Evo dokaza: Naša deca jesu genijalci, samo kada im to dozvolimo

Srpska deca se ne razlikuju mnogo od najnaprednijih generacija u svetu, i kada im se to dopusti, i još podrži, u stanju su da naprave neverovatne stvari, pokazuje priča iz Zaječara. Samo godinu dana je prošlo otkako je u tamošnju Gimnaziju stigla „učionica budućnosti“, popularni Mejkers lab, koje po Srbiji „instalira“ Grupa za obrazovanje.

Šta se promenilo i šta je sve dobro ispalo otkako mladi Zaječarci koriste multimedijalnu i multidisciplinarnu učionicu, otkriva za 24sedam Mladen Šljivović, nastavnik fizike i koordinator Mejkers Laba u Gimnazije u Zaječaru.

- Kao prvo, promenio se sam imidž škole unutar škole, kad imaju neku aktivnost ili kada samo gube čas. Gimnazije se uglavnom svode na teoriju, tablu i nastavnika koji predaje a sada dobijamo priliku da nešto napravimo. Drugo, iskristalisala se jedna velika ekipa učenika ali različitih interesovanja, koja je takoreći preuzela taj prostor i učinila ga svojim. I, zanimljivo, nisu to đaci koji idu na takmičenja iz matematike, fizike ili hemije, mada smo i tu dobri. Vratili smo se sa tri medalje s poslednjeg republičkog takmičenja – objašnjava Šljivović, s kojim smo razgovarali tokom Nacionalne nastavničke konferencije u Vrnjačkoj banji, koja je istovremeno dobila i svoj Mejkers lab.

Iz ekipe je potekla i učenička kompanija, koja je u 2022. godini bila najbolja u Srbiji i predstavljala zemlju na takmičenju u Istanbulu, ali i Klub društvenih igara (koji je najmanje od onoga na šta bi prvo pomislili po imenu) i ekipa koja je radila na „Kući budućnosti“.

- Taj Klub je druženje klinaca bez mobilnih telefona, što danas zvuči neverovatno samo po sebi. Po imenu zvuči kao puka zabava, ali to su igre sa dosta naučne osnove. Recimo, imate igru u kojoj od Marsa pokušavate na da napravite živu planetu, ili gde životinje spremate za dolazak zime, ali i takve gde učite o japanskoj kulturi – kaže profesor.

Jedna od „posledica“ dolaska Mejkers laba u Zaječar je i to što je izborni predmet „Primenjene nauke 1 i 2“ postao hit među đacima.

- Odjednom je broj đaka koji to pohađaju sa 24, koliko je bilo prošle godine, sada skočio na 78 učenika. A kada imate takvu učionicu-laboratoriju, sigurno iz tog predmeta nećete praviti pauer-point prezentacije. Prošle godine smo pravili muzičke, snimali smo film o superheroju koji ne zna matematiku pa mora da je uči ponovo, zatim kvizove… Svašta još je tu protutnjalo za ovih godinu dana – prića se Šljivović.

Profesor Šljivović naglašava da Mejkers prostor odgovara onom tipu učenika kojem ga namenite ili prilagodite.

- Vežba tu i moja ekipa fizičara ali i mnogo više onih koji ne odlaze na klasična školska takmičenja, kao ekipa Učeničke kompanije ili ona koja je osmislila čitav koncept ekološki i energetski održivog „Grada budućnosti“. To uopšte nije naivan „brejn-storming“. Ja sada pratim decu i njihova interesovanja, pa ćemo videti dalje – ističe naš sagovornik.

Ono što se nije desilo, bar ne za prvih godinu dana, a bilo je očekivano je da Mejkers lab uopšte nije bio stecište dece fokusirane na IT.

- To je i za mene bilo malo iznenađenje, jer u školi imamo i specijalizovano odeljenje za IT. Ukoliko se bude narednih godina javilo više onih koji tome naginju, krenućemo i tim putem. Jednostavno, otvoreni smo za sve i svakoga – ističe Šljivović.

Foto: Mladen Šljivović/Privatna Arhiva

 

Druga neočekivana stvar, što je nažalost i normalno za Srbiju, je „navala preduzetnika“.

- Nisam očekivao da će se javiti ekipa sa preduzetničkim sklonostima, drago mi je da jeste, kao što mi je drago i da smo uspeli da završimo film, koji je potom imao pravu svečanu premijeru. Nisam se nadao ni da će odeljenje kome sam razredni starešina a koje je baš IT, da izabere da sadi čili papriku u pametnim saksijama. Desile su se stvari koje nisam mogao da zamislim i zato je dobro što smo svima otvoreni – ističe Šljivović.

Mejkers preduzetnika

Upravo ovaj preduzetnički deo „nasledstva“ Mejkers labova zanimljiv je Nebojši Bjelotomiću, direktoru Inicijative Digitalna Srbija, organizaciji u javnosti prepoznatljivoj po IT startapima a koja je sa Nordeus Fondacijom, Centrom za promociju nauke, i Dostignućima mladih u Srbiji, čini Grupu za obrazovanje.

- Ima direktna veza između startapova i srednjoškolaca, učeničkih kompanija i Mejkers labova. Samo dovoljno veliki broj startapova može dati veliki kvalitet koji tražimo i koji je potreban Srbiji. A to možemo dobiti ako dei u srednjoj školi usađujemo ideju da se oprobaju da prave nešto novo i van klišea, da razmišljaju o preduzetništvu. Pritom se ona igraju, uče na greškama, „propadnu“ ako treba a da ih to ne košta. Kada krenu ovako rano, imaju kroz školi i na fakultetu dovoljno vremena da budu uspešni u konačnici – ističe Bjelotomić.

Bjelotomić kaže da se sama ideja i slika o preduzetništvu proširila i promenila u Srbiji u proteklih pet godina i das je dobro što je počela da se „spušta“ u škole.

Tanjug/Jadranka Ilić

 

- Kod strukovnih škola već imamo preduzetničke predmete, ali kod gimnazija to još zaostaje. Sada postoji svest da nam je to potrebno, samo da se ubrzamo i realizaciji – napominje Bjelotomić.  

Učiti decu ali praviti i nastavnike

Da bi sve ovo dešavalo širom Srbije kao pravilo a ne kao incident, potrebno je pored mnoštva Mejkers labova i mnoštvo ljudi koji će u njima deci pomoći da otvore nove vidike.
Mladen Šljivović, inače prvi dobitnik titule „Expert Ambassador za Stem School Label“ u okviru evropskog projekta Scientix, koju mu je 2022. godine dodelila Evropska školska mreža (European School Net), kaže da je takvih ljudi u Srbiji trenutno malo i da nešto moramo da ozbiljno da promenimo.

- Trenutno je položaj nastavnika u Srbiji takav da oni nemaju nikakvu autonomiju u radu, da su prenatrpani su preobimnim planovima rada. Primer iz Fizike, pre dve godine je smanjen je broj časova sa dva na jedan i po nedeljno, a broj lekcija je ostao isti i broj potrebnih ocena je ostao isti. Ti je i obimna papirologija i raznorazni izveštaji za koje većina roditelja i ne zna da nastavnici pišu. Više se obraća pažnja na to da li je nešto dokumentovano ili da li je ispoštovana procedura nego da li je pogođena suština – nabraja Šljivović.

Foto: Mladen Šljivović/Privatna Arhiva

 

U takvoj situaciji apsolutno je nelogično očekivati da će svi nastavnici prihvatiti nove metode rada s decom, koje traže da se uči, da se pokušava i greši. Većina će ostati da se drži onog što zna i što je radila i dosad, a što se u svetu radilo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Ali, onaj koji želi da uđe „u klinč“ sa sistemom, ima gde da nauči a ponegde, kao što je to u Zaječaru i u sada već 11 gradova u Srbiji gde imaju Mejkers labove, i da primeni.

- Postoji gomila različiti kurseva ali i nastavnika koji i u Srbiji sada već rade na drugačiji način. Ali to je sve na privatnoj, ličnoj, osnovi a ono što uporno izostaje je pomoć sistema. Ako budemo uspeli da rasteretimo programe i planove i budemo uspeli da nastavnicima oslobodimo više vremena da rade različite aktivnosti „van table“, možemo da dobijemo nastavnika kakvog želimo za budućnost – zaključuje Mladen Šljivović.

Da nastavnici moraju da budu podržani i stimulisani kaže i Marjana Brkić, v.d. direktorka Centra za promociju nauke.

- Znamo da je relativno lako opremiti neki prostor, pa bio to i Mejkers lab, ali moramo pomoći ljudima da tu opremu integrišu u svoj svakodnevni rad. Zbog toga smo i napravili onlajn resurse kao „zvezde vodilje“ ali i posebne izazove i konkurse kako bi kreativno mogli da se osmisle nastavu. Uključujemo i nastavnike u međunarodne projekte, Centar ih je imao više od 60, i tu se pokazalo da su naši nastavnici dobri i u poređenju sa najboljima u Evropi. Mladen Šljivović i njegova STEM ekipa su to najbolje dokazali. A dovoljno je da imate jednog nastavnika u školi koji je voljan da se priključi i onda on postaje magnet koji privlači i druge, i to ne samo unutar škole već u čitavoj zajednici – ističe Brkićeva.

Da uspešnih ima, i kod nastavnika i kod onih u privredi i startapima koji bi mogli da nastavnicima pomognu, smatra i Bjelotomić iz Digitalne Srbije.

- Kod nas se uspeh ne prašta i zbog toga mnogi ljudi nisu „vokalni“ kada treba pričati o svom radu. I onda ispada da kao društvo nemamo takvih ljudi a, naprotiv imao one koji su odavde globalno uspešni i tehnološki i kako god hoćete, Trebalo bi pričati o tome, negativnih primera a bilo koju temu ovde imamo i previše – zaključuje Nebojša Bjelotomić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi