Toplane spremne za sezonu i gorivom i cenom, naplaćivanje i dalje problem

Građani Srbije koji imaju taj komfor da im toplinu doma obezbeđuje daljinsko grejanje ne treba da brinu za novu grejnu sezonu. Ona po propisima počinje sutra, 15. oktobra, naravno, uz ono famozno „ako vremenski uslovi to nalažu“, odnosno ako bude dovoljno hladno da bude ekonomski racionalno raspaljivati kotlove.

Da radijatori treba da budu topli već prvog dana sezone, a da se posle upravlja prema vremenu, struka nema nedoumice, kaže za 24sedam direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović. Da li će to tako i biti, ipak zavisi od lokalnih, a ne samo vremenskih uslova.

U svakom slučaju, energenata ima dovoljno. Stojanović kaže da su toplane na prirodni gas zasad ugovorile 85 odsto prosečne sezonske potrošnje, one na mazut 33 odsto, na ugalj 49 odsto, biomasu gotovo polovinu, a sa EPS-om je dogovorena isporuka toplotne energija koja zadovoljava 75 odsto potreba.

- Nikada se ne ugovara svih 100 odsto na početku sezone, ne zbog novca, već zbog toga što se gorivo nabavlja sukcesivno, prema potrebama, ali i prema odredbama Zakona o javnim nabavkama. Neko ugovara do Nove godine, neko ima nešto u zalihama, ne zna se koliko će trebati za celu sezonu… - objašnjava Stojanović.

Ima energenata, ali i nove cene

Kao i pred svaku sezonu, i ove se govorilo o višim cenama grejanja, pogotovo u kontekstu inflacije, viših troškova poslovanja, kao i poskupljenja struje i gasa. Međutim, od 60 toplana u Srbiji, samo njih 23 su uspele da od lokalnih samouprava dobiju više cene, kako bi pokrile bar deo nagomilanih troškova i dugova.

- Cene su veće od pet do 30 odsto, ali treba imati u vidu da nisu svi povećavali cene redovno svake godine, kao što su „redovno“ rasli troškovi. A gas je dosad poskupeo 50 odsto, mazut je samo ove godine skuplji  28 odsto… Da li će još neka toplana povećati cene, videćemo. Rok je bio da se na sve zahteve lokalne samouprava izjasne do polovine oktobra, ali možda se negde još pregovara, dopunjuje dokumentacija i sl.  – napominje Stojanović.

Više cene su svakako trn u oku potrošača, ali one će, eventualno, samo pokriti u međuvremenu narasle troškove. Pored toga što zbog očuvanja socijalnog mira ne mogu redovno da usklađuju cene, toplane muče i problemi dugova.

Tu se situacija godinama ne menja i taj dug ostaje na nivou od tridesetak milijardi dinara (256 miliona evra). Od toga, između 18 milijardi i 20 milijardi dinara (150–170 miliona evra) duguju građani za grejanje stanova, 10 milijardi dinara firme za poslovni prostor, a postoji čak i dug države, odnosno budžetskih korisnika, od 150 miliona dinara. Od ukupnog duga, polovina otpada na Beograd, a ostatak uglavnom na još dvadesetak najvećih toplana.

- Taj dug se, nažalost, održava. Neki nemaju da plate, neki ne žele, a stvarno je potpuno nelogično da postoji i taj državni deo duga. Srećom, za one koji realno ne mogu da plate, postoji institut energetski zaštićenog kupca, i to treba koristiti i kod grejanja, kao i kod električne energije – savetuje Stojanović.

Rešenje da i kod grejanja budu „čisti računi“ i za građane i za toplane, Stojanović vidi u široj primeni naplate prema utrošku.

- Zakonodavni okvir za to postoji i potpuno je zaokružen. Uredba Vlade postoji već osam godina, ali su problem lokalne samouprave, koje ne žele da je primene. One uprave gradova koje su hrabro izdržale „vatru“ nezadovoljnih građana, kao što smo mi u Šapcu izdržali godinu dana još 2010, više nemaju problema. Jednostavno, primeni se praksa dobrog dela zemalja EU da se ne plaća paušalno već se prema grejanim površinama rasporedi trošak predate energije koji je zabeležen na centralnom kalorimetru podstanice. Nema čak ni potrebe da se ide na pojedinačna merenja po stanovima - kaže Stojanović.

Profimedia

 

Ovakav sistem u Srbiji su primenile toplane, odnosno lokalne samouprave u Šapcu, Subotici, Nišu… Tamo se primenjuje dvodelna tarifa, koja se sastoji od fiksnog dela prema kvadraturi ili instalisanoj snazi i varijabilna, prema kilovat-satu dobijene energije.

- Ovime dobijate dve stvari. Prva je da postane bespredmetno pitanje da li je dovoljno hladno da se grejanje uključi 15. oktobra da bi toplana uštedela, jer plati se onoliko koliko je isporučeno i kada je isporučeno. Druga je da se ne kompromituje ideja mera energetske efikasnosti, i da onaj ko zaista troši manje, jer je uložio u fasadu i stolariju, i plati manje, a ne svi jednako – zaključuje Stojanović.

Svetska banka: Potrebna hitna reforma sektora grejanja

Svetska banka u sveže objavljenoj analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije poziva na sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja, kako bi se obezbedila isporuka održivih i priuštivih usluga grejanja građanima, a posebno najosetljivijim grupama.

Ostvarenje cilja nultih emisija do sredine ovog veka u regionu zahteva drastičnu transformaciju sektora grejanja, koji danas čini oko 24 odsto tražnje za energijom ovog regiona i odgovoran je za oko 22 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Usled izrazito niskog stepena ulaganja, prema izveštaju, sektor grejanja širom Evrope i Centralne Azije često pruža neadekvatne usluge, nije u stanju da naplatom pokrije troškove, ima krajnje negativan uticaj na životnu sredinu i utiče na živote i egzistenciju ljudi.

Oko 30 odsto stanovnika ovog regiona, prvenstveno u gradovima, koristi usluge komunalnih preduzeća za daljinsko grejanje, koja u velikoj meri zavise od subvencionisanih fosilnih goriva i suočavaju se sa  problemima zastarele infrastrukture i niske finansijske održivosti.

U seoskim sredinama većina porodica oslanja se na visoko zagađujuće ogrevno drvo ili peći i kotlove na ugalj. Upotreba svih tih energenata dovodi do visokih nivoa zagađenja vazduha, što doprinosi nastanku 302.000 smrtnih slučajeva i zahteva izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u iznosu od sedam odsto BDP-a godišnje.

Uz starost i energetsku neefikasnost stambenog fonda, značajan problem je i visoka cena usluga, tako da jedna trećina stanovništva ovog regiona ima teškoća sa plaćanjem računa za grejanje ili nedovoljno zagreva svoje domove.

Prelazak na održivo grejanje u regionu mogao bi da dovede do značajnog smanjenja broja umrlih i gubitaka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu zbog zagađenja, otvarajući put za smanjenje emisija štetnih gasova, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se predlaže strategija od tri stuba čijom primenom države mogu pravilno da definišu svoje planove za tranziciju:

• smanjiti tražnju za grejanjem unapređenjem energetske efikasnosti objekata, primeniti stroge standarde za izgradnju novih objekata i ubrzati renoviranje postojećih. Ovim aktivnostima moguće je prepoloviti tražnju za grejanjem do 2050, što će značajno sniziti cenu tranzicije koju bi platile države, privreda i građani.
• poboljšati i dekarbonizovati daljinsko grejanje u gusto naseljenim urbanim sredinama gde god je to izvodljivo. unaprediti postojeće sisteme daljinskog grejanja i preći na čistije energente poput solarne i geotermalne energije, otpadne toplote i održive biomase.
• u slučajevima kada daljinsko grejanje ne ostvaruje zadate ciljeve i možda više nije održivo, može biti potreban kontrolisan prelazak na sisteme individualnog grejanja, ali ekonomski efikasnih rešenja za grejanje, kao što su toplotne pumpe i kotlovi na pelet projektovani u skladu sa načelima ekodizajna, i promovisati ih primenom javnih politika i ciljanih programa.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi