija koja ne može da legalno proda naftu zapadnim zemljama, ni Saudijska Arabija koja rezanjem pumpanja nafte pokušava da preokrene tržište, ni Huti koji su „zatvorili“ Crveno more, nisu dovoljni da nafta na duže pređe 80 dolara za barel.

A kada je nafta na 80 dolara, a nema potresa na „paralelnim“ tržištima benzina i dizela, onda je i cena goriva u Srbiji kudikamo „pristojnija“. Trenutno je cena određena na 175 dinara za litar BMB95 i 195 dinara za litar dizela, i ne bi trebalo mnogo da se pomera sa tih nivoa.

Ako pogledamo koliko smo gorivo plaćali proteklih godinu dana (doduše cena nije tržišta kao ona nafte već regulisana uredbom Vlade), kada je nafta bila na 80 dolara benzin se kretao od 167 dinara za litar u decembru prošle godine do 179 dinara u julu ove.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

U isto vreme litar dizela je koštao između 185 dinara u julu i maju do 199 dinara u krajem prošlog decembra. To su okviri  kojima bi gorivo mogla biti i u 2024.

Zašto nafta „ne ide na 100$“?

Potpuno „iracionalno“, u visokopolitizovanom savremenom svetu prepunom geopolitičkih igara, trgovci naftom i investitori su se odlučili da se vode ekonomskom logikom. A ona kaže da kada se očekuje da će tražnja pasti (Kina se ne oporavlja dovoljno brzo), i da će centralne banke (a pre svega američki Fed) morati da konačno obore kamatne stope, ne treba ulagati u naftu.

To što OPEK, odnosno Saudijska Arabija kao najveći svetski izvoznik, pokušava da zavrtanjem slavine „oporavi“ cenu na 80+ dolara za barel, zasad ne funkcioniše jer SAD su u 2023. postale najveći svetski proizvođač (a time i manji uvoznik) a eventualni manjak nafte pokrivaju pojačana pumpanja Brazila, Kanade i Norveške.

I tako će cena nafte ostati „pristojna“ verovatno i u prvoj polovini 2024. godine, jer smanjivanje kamatnih stopa Feda, koje bi moglo da živi kupovinu nafte, ne očekuje se pre trećeg kvartala naredne godine.

Prema anketi Rojtersa, koje je agencija sprovela među 34 ekonomska analitičara, cena bi mogla da ostane na nivou 80 dolara za barel i tokom cele 2024. Tačnije oni sada predviđaju 82,6 dolara, dok je prognoza iz novembra bila gotovo dva dolara viša – 84,4. Samo jedan od anketiranih je stavio „kotu 90“.

- Prema potražnji koju sada vidimo, ne očekujemo bitne promene u nastupajućim mesecima. Veliko je pitanje da li OPEK+ uopšte može da sprovede najavljene rezove u ponudi, jer članice trenutno imaju različite interese  – kaže Tomas Viberek, analitičar „NORD Landbk“ o prošlomesečnom dogovoru kartela proizvođača da početkom 2024. smanji proizvodnju za ukupno 2,2 miliona barela dnevno.

Sličnu procenu dala je i banka „Goldman Saks“ ranije ovog meseca, i njenih 81 dolar za barel brenta za celu godinu, sa pikom u junu na 85 dolara, je smanjenje za 12% u odnosu na ono što su prognozirali ranije (92 dolara).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi